Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

ХВАЛИСАВИ ВОЈНИК. 195

Филокомазија. Омем ли да те загрлим, пре но што одем

Ппргополиник. Омеш.

Филокомазија. Очи моје! Душо моја!

Палестријон. (Плеусиклу). Држи је, молим те. Видиш да ће да падне. -

Пирегополиник. Шта је то, Бога ти

Палестријон. Мора да те остави, па јој је позлило. Птргополиник. Брзо унутра, па донеси воде.

Палестријон. Не треба воде. Пусти је само да се одмори. Одмакни се, молим те, малко даље, док не дође себи.

Пиргополиник. Пази како су једно друтом приближили главу и уста. Каква су то послаг Хеј ти, лађару, немој да те однесе ђаво! :

Плеусикле. Хтео сам да видим да ли дише.

Пиргополиник. Па онда си требао да примакнеш уво, а не уста.

Плеусикле. Па добро, хоћеш ли да је пустим“

Пиргополиник. А не, држи је. (виче кроз катију) Хајде, излазите већ једном и понесите њене ствари.

Филокомазија. Шта, је тог Где сам ја: Хвала Богу, опет сам дошла к себи. А кога сам то загрлилаз Тешко мени! Где сам ја тог

Плеусикле. Не бој се, срећо моја!

ЏПиргополиник. Ама шта, је то б вама

Палестријон (толугласно). Куку, сад ће бити бруке! Ј

Пиргополиник (чује га). Шта је тог Какве брукег

Палестријон (тргне се). Ама мислим што овако носимо ствари, све један за другим. Бојим се да те после не оговарају.

Пиргополиник. Шта ме се то тичег Ја, сам дао своје, а не туђе. Хајде, пођите сада у име Бога.

Палестријон (робовима). Пожурите, ево мене за вама. Имам још нешто да кажем господару. (Пир-