Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

128 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Филтон. Шта тог Гледаћу већ да ти учиним по жељи.

Лисител. Желео бих да помогнем једног младића, мога, пријатеља и вршњака, који је рђаво п невешто управљао својим имањем.

Филтон. Па шта, је сад с њимг Да ли је у беди

Лисител. Јесте.

Филтон. А био је богатг

Лисител. Био је.

Филтон. На -који је начин пропао Да ла су ге упропастили јавни послови, или је пострадао у трговини 2

Лисител. Ни једно ни друго.

Филтон. Па шта му се озда дестлог

Лисител. Био је сувише добар према другима, 2 нешто је упропастио и ашикујући.

Филтон. Ти се нешто много за њега заузимаш, а овамо привнајеш да јена ружан начин упропастио имање. Шта ће теби такав пријатељ»

Лисител. Он је иначе ваљан и исправан, и је желим да поделим с њим његову сиротињу.

Филтон. Зло чини просјаку онај који 6 њим дели своје залогаје — јер и то што му даје, пропало је, а не може му помоћи, него ће га гурнути још у гору несрећу. Ово не говорим зато што нисам рад да ти учиним по жељи, него да ти само скренем пажњу: да, не одеш и сам у просјаке, делећи другима.

Лисител. Хвала боговима, оче, ми имамо лоста и за себе, и да, кад хоћемо, учинимо добро другима.

Филтон. Добро, добро, учинићу ти све што ме молиш. Кажи ми само коме хоћеш ла помогнеш. Реци слободно, своме оцу.

Лисител. Овоме Лезбонику, Хармидовом сину, , који овде станује. |

Филтон. Зар томе што- је профућкао све, и што је имао и што није имаог

Лисител. Немој, оче, да га осуђујеш. Сваки може допасти невоље.

Филтон. Није то тако, сине — - и ти не мислиш