Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

207

немају мира ни станка; њих „не примају у доњи свет“; оне зато стално лутају и, кад могу, чине зла људима. Упор. веровања нашег народа која се односе на убијену копилад, на децу која су умрла некрштена, утопљенике, и др.

- 97, 2. У том случају, по римском закону, изгубио би све.

101, 2. О патронима и клијентима упор. примедбу уз Менехме, стр. 52: |

104, 4. Стари су секли дрва за грађу само зили (тако се уосталом ради и данас). |

105, 80. Ту дужност, иначе, имао је нарочити роб, који се звао адуоганог.

115, 18. Олтар, као и храм, могао је послужити као азил“ склониште гоњенима и невољницима. Чинити насиље човеку који се склонио у храм, или ухватио за олтар, био би велики грех.

117, 38. Дифил и Филемон су познати комични песници, који су у својим комедијама често карикирали преварене старце, в. предговор, стр. У „Ако познајеш Сремца пили Нушића, испричај им како те је твој роб насамарио, па да видиш што ће бити смеурије у њиховим комедијама.“

ТРОГРОШНИ ДАН

120, 1. Ова комедија у латинском оригиналу зове се Типштииз, тј „дан одтри гроша“, „трогрошни дан“, „трогрошник“. У једном немачком преводу ова комедија зове се „Огејотозсћепкао“. Речи пипштиз сасвим одговара наша реч „грош“, коју употребљавају и Даничић и Вук у преводу Старог и Новог Завета. Због чега се комедија овако зове и шта управо значи реч Типциштиз, која је у латинском, сама за себе, исто онако неолређена као и у српском, казује се у 2 појави ТУ чина.

"121, 23. Опомена публици да буде мирна, била је сасвим потребна. У старим позориштима понашање публике није увек било пристојно и беспрекорно. Нарочито на горњим седиштима —_ на галерији — где је публика била измешана, долазило је до нереда, ло свађе, па чак и до туче. Глумац је на позорници често морао да прекида илузију и да упућује публику на ред, или чак да зове полицију у помоћ.

128, 36. Варош и покрајина у Малој Азији.

124, 14. Мина (или мна) је новац који вреди 100 драхми.

195, 2. Филиповац је златан новац (статир) маћедонског краља Филипа, оца Александра Великог. Вредео је отприлике као данашњи „наполеондор“.

126, 22. Јупитер је бог богова, врховно божанство код Римљана. Јунона је Јупитерова (сестра и) жена.

196, 35. Лисителов монолог, онакав какав је у преводу, доста је монотон, али је на римској позорници морао чинити особит утисак, јер је био написан у звучним, врло одабраним стиховима, и глумац га је певао, уз пратњу фруле, Овакви ларски монолози у Плаута, по разноврсности стихова, по њиховој умет-