Omer i Merima : tragedija u pet činova

ДРУГА ПОЈАВА. Шериф сам.

(пође брзо за Омером, па застане код врата, клама главом, забриа /то) Еј туго моја, јадни побро мој.

И треба зрака Чиста зрака, да. (Извириј

Гле! Правац у врт оде. Нек иде.

А бунити га не ћу. Доћи ће.

(Обазре се. У дну се појави Хатуша и Ђулсима)

Ха! Мајка му и сеја долазе.

Е, морам и ја за ЊИМ. Шта ћу туг ( (Пође и сретне се с Хатушом и Ђулсимом)

ТРЕЋА ПОЈАВА. Пређашњи и Хатуша с Ђулсимом. (вакрчи му пут, храбрећи га). Та шга си тако тужанг! Причекај И стрпи се. И на те иде ред. У исти дан сте свате жељели, А Омер, мислиш, изневјери се, Што први дође на ред. Не жали, И ти ћеш одмах на ред. (застиђено). Не жалим. (Хоће да пође) А куда журишг Не сметаш нам ти. Ал хајде, кад си навро. Срећан пут. (Шериф оде)

ЧЕТВОТА ПОЈАВА.

Хатуша и Ђулсима.

Хат (тихо Ђулсими)

И није овдје. Шта ћер (руком десно) Ту је, знам: Аминање га узнемирује, Аминање ми сад ишчекује,