Od života do civilizacije

18 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

поставља се питање: не крије ли се можда и у каквоме другоме елементу слична могућност хемијскога остваривања за коју нисмо још дознали, као што не бисмо знали шта све угљеник може дати, да нам жива бића нису то. открила.

Толико што се тиче тешкоћа на које се наилази кад се покушава извести постанак живота директно из еволуције неорганске материје. Да видимо како стоји са питањем преображавања живога света, са истога гледишта.

Еволуцију живога света можемо покушати да упоредимо са еволуцијом неорганске природе. Ова се врши на основу претежно унутрашњих особина материје, као што је еволуција радиоактивног елемента, и међусобних, спољашњих утицаја, као што је, на пример, растварање и таложење кречњака у природи. Механистичке теорије о еволуцији живога света траже узрок тој појави нарочито у спољашњим утицајима којима подлеже живо биће. Тражење узрока у самим живим бићима сматрано је махом неким ненаучним настајавањем, премда је оно уствари само приписивање живој материји једне од одлика неорганске материје.

Лако је увидети да је постанак сложених организама поступним преображавањем трунке безобличне живе материје нешто много значајније од најсложенијих преображаја што их је дала неорганска материја, било да их је носила у себи, било да су потекли из спољашњих утицаја. Нама је јасно да се развој живога света, са свим примерима склада и целисходности што нам их пружа, не