Omladina i njena književnost (1848—1871)

44 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

агенти. А од 1851 године, аустријска влада почиње у велико насељавати Баварце у српске крајеве. У српским духовима јавља се прекрет. Када је прошла страховита олуја, оставив за собом рушевине и по земљи и у душама, стало се питати: зашто све то, ради чега сва та страдања, каква корист од свих тих жртава; Пред очима је стало пуцати, отрезнило се од пијанства речи, и почело се трезвеније и човечније мислити. Већ 1550 године Љубомир П. Ненадовић пева у Шумадинци:

Проклет био сваки Србин, За туђина кој се бори...

Што је особито значајно, почела ве жалити друга страна, која је исто тако силно и исто тако бесплодно страдала“. У дојучерашњем непријатељу стао се гледати човек, брат по страдањима, јадна „жртва рата и сурових предрасуда које људе деле и као дивље зверове бацају их једне на друге. Списатељка Милица Стојадиновић Српкиња бележи 1854 у своме дневнику У Фрушкој Гори, једну карактеристичну епизоду.

5: 1849, на дан Беле Недеље зачу се у Врднику грување топова са бачке стране. Цео свет истрча на улицу. Људи рекоше да се битка бије код Футога, и поскидаше капе. Жене попадаше на колена. уједна старица, прича списатељка —- нека баба Анђуша Кукића, која тамо где се бори пмађаше

1) Око нове 1850 године мађарски листови доносе на првом. пету чланак, на српском језику И ћири лицом штампан, који почиње. аострон

ом: „Блатородне Српске Новине“, и где се моли да Срби воде обзир о бедном стању Мађара и поштеде их од увреда и пребацивања. На. тај позив, београдске Србске Новине одговарају »умерено и достојанствено“. Српско-Мађарско пријатељство. Историско-политичка студија од Јована Ђорђевића. Прештамтано из „Српске Заставе“. Београд, 155 стр. 15–-16.