Od života do civilizacije

90 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

материју на коју су наишла. Правило је да свака органска материја, ако се само јавља у природи у знатнијој количини, има свога потрошача, тј. да може некоме организму послужити као храна. Тим самим се зајемчава појава кружења материје коју горе изложисмо. А пошто количина хране у датим приликама одређује размножавање микроорганизама, то је тиме постигнуто савршено кружење без застоја.

Та значајна појава кружења материје није дакле потекла из неког настајавања сличног ономе које је, имајући целину у виду, остварило хармонију у границама јединке, већ из општега правила да једни организми употребљавају друге да би се на њихов рачун исхранили, било убијајући их, било искоришћујући њихове лешеве или органске отпатке. Микроорганизми слични оним који нам се у кружењу материје указују као чиниоци неке опште биолошке хармоније, један су од узрока болести и смрти; јасно је да не може бити темељне разлике у биолошком смислу делања једних и других, које је, уствари, исто, а само је биолошки резултат различит.

Онај дух координисања, сложног делања делова, њиховог подешавања једних према другима, сва она механичка хармонија живога организма која ипак остаје нешто особено у природи успркос свима покушајима да се схвати у постанку њеном резултатом каузалне механике као и сав физички свет, не само да га не налазимо изван граница живе јединке у живоме свету сматраном једном це-

у