Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 43

вешала, тамнице се пуне, војничке патроле крстаре по улицама, место Метерниха дошао је Бах, и систем угњетавања и насилне германизације продужује се, само још грубље и безобзирније но пре 1848.

Права слободних „пургера«“ укинута су, и значај „племенитих магистрата“ варошких сведен је на најмању меру. Слепцима се забрањује да смеју по вашарима певати песме о Буни. Сегедински прота Павле Стаматовић оптужује се због велеиздаје, што је у цркви о Св. Николи певао тропар: Кто, кто, Николаја служит. Православна црква сматра се као превратничка што се у њој пева: „Не надајте се на владаре и на синове људске, јер у њима није спас“. 1853 године забрањује се у Новом Саду службена употреба српског језика. 1854 патријарх Јосиф Рајачић издаје позив на Србе да скупљају прилоге за подизање орпског университета. Бечка влада не допушта ни скупљање прилога, ни саму помисао на неки српски университет "|. Исте, 1854, године, врши се преметачина. код сарадника Србског Дневника због једне безавлено алегоричне песме у календару Ласти за, 1854, где се помиње „коров густ“, »легло змије“ у штиру, и подсећа да петлови својом песмом огла“ шују зору. У Новоме Саду жандарми хапсе орша жене, које се усуђују прати рубље на католичке празнике. „Црна књига“ пуни се именима, Е вривих Орба, осумњичених као панслависти и ПУНИ

1) Д-р Михаило Полит Десанчић: Успомене из године 6 Прештампано из Браника за 1889 тодину. Нови Сал ПАУН "о

2) Автобиографија Никанора Грујића, Богословски Гласник, 1905, ЊЕ У сва 2: стр. 106.