Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

132 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

се ругам, нити си ти то заслужио. Него, као што ти рекох, син ме је замолио да му испросим твоју сестру. Лезбоник. Ја врло добро познајем своје стање. Између наше и ваше куће велика је разлика, па зато тражите пријатеље на другој страни.

Стасим. Ама јеси ли ти луд или пуст кад одСијаш овакву понуду“ Зар да не пристанеш да ти се пошље појачање“

Лезбоник (Отасиму). Иди бестрага!

Стасим. Само ти јоц треба. да ти и ја одем.

Лезбоник (Филтону) Да ли још што имаш, Филтоне г

Филтон. Ја се, Левбониче, надам да ћеш ипак. нопустити. Нема смисла и радити лудо, и говорити лудо.

Стасим. (Лезбонику) Право ти овај каже.

Лезбоник. (Стасину) Око ћу ти ископати, ако само још једну рекнеш,.

Стасим. Па, опет ћу да говорим — ако не могу овако, говорићу ћорав.

Филтон. Дакле ти кажеш да између нашег и вашег стања има, равлике 2

Лезбоник. Јесте.

Филтон. А ако би отишао на заветину, и случајно сео поред неког богаташа, па ако би овоме клијенти доносили јела и пића, а теби се допало што од тога, би ли јео, или би поред оног богатог седео гладан Е

„Лезбоник. Јео бих, ако би ми он дао.

Стасим. Бота ми, ја бих јео и кад ми не би дао: —- јео бих да ми све пуцају заушнице: и баш оно што му се допада — то бих највише грабио. Не бих му попустио ни за један залогај. Код стола се нико не треба да стиди, јер се ту води борба на смрт и живот. |

Филтон. Ето што је паметан човек!

Ставим. Право да ти кажем, склонићу му се с пута, попустићу му кад је у питању част и слава: