Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

у“

136 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Стасим. Нека вас богови благослове!

Филтон. У добри час било! Хајдемо сада, ЈТевбониче, да се споразумемо када ће бити свадба.

Лезбоник. Стасиме, отиди до моје сестре, код Каликла, па јој реци шта смо урадили.

Стасим. Добро.

Лезбоник. И кажи да јој честитам.

Стасим. Лепо.

Лезбоник. Кажи Каликлу да треба да се нађе са мном...

Стасим. Добро, иди само.

„Лезбоник. ...те да удесимо за мираз...

Стасим. Иди само.

Лезбоник. ...јер бев мираза нећу да, је дам.

Стасим. Добро, добро, само иди.

„Лезбоник. Нећу да она има штете због моје лудости. –

Стасим. Немај бриге, само иди.

Лезбоник. Право је да само ја испаштам своју кривицу. |

Стасим. 'Та иди већ једанпут!

Лезбоник. (, оче, да ли ћу те икад видетиг

Стасим. Ама иди кад ти кажем!

Лезбоник. Добро, идем, а ти сврши што сам ти рекао. Сад ћу се ја вратити (Филтон ш Лезбоник оду).

Стасим (сам). Једва сам га отерао. Бесмртни богови, како се цела ова луда ствар ипак паметно свршила... то јест, само ако нам не узму ону њиву. Истина, још не знам шта ће све с њом да буде. Ако нам је узму — свршено је са мном: већ предвиђам како ћу морати да носим, ко зна где, штит, шлем, и ранац. Јер ће онај, чим се сврши свадба, сигурно да, оде некуд бестрага, негде у Азију или Киликију, па да ступи у војску. Идем куда ми је наредио, п ако ми се не иде, јер не могу да гледам ове откако су нас истерали из куће.