Odgovor na "prikaz" g. Stojana M. Protića u "Delu" knj. 18. o mome delu "Finansije i ustanove obnovljene Srbije"

„Што се, пак, тиче докумената и преписа, не пристајем на откуп, као и да други држи коректуру и надгледа штампу“.

После два дана, 14. маја, г. министар је реферовао о издању и награди Министарском Савету, као што сам напред изнео, и, услед одлуке Министарског Савета, донео је своје Формално решење о примању дела, да се штампа о државном трошку и награди.

Решење своје г. министар није ставио у продужењу реферата, чеда г. Ст. Шротићевог, ни испод моје предње изјаве, већ на самој првој понуди мојој. А то значи, да г. министар није усвојио поднесени реферат, на који се у своме решењу није ни позвао. Кад се г. министар, у својеручно написаном решењу, није позвао на мишљење исказано у реФерату, т. ј. није ставио: по саслушању одређених итд. као што се то из решења види, а г. Ст. Протић без сумње зна, био је и председник Пореске Управе, где се свакога дана решења доносе п пишу, да то значи, да није усвојено поднесено мишљење и сматра се као да и не постоји. А шта је најпосле и могао друго учинити г. министар, кад се у почетку самога реферата, износи: да дело није прегледано, већ да се овлаш прелистало, но да такав реферат одбаци. И онда, јесам ли ја могао у

првој књизи мога дела, после предговора и познате оцене г. Живана Живановића, донети одбачени реферате То нека читаоци кажу

Што се, пак, тиче одређивања, колико да се од целокупног израђеног дела одвоји пи штампа за сад о државном трошку, и колико и као шта да се од прилога штампа, ствар је била погодбе. И ја сам се са г. министром погодио: да текст изнесе „око 80 штампаних табака и прилози око 100«. ИМ то је г. министар утврдио у своме решењу, по споразуму и погодби нашој.

падранесоуу

. Г

> Е- |