Omer i Merima : tragedija u pet činova

ДРУГИ ЧИН.

Цвијетњак испред Љубовића двора.

Лијево у дну двор с полуотвореним вратима. Напријед велико крошњато дрво. Десно висок зид, а на сриједи врата на улицу. Лијево ниска вртна ограда с отвореним вратима. У врту се виде руже и друго цвијеће. Омер и Шериф долазе из врта и стану под дрво. Шериф је миран и сјетгн а Омер га тјеши

ПРВА ПОЈАВА.

Омер и Шериф.

0. То чекање те мори, Шерифе.

Ш. Што могу ја, кад мајка каже ми Да чекати се мора.

0. Схваћам све. А како смо још од малена ми У нади расли да нам сватови. Обојици у исти буду дан А ти заоста сада. (Тјеши Шерифа Не бој се. Заузећу се за те мудро ја, Пожурићу ти мајку, сигурно, Да иза мене дуго не чекаш. То морам ја ко мени синоћ ти. (Упиљи се Шерифу у очи, па, пун миља, својски испитљиво) А како оно велиш, молим те, Да оно синоћ рече мајка ти 2 Одобрава ми 2 Хвала Меру ми И мајку 2 Сејуг И у кући свег

Ш (као да му је већ досадно ово запиткивање),

Та — чуо си. 0. Ал опет реци ми.