Omer i Merima : tragedija u pet činova

кеј еј

69

ПЕТА ПОЈАВА. Фатима и Илвија.

(уздахом). Далеко што је било, близу је И сада ћу те оставити — | (стане пред Илвију), Не. Ти не ћеш то учинит". - Морам, да, јер схваћам да сам сасвим сувишна, И досадна ти, Боже, досадна. (Полази) Не збори тако. Мала си ми ти. (извири, па се окрене Фатими, свечано). јест, јест, ал ево иде милији. И ја већ видим: што се догађа: Нестрпљивка се преображава, јер осјећа близину сунца свог, То сунце крави мед јој ледени И злато своје све обасјава, Од злата сјај му одсијева нам

Распростирући мир јој медени. (Омер улази и застане квд врата миран, озбиљан)

ШЕСТА ПОЈАВА. Пређашње и Омер.

(приђе Омеру и поклони му се). (мирно дарује Илвију). (прими дар, поклони сеј. Захваљујем (махне руком Илвији да иде). И желим срећу вам. (оде)

СЕДМА ПОЈАВА.

Омер и Фатима.

(нетренимице гледа Омера жељио, себа). Ах, силни Боже! Шта ли му је сад!