Od života do civilizacije

28 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

скога света. Ми то схватање, узгред буди речено, усвајамо. Али није о томе реч, јер то нема важности по оно чиме се овде бавимо. Ми се бавимо само једним релативним појмом, једном аналогијом. То је питање, да ли су жива бића целисходне творевине, у некоме погледу бар, у ономе смислу у коме је целисходна грађа наших машина. У томе је питање. М цело питање финализма у биологији увек је било у односу према људскоме финализму, па према томе независно од начина схватања те особине нашега духа. Питање је, да ли у организацији живих бића има неки елеменат коме можемо приписати ту одлику нашега духа, без обзира на њену природу, слободну или детерминисану. Поред свих могућних схватања о тим великим питањима, нема сумње да ће увек постојати дубока разлика између обичне механичке узрочности и механике духа, па ма у дубокој основи својој били једно исто. Увек ће бити дубоке разлике између цртежа и планова наших инжењера и слика у талогу кафе у којима врачаре траже своју мудрост, па ма једно и друго било резултат исте механичке узрочности.

Затим, морамо одмах рећи где видимо у биологији те елементе целисходности и сврховитости. Разматрајући грађу и функционисање живих бића видимо јасно невероватну хармонију, управљену у правцу одржавања живота и развитка његових одлика. И тај механички склад такве је природе да га не можемо замислити, као што већ поменусмо, у постанку његову, резултатом