Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 9

Бали смо да смо грана, као што вели Мушицки, једне велике, Богом обилато снабдевене словенске породице.“ 5 5 -

+ На заједничким седницама словенских ђака. читају се народне песме чешке, српске, пољске и руске, Мицкијевићева предавања на, СоПесе де Егапсе о словенској народној поезији, Северни Орао Хомјакова, нарочито 5шоу Псета од Јана Колара. Сем тога, оригинални радови, песме, приповетке, оцене, и опширне, праве словенске дискусије. Штур их руководи, и сам живо учествује у њима, дајући тон, правац и последњу, пресудну реч. Дају се и позоришне представе, образују се друштва умерености, а о распусту ђаци. иду по селима и по црквама, заклињу сељаке да неће виле пити.

Штур око 1889, заједно са словенским ђацима свечано дочекује у Пожуну српске правитељствене питомце који иду на страну, води их у ђачки клуб и држи им „узбудителна слова. “') Исто тако, 1844, он свечано дочекује Јосифа Рајачића, „митрополита славенске цркве“. Он увек сматра себе за душе“ попечитеља“ младих Срба. У једном занимљивом писму из 1846 године, |) пише он свом добром пријатељу Никанору Грујићу : „Орбљи у Модри јесу вретни младићи. Ономадне сам их посетио у јавном друштву, и с другим Славјанима чули смо пи њиова сачинења, говорништво и веома смо били задовољни. Влада међу њима дух добар и 6194 Напротив двојицу богами, и како ваља испсора. Милетић и Влашковић јесу врстни младићи. Некоји

т) Џутовање по новој Орбији. стр. 200—201. : 2) Ђорђе Магарал дива, пакрач. владике. Кад

Пише Сретен ЛП. Нови Сад,

евић: Живот и књижевни Рад Никанора ГруЛијозитепзће „Акадетаје, Кај. 156. стр. 910. .