Odgovor na "prikaz" g. Stojana M. Protića u "Delu" knj. 18. o mome delu "Finansije i ustanove obnovljene Srbije"

13

Веза, која се помиње, са дотичним документима која износим и помињем у тексту, може се ностићи онда када се и оригинална документа одштампају у свескама, које после дела долазе на ред. А пре није могуће, јер се у првој књизи не може позвати на страну и свеску докумената, која ће се тек доцније штампати. Ово сам и сам једном кратком напоменом у делу навео. Е

На једном месту, у извештају, реФеренти износе, да у тексту имам препис извештаја руског генерала Дибића о стању Србије, извађен из „Голубице«. Ово не стоји. Кад су ме једном господа упитала, има ли у тексту докумената, која су већ штампана п публикована, одговорио сам им, да је био извештај генерала Дибића из године 1811, узет из „Голубице«, али пошто је исти доста велики, то сам га избацио и прошле године, у месецу фебруару, предао га г. Стојану Шротићу, да, ако хоће, изнесе у своме књижевном листу „Делу“.

Што даље веле, да преписе благајничких књига

_и осталих докумената нема смисла штампати, јер ко

хоће штудије да чини, тај ће тражити оригинале, овде господа заборављају, да се до оригиналних докумената не може свагда ни доћи, јер су махом у приватним рукама. А друго, штампање овог дела, са свима прилозима и документима, није једино само ва то, да се штампа ради научног интереса, већ поглавито да се све старине од вредности, у колико се могле искупити, тиме сачувају од коначне пропасти, јер им прети уништење, као сваке хартије, И прелазак у стране руке.

. Наводи, изнесени у извештају, да би ваљало у табелама п делу објаснити поједине термине, н. пр. народни и државни службеници, народна и државна благајна, најбоље утврђују, да господа нису ни прочитали дело; јер да су прочитали, нашли би у тексту на своме месту објашњење о терминима, и то баш о овим, које у извештају износе. Међу тим, да