Odabrane komedije Tita Makcija Plauta
128 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
Филтон. Шта тог Гледаћу већ да ти учиним по жељи.
Лисител. Желео бих да помогнем једног младића, мога, пријатеља и вршњака, који је рђаво п невешто управљао својим имањем.
Филтон. Па шта, је сад с њимг Да ли је у беди
Лисител. Јесте.
Филтон. А био је богатг
Лисител. Био је.
Филтон. На -који је начин пропао Да ла су ге упропастили јавни послови, или је пострадао у трговини 2
Лисител. Ни једно ни друго.
Филтон. Па шта му се озда дестлог
Лисител. Био је сувише добар према другима, 2 нешто је упропастио и ашикујући.
Филтон. Ти се нешто много за њега заузимаш, а овамо привнајеш да јена ружан начин упропастио имање. Шта ће теби такав пријатељ»
Лисител. Он је иначе ваљан и исправан, и је желим да поделим с њим његову сиротињу.
Филтон. Зло чини просјаку онај који 6 њим дели своје залогаје — јер и то што му даје, пропало је, а не може му помоћи, него ће га гурнути још у гору несрећу. Ово не говорим зато што нисам рад да ти учиним по жељи, него да ти само скренем пажњу: да, не одеш и сам у просјаке, делећи другима.
Лисител. Хвала боговима, оче, ми имамо лоста и за себе, и да, кад хоћемо, учинимо добро другима.
Филтон. Добро, добро, учинићу ти све што ме молиш. Кажи ми само коме хоћеш ла помогнеш. Реци слободно, своме оцу.
Лисител. Овоме Лезбонику, Хармидовом сину, , који овде станује. |
Филтон. Зар томе што- је профућкао све, и што је имао и што није имаог
Лисител. Немој, оче, да га осуђујеш. Сваки може допасти невоље.
Филтон. Није то тако, сине — - и ти не мислиш