Omladina i njena književnost (1848—1871)

46 ; ЈОВАН СКЕРЛИЋ

што 2“ „За слободу“. „Тако је, за слободу. Испимо још једну“. — Пета чаша: „Е, брате, јесам ли те ја кад год и малим прстом увредио%г“ „Ти мене! никад ни твој чукундеда“. „Хуља био који се срди“. И два противника који су хтели да један другом пију крви, пријатељски се руковаше и сваки отиде на своју страну. -

Умни Јован Ст. Поповић, који је знао да види и имао више унутрашњега живота но и један од његових српских сувременика, испевао је у те дане Филозофско-политичку песму Година #48, која је прво штампана у Књижевном додатку Јужне Пчеле. Још у почетку народног покрета њему се није допадао узак и Формалистички дух народних вођа, и он тада иронично пева Србску слогу:

Србска, па србска слога Један војводство иште, Други војводину, Трећи војводовину.

Година 1848, марсељеза песимистичнога космополитизма, као што је Ламартинова Марсељеза Мира химна оптимистичног космополитизма, јединствена је и по висини ипо слободи мисли, по мисли тако високој и смелој да је и данас мало људи који би се усудили потписати је. Песник указује на велике наде које су изазвале мађијске речи: „слобода, једнакост, братство“, али у исти мах јасно види шта се суза и крви пролило у име те нове Свете Тројице. Људи остају увек велика деца које речи. уљуљкују и варају:

Одлазте ласкаве речи, ви маске за окате људе,

Ви, шарене лутке за слабоумну децу.

Глупост и себичност, два идола слабости светске И честољубија дим људска покрећу дела