Omer i Merima : tragedija u pet činova

Хајд' горе. (Показује кућу Хајде и одмори се, Заложи мало, онда ћу те тек На рачун узет, немађошо ти. И, Кад саслушаш ме не ће укор ти На пасти на ум. Само — страх ме Хат, Што Да не ће те преузет" охолост. јер ћуд ти на њу доста нагиње. Хат. О — хо!А шта је тог И. Устрпи се, Док чујеш све. — Ал мили Омер мој2 Хат. У врту тамо. Идем по њега. (Ђулсима) А ти са тегом иди у собу, (Пође лијево) И. А од куда је ова Циганка2 Хат. Та обично и не патам их ја, А истине ни једна не каже, Па једну мање барем чујем лож. Ђ – (свом збиљом, Имиша). Необична је ово Цаганка. И говор јој и циганчење јој Необично. Ни остарјела још, А тако се у све разумије. И (домишљајући се). ја не бих рекла да је Циганка, Већ мислим —

Хат. Мислиш 2 И. Уходица је, Јер држање јој наје циганско. А говор 2 Није. Намјера 2 Ни та,

ЈЕР

(Као да се сјети) Сад истом јасно све разабврем: Заносила је говор циганска, Ал онај занос изговора јој