Odlomci iz opširnog dela "La Balkania e la Jugoslavia" : od Božidara Nikašinovića : prevod sa italijanskog. Sv. 1

/. ДЕ Пи У | + e МА ЦИА MAJU (Aaa S O МУРЕ у ЈИ АЕ МА

да руске панслависте увери, да је потреба стварања некога југославенства, да би се могао спасти славенски народ на југу од германства. |

Тако је причао, пунокрвни Њемец, који није био ни Хрзат, него само језуита верске пропаганде, а одани хапсбурговац. Штросмајер је био учитељ Фрањи Јосифу.

У Загребу створена је Југословенска Академија Наука. За фундатора те Академија важи име Штросмајера. То није његов новац, него је то новац аустријског диспозинионог фонда. Управници те академије били су католички свештенчци (Рачки, Вебер итд.). Они су требали да створе „покрет“ у хрватском народу и да у душама једног нацлонално-несвесног народа створе грандоманију хрвацку. Та Академија скупљала је оке себе ону интелигенцију, која је у Бечу добила своје васпитање и почела је преко њих „Научно“ да ствара велику Хрвацку. Таде Смичиклас написао је историју хрватског народа тако страховиту, да из те историје провирује хрвацки лав; међутим хрвацки народ од 1102. године понизан је роб једној малој, вазалној држави. Др. Хојић написао је малу историју хрвацкога народа, која се ућотребљавала за средње школе. Она је екцепт историје Тада Смичикласа и она је имала да ствара. грандоманију у душама хрвацке омладине, што је и постигнуто. |

Исте године, када је учињено поравнање између Угарске и Хрвацке и када је подигнута „Југословенска Академија“, у исто је доба основан у Загребу универзитет „Фрање Јосифа“; у земљи, која није имала материјала за тај универзитет. Тај универзитет требао је да уништи значај тадање „Велике Школе у Беогриду,/“ и да будућу интелигенцију на Балкану привуче Загребу, који је био у рукама Хапсбурговаца. =

„Препорођај“ хрвацкога народа после 1868. године није био препорођај, који је требао да препороди сам хрвацки народ. 1868-ом годином Аустрија је дала већу и ширу могућност Хрватима, да врше пропаганду за рачун Аустрије. Тај препорођај није се задржао у самоме хрвацком народу, него је прешао у извођењу аустриских аспирација. i

Прво је ударено на Србе, који живе у Хрезцкој. Бечком иницијативом, преко католичког свештенства, који је . кржавну управу Хрвацке имао у својим рукама, створена је странка Анте Старчевића. Та се странка притворно 60рила против „мађарона“, али главна је борба била против