Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

ТРОГРОШНИ ДАН. 185

ници, који су честито провели овај живот — тако би на ту њиву, кад је већ таква као што причаш, требало протерати све обешењаке.

Стасим. 'То ти је право сметлиште за, свако зло. Шта, да ти много говорим: кога тод ђавола, тражиш, ту ћеш да га нађеш.

Филтон. Вала, Стасиме, ти га не тражиш само ту. -

Отасим. Бота ти, немој му рећи да сам ти ово испричао.

Филтон. Немај бриге.

Стасим. Он и тражи сада да је се курталише, ако само може да нађе кога ће да натоциља.

Филтон. Никада је нећу примити.

Стасим. Имаш право. (за себе) Е, овста сам тичу лепо заплашио. Од чега бисмо живели, ако би нам узео ту њиву. Е

Филтон. Дакле, Лезбонитче...

Лезбоник. Реци ми, Бога ти, шта“ти је то овај говорио.

Филтон. Шта, ми је говорио; Његова посла: желео би да добије слободу, а нема новаца да се откупи. Лезбоник. И ја бих желео да будем богат, али која. вајда.

Стасим. Могао си, да си хтео — сад већ нема, од тога. ништа.

Левбопик. Шта, је теби, Отасиме;

Стасим. Па то што си сад рекао: да си хтео, могао си бити богат: а сада је већ доцкан.

Филтон. Видим да се с тобом не могу споразумети за, мираз, него ти то удеси са мојим сином. А сада те молим да, даш своју сестру за мог сина. Нека би било у добри час! Шта је; Ти се предомишљашг -

Левбоник. Па. добро, кад хоћеш, нека је у добри час — пристајем!

Филтон. Е то твоје „пристајем више ме је обрадовало но што би се други обрадовао сину.