Od života do civilizacije

92 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

гова настојања иду до остварења једног механичког идеала, до постизања једног врхунца, али не и до његовог закључивања и ликвидирања. Његова настојања иду само дуж оне линије која се пење. Он је с ове стране брега, његов је циљ био да своју творевину испне до врха његовог, а с оне стране она се котрља остављена случају. Живе творевине су недовршени хармонични склопови.

Као год што смрт није урачуната у оном низу тачно утврђенога збивања од зачетка до потпуног развитка организма, тако је и судбина мртвих организама остала ван онога плана на коме су саздани развитак и функционисање живога организма. Као што смо видели, да није било прилагођавања извесних организама у погледу њихове исхране, живи свет би био онемогућен услед застоја његова хемијскога градива. А та улога микроорганизама не може се сматрати целисходном у ономе смислу у коме је организација живога бића целисходна, јер потиче из оне исте потребе организма за храном, која је један од главних узрока задавања смрти.