Od života do civilizacije

ЦЕЛИСХОДНА ПРИРОДА ЖИВИХ БИЋА 25

чају видимо упорну природу материје упрегнуту потребама неке целисходности.

Треба нарочито имати на уму да живо биће вије остварено од прве руке, да се тако изразимо. Оно временом прилагођује на нове улоге стару организацију своју. Живо биће у томе погледу потсећа на какву фабрику која новим потребама преиначује старо своје уређење те тиме заостаје према новој, уређеној према последњим тековинама технике. У живих бића је све крпарење и прекрајање. Нога, орган за ходање, претвориће се, према потреби, у орган за хватање (штипаљку), у вилицу, у шкргу или у крило. Управо та моћ претварања старога у ново према новим потребама, одлика је живота која више задивљује него кад би нова уређења из основа постајала, јер видимо природу на делу, видимо је како се довија, видимо како неком нарочитом моћи, из онога што већ живо биће има постаје оно што му треба.

У хемијским творевинама живих бића, као и У морфолошким и функционим, видимо како је чудесна та моћ целисходнога остваривања. Познато је, на пример, да су кожа и разни деривати њени, као што су перје, длака, нокти, рогови, папци, кљун итд. састављени од азотне материје беланчевинске природе. Мако су та тела по физичким особинама до крајности различна од беланчевина протоплазме (које су сличне беланцету кокошјег јајета) жива бића су успела у току своје еволуције да изврше ту чудесну хемијску операцију,