Omer i Merima : tragedija u pet činova, str. 16

14

ПК

ОСМА ПОЈАВА.

Емина, затим Хајрија.

(маше руком за Најлом, Хајрија долази из дворвшта). То пета ево већ распитује. Ал' одговором не обргадова Ни једне још, да л може доћи ти, Ко просиља на врата куцати. Отезање и дуго чекање Не води добру. Има времена. Док остари 2 То, кћери не мислим.

· Ал не треба ни тиме наглити;

јер наглица се често покаје, А кајање ТИ (Мерима се појави у дворишту десно) (се обазре, и кад спази Мериму, тише), Исте судбине, Ко чекање без важна разлога,

А тога, мајко, нема. Послушај. (Уђу у двориште, На вратима прођу поред Мериме и замакну десно

у разговору. Мерима изађе на улицу и стане код врата, извирујући)

М

ДЕВЕТА ПОЈАВА.

Мерима сама.

(погледа низ улицу, па уз улицу).

Тренутак сваки дужи чини се Нег' минулијех седам данака ја знам да још ми стића не може,

(Загледа се десно у даљину) И чисто вадим гдје је драго сад: Гле, ено крај, та ено око сав Назорице га амо испраћа, Па, завидно, што жељно жури ми, Пред њега сгере, жур да успори,