Odgovor na "prikaz" g. Stojana M. Protića u "Delu" knj. 18. o mome delu "Finansije i ustanove obnovljene Srbije"

Сад, има ли у овоме какве год моје себичности пи себичних намера, како при писању и израђивању овога великог и важног дела, „Финансије пи Установе обновљене Србије“, тако и при. давању једног. само дела, да се одштампа о државном трошку. И да ли је ова награда од 9000 динара, за дело које

ће изнети око 180 штампаних табака, заједно са редакцијом и коректуром, тако велика, да је оправ= дана бојазан г. Стојана Протића, да ће отуда писаш, који је на прикупљању старина провео осам= наест година времена, а на израђивању самога дела пуних пет година, за тим кога само прикупљање и откупљивање оригинала, преписивање и добављање писађег материјала, кошта на половину добивене_ награде, моћи стећи каквог великог капитала. Ово

нека читаоци кажу и пресуде, а не г. Ст. Протић, коме је измакао један сигуран и знатан хонорар, како је он то умео да намести и израчуна, само да је још г. министар усвојио поднесени РО у коме је г. Ст. Протић на крају додао:

- »Да дело ово ваља откупити и штампати, уз горе поменуте ограде и преправке и можда и потребне допуне с тим, да, ако Ви изволите усвојити ово наше мишљење, било један од потписаних било други, којега Ви одредите, само !птампање надгледа, И директиву даје“

_И да је г. министар ово усвојио, сигурно би ово | надгледање пало у део г. Протићу , како је он то лепо за себе удешавао, и награда за његов труд била би далеко већа од награде коју сам ја, после толиког рада и издатка, добио. И онда г. Ст. Протић сигурно не би замерио, што сам унео и неке податке, који су већ објављени у Српским Новинама и Голубици, наводећи да сам рачунао „у документа и објављене ствари“. Ако сам што и узео, узео сам само ради потпуности и целине, и то узео сам: из Српских Новина, које су штампане још 1834. године, Хатишери« и Берат од 1830. и Ферман од 0