Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

206

и новац су носили у кесама. Код велике господе кесу с новцима носио је роб, пратилац господарев. Прост свет држао је ситан новац често у устима!

78, 37. Месеније жели да добије што и у гошовом.

74, 18. Завеса на старим позорницама — а у доцније време свака је позорница имала завесу — била је смештена при дну позорнице, и кад се сврши комад, она би се дизала (онако исто као што код нас пада.)

МОСТЕЛАРИЈА

15, 1. точе шп (деминутив од топ тип) значи авеш; тозге Папа, према томе, значи комад у коме се јављају авети.

16, 26. Римљани, који су старе Грке познавали нелосредно, онако као што ми познајемо модерне Грке, нису, о моралној вредности њиховој, имали никакве велике илузије. Они су их од увек сматрали за народ неозбиљан („Отаеса Јеуназ“), непоуздан („нпрозгог е! (таесце“ = варалица), вероломан („(гаеса ћдез“). Осим тога, и њихова леност, мекуштво, раскош, ушли су у пословицу. „Мегарани кад једу, они једу као да ће сутра умрети, а кад зидају, они зидају као да никад неће умрети.“ (Ово се исто говорило и о Рођанима, Агригенћанима, и др).

17, 24. Вешању (разапињану на крст) претходила је „мртва шиба“: роб би био вођен кроз улице; и народ би га ударао по голим леђима.

79, 32. Бацање дискоса (= округао камен, или комад метала) исто је што и наше „бацање камена“, упор. познатог Мироновог „дискобола“. — Играње лоште био је веома омиљен спорт, многе познате личности из историје, Цезар, Август, Мецена, и други, волели су га врло. Богаташи су имали нарочито удешена места за играње; народ је играо свуда на јавним местима, нарочито у купатилима.

88, 28. „Лаконским“ кључем закључавала се кућа споља. (Он је личио на данашњи калауз. = | 89, 10. Примитиван човек прописно покрива (или окреће) главу, или затвара очи, кад треба да се сачува да не би видео што страшно или што нечисто.

89, 18. Алузија на игре које се приређују приликом погреба каквог отменог покојника (упор. нпр игре на гробу Патрокловом, у Илијади, на гробу Анхизовом,у Енејиди, и др). У Риму су у таквим приликама најчешће приређиване гладијаторске игре. 3

91,2. Земља се често додирује пред опасношћу од каквог јаког демона — упор. нпр обичај нашег народа да се, кад грми, ваља по земљи.

92, 6. Транијон се шегачи: гост се тобоже звао Тгапатаппиз Рјаропћив — у ствари обе те речи значе човека с оне стране мора (лат. Ттапзтампиз == грчки Рјаропшиз), и не могу бити особена имена; >

92, 7. Душе пре времена умрлих, и насилно уморених, и оних који нису прописно сахрањени, по веровањима свих народа,