Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

ТРОГРОШНИ ДАН. Е 129

увек тако. Паметан човек сам је ковач своје среће. Невоље ће допасти само рђав мајстор. -

Лтисител. Тешка је то вештина, сковати сам себи срећу, а он је, сиромах, још тако млад!

Филтон. Памет није везана за године, него за човека. Него реци ми, шта то хоћеш да му дашг

Лисител. Ја, оче, у ствари не желим ништа да му дам него хоћу да узмем нешто од њега, ако ми то дотустиш. ;

Филтон. Па зар ћеш тако да му помогнеш, ако још увмеш нешто од њега“

Лисител. Јесте, оче.

Филтон. Е баш ме интересује како.

Лисител. Рећи ћу ти како. Ти знаш из какве је он кућег

Филтон. Знам, из једне од најбољих.

Лисител. Он има сестру која је већ девојка. за удају. Њу желим да узмем, без мираза.

Филтон. дар да се ожениш без мираза

Лисител. Јесте. Он ће ти зато бити веома захвалан, и то је најбољи начин да му помогнеш, без штете по себе.

Филтон. Ама зар ја да те пустим да без мираза...

Лиситил. Да ме пустиш, оче: са тим ће се наша кућа моћи поносити.

Филтон. Ја бих сада лако могао да ти кажем много примедаба, јер моја седа глава има много искуства. али пошто је твоја жеља да учинимо пријатељско и добро дело, пристајем н ја: допуштам ти, испроси је. доведи је.

Лисител. Нека. те богови за то награде! Али још че за једно молим...

Филтон. Шта је то једног

Лисител. Да ти сам одеш до њега, и да испросиш његову. сестру.

Филтон. Ето ти га сад!

Лисител. Ти ћеш то боље и солидније удесити. Више вреди твоја једна реч него стотина, мојих.

Филтон. Па ја сам то, са, својом добротом, начинио још себи посла! Добро, добро — учинићу.