Odlomci iz opširnog dela "La Balkania e la Jugoslavia" : od Božidara Nikašinovića : prevod sa italijanskog. Sv. 1

Ра

У том новом политичком правцу први аустриски рад био је — грађење жељезница. Аустрија је уз помоћ неких западних европских сила тражила нужне концесије, које и добила. На основу тих концесија саграђене су жељезничке пруге од Солуна, преко Скопља до Митровице (у Новопазарскоме Сан гаку) и од Доберлина до Бањалуке. Стратегија тих жељезница показује у исто доба и аустриску тежњу — продирање ка Солуну.

Оно језујицко својство Аустрије, на нијем је темељу почивао целокупни систем доцније А.-угарске монархије, показао се одмах у зачетку њезиног продирања на Балкан.

Прво је радила са Србима, као са најглавнијим елементом на Балкану; али је у исто доба радила и тајно са најнезнатнијим елементом на Балкану, којег су претстављали — католици. Српски народ је Аустрија употребљавала као оруђе за ослабљење турске империје, а католике као средство, преко којих ће ући на Балкан.

Ова два примера еклатантно ће расјаснити аустриске политичке тежње.

Подбадани од Аустрије, Срби у Сарајеву, почели су у седамдесетих година прошлога столећа да граде велику црвкву, која је у Сарајеву названа „нова црква“. Утицајем аустриске дипломације зајамчено је Србима у Сарајеву, да ће на тој цркви звона звонити, а то је био, у | оно доба, врхунац задовољства потиштене раје, која није смела на цркви звона имати. 1872. године та је црква освештана. Из Стамбола је наређено паши у Сарајеву, да војном силом спречи сваки покушај“ спречавања звоњења. на цркви. Онај злогласни миннстар Калај, двадесетогодишњи управник Босне и Херцеговине, у то доба био је аустриски конзул у Београду, По наређењу из Беча он је имао стамболска наређења у Сарајеву да инспицира. Неонисано одушевљење српскога народа у Сарајеву, да су им после пет стотина година могла звона звонити, Аустрија је умела то претставити српском народу као свој моћни утицај на Порти. Народ је у њој гледао свог спаситеља.

АНЕ al, |

још далеко пре, — шестедесетих година, као војни аустриски аташе у Сарајеву, наименован је био Јовановић, а то је исти онај, доцнији, у години 1878., генерал Јовановић, који је поред фелдцајгмајстера Филиповића, изводао окупацију са далматинскога фронта на Херцеговину. При поласку своме на дужност, морао је добити инстру-