Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

, 7 – з

152 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Стасим. Него што да и тражим ствар која је сигурно пропала — мањ ако не желим да се, поред, штете, још и намучим. Што је пропало — пропало. Хајде, вози натраг, своме господару.

Хармид. (за себе) Види се да није бегунац: води рачуна да се врати кући.

Стасим. Е што нема више старинског поштења. старинске простоте, него се све то изокренуло!

Хармид. (за себе) Бесмртни богови, какву је величанствену беседу отпочео овај. Жали за старим, добрим временом; допада му се старинско поштење. Стасим. Сада ради сваки што му на памет дође: — не пита је ли поштено или није. Подмићивање је свуда примљено и освештано; закони му не могу ништа. Бацити штит и побећи испред непријатеља, то је сада сасвим обична ствар. Тражити част и славу, данас се сматра за. злочин.

Хармид. (за себе) Нажалост!

Стасим. Бити ваљан, значи бити запостављен..

Хармид. (за себе) Тако је!

Стасим. Закони су потпуно зависни од чаршије, и више јој попуштају но родитељи деци; па су их још приковали за зид гвозденим ексерима, иако би боље било да су ту приковали и непоштење и неваљалство. Хармид. (за себе) Хтео бих да му приђем, али ће боље бити да га оставим да говори, јер ако га. прекинем, бојим се да ће почети други разговор.

Стасим. Ништа већ није свето. Закони су се ставили у службу неваљалаца, који грабе и краду шта, стигну. |

Хармид. (за себе) Све би требало разапети на крст!

Стасим. Па зар нема никога да о овом злу поведе рачуна; Џа ови неваљалци упропастиће све и свакога! Својим непоштењем убијају они веру и онима који су још ваљани. Ако неком даш шта, на зајам — дижи руке од тога; кад потражиш новат,