Od života do civilizacije

ЦЕЛИСХОДНА ПРИРОДА ЖИВИХ БИЋА 21

њихову друкчије до вођена улогом којој имају да послуже. Кад се помисли које су све особине физичке и хемијске морале бити спрегнуте у остварењу очнога сочива, да би се постигла његова провидност и друге значајне особине његове, немогућно је отети се мишљењу да у појавама те врсте има нешто што необично потсећа на људску моћ сврховитог спрезања материје и силе, и да та биолошка моћ далеко превазилази људску вештину преображавања материје.

Пре него што пођемо даље потребно је — а читалац је то већ осетио — да кажемо шта подразумевамо неким изразима који се често понављају у овим страницама. То су: сврховитост и целисходност. Далеко од тога да се упуштамо у филозофску анализу тих појмова, у питање слободне воље или детерминизма људскога духа, ми у биолошким разматрањима дајемо тим појмовима смисао који им се обично даје у људској делатности: сврховита творевина је она, која је постала као остварење претходне замисли, некога плана и намере, која је намењена улози коју врши. Наше разне справе и машине, по тој дефиницији, сврховите су творевине, а њихова грађа, однос појединих делова једних према другим, целисходне су природе. Може се, наравно, доказивати да су наше сврховите и целисходне творевине резултат неодољивог развијања механичког детерминизма нашега духа, те да се не разликују у томе погледу од ма којега производа неорган-