Omer i Merima : tragedija u pet činova

4:

Јер недраго нам носи несрећу. (Отргне се и · пође) аТ (уставља га, пр» гјекорно). Сед мислиш да си мудрост изрекго Што пословицу празну спомењеш, А пусти случај намјерио те На Мериму, па даље не видиш.

0 (истргне се, пође у кућу и застане на вратима), | Не могу!

Хат. Шта је2г Амо врати се!

0. Подилази ме нешто страшно.

Хат. | Знам, Ал не бој ми се ништа,

0. Бојим се,

Хат, Фатиму док доведем,

0. - Зло ће доћ', Не води ми је, мајко!

Хат Престави. |

Излијечиће ти мајка заблуде. (Привуче Омера себи) То срце, сине, дио овога, Ал' младо, лудо, па још не куца Ко мајчино, (С лијева долази Ђулсима) Ал' ево Ђулсиме.

СЕДАМНАЕСТА ПОЈАВА.

Пређашњи и Ђулсима.

Хат (ђулстми). Непрестано ти једно | те једно

(Омеруу Ал ево сеје,

(Омеру). Мајку послушај. Хат. · Сад и њу чуј што она свјетује.

Ал' Фатине док очи сагледаш,

Па русе косе, витки стас, па ход.

Па дивни струк у сјају, накиту,

Све злато, бисер, алем камен сам,