Od života do civilizacije

УВОД 7

Кад би какав мисаони дух, потпуно неупућен у наше земаљске ствари лебдео над њима, за њега не би било наше поделе на „природно“ и „вештачко“. Он би сматрао да су исте природе, исти производ живота, и појава плода на грани, и изградња пчелиног саћа и птичјег гнезда, и развој људске цивилизације, са њеним грађевинама, машинама и књигама. Он би у својој далекосежности видео како се органски свет развио од трунке живе материје до кичмењака и човека, па би људску цивилизацију, која својим производима све више прекриљује нашу Земљу, сматрао само једним млађим изданком органске еволуције, производом исте оне моћи која је у оквиру органскога остварила толике сложене и целисходне механизме, па сада, изишавши из живих бића, остварује у спољашњем материјалном свету слично ономе што је остварила у њима. Он би, на пример, срчану механику сматрао у истоме смислу целисходном као и водоводску мрежу каквога великога града, а очној диоптрици приписао би исто порекло као и нашим оптичким апаратима.

Ми ћемо стати на то исто гледиште. Размотрићемо које су одлике органске еволуције и њеног изданка, људске цивилизације, не бисмо ли могли чињеницу психичког карактера наше културе уопштити на живи свет, који, уколико нам се његова механичка природа потпуније открива, утолико схватање његова порекла све више вапије за једном одуховљеном механиком.