Omladina i njena književnost (1848—1871)

Е

56 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ранга аи а

што су они хтели мешати се у књижевне ствари. Књижевници су се против тога редовно бунили. Још 1847, Бранко Радичевић је у Путу исмејавао празне кошнице без меда и трутове место чела у уљанику. Седмица од 1855 (број 128) доноси овај „надпис“: Стара нужда наша, Више нас не мори, Просвете кандило И у нас већ гори; Ал уље трговци Штедљиво сипају, Зато књижевници, По мраку пипају. 1858 у одбору Матице Српске није било ни једног писца, а сам секретар није имао права гласа, јер није плаћао годишњи улог од 4() орината. „Прилог од +0 Ф. ср., писали су млади, имао је ту магиску вилу, да је сваког приложника одмах направио литератом, критичаром, књижевним закупцем. “| | “- _ Поред свега тога, био је још један равлог који је спречавао сваки напредак српске књижевности онога доба. Борбе око књижевнога, језика. и правописа, које су се годинама биле водиле, сада. су се примицале крају, и у толико су биле страсније пи жешће. Оно мало књижевника, иначе поцепани на присталице Карађорђевића и Обреновића, патријарха Јосифа Рајачића. и владике Платона Атанацковића, били су подељени на два крвно непри- | јатељска табора, на Вуковце, јотисте, и противнике реформе, „цркваре“, како су тада звани. Стари су имали у својим рукама Матицу Српску, народне

1) Србски Дневник, 1859, бр. 55.