Omladina
Број 14
ОМЛАДИНХ
Страна'3
НАША ВОЉЕНА ЦРВЕНА АРМИЈА
У предвечерје, на јесенски сивом и утишаном друму пред Аранђеловцем, олвајају се од отраде три ва изглед недорасла омладинца, запрашена подједнака дјечака, три скоро још. дјеца, и машу нам да вауставимо камион.“ Биће, да су то омладинци из неке наше бригаде, па оће да се повезу.
Камион застаје. Први дјечак, сав обијелио од прашине, за тренутак се позорно загледа у нас.
— Титова армија7 — пита нас меким руским нагласком.
Црвеносармејац, људи! — изненада се досјећа неко из камиона па још гласније узвикује:
— Ево Црвене армије! Еј, погледајте! Сви скачу и камион се шкрипећи нагиње удесно. Сваком је срце у грлу и нешто широко и топло, одавна недоживљено, запљускује трули и шкакља углове очију.
На пусту вечерњем друму стоје три дјечака, длаку у длаку три наша партизана; сиви и запрашени од главе до пете, обијељених ципела од лута пута и липа понешто отегнутих од умора, али још увијек ведрих и живих.
Напет и узбудљив тренутак. У
свачијем оку просинуло је дивљење, нико више не познаје сам себе и сви су осјетили да могу да за плачу и да им је луша отворена за неслућено велики доживљај.
_ То је Црвена армија! То је тај страшни судија с мачем у руци, то је пред нама намргоћена осветничка Матушка која се попут поплаве ваља ппема Берлину, Како је величанствено плеј и прдбста армија, најјача на свијету, која нас Пезиком брата м друга, ословљава кроз уста свог војника омладинца:
— Титова армија2
Јест, ми смо Титова армија, војска друга Тита, ваши другови у борби.
Како ли је тога тренутка сваки од нас био понасан на то што је борац Титове армије и друг црве“ наармејцу,
И даље, на путу, сваког тренут
· ка изненађивала је необична једноставност и простосрлачност непобедиве војске о којој смо сањали три тешке ратничке године. Ди“ рала је сваки пут неочекивана сличност између првеноармијца и нашег борца.
У једној кући, у Тополи, спава ћу на поду, обучени и с пушкама уза се, првени војници умотани У ћебал и шињеле, Јелан од њих је“ чи у сну попут детета и с времена на вријеме „гласно и зацењујући се, напорно кашље. Кашље и му чи се као што би кашљао сезки наш партизан прозебао на Игману, Дурмитору. Грмечу, Треглаву или
,
ваљда,.
а Црвена | ом Е У г : || прођи и со ја тло сакрнм Он су га
ПОВОДОМ 26-ГОДИШЊИЦЕ КОМСОМОЛА
Данас Совјетска Унија прославља 26-тодишњицу Комсомола, Комсомол је савез комунистичке совјетске омладине, Он је један од ослонаца на коме се изграђује совјетска домотина. Комсомоп се такмичи у огромним радовима; он је повећао промзводњу у мндустријм за 30%+; ом је помогао да се пожање жито са поља; он је дао своје омладинце, који се не стиде никаквог рада, да покупе све старо гвожђе за митраљезе, топове м тенкове, Комсомол је прихватио лозмнику; „Све за фронт — сом на фронта
26 је година од кад живи Лењмиско-стаљински Комсомоп. Совјетска земља је још увек у рату. Совјетска војска је једина у свету та, која је счаге да се у роду повлачи стотинама километара, Оне је једима која је нешто вкше успела: да заустави огромну немачку најезду, која се котрљала њеном средишту, њеној вољеној Москем. Црвена арммја је задивмла ројима Стаљинграда, као и безбројним примерима јунаштва која се м хмљаде мз дана у дан. Низове села м градова ослобађала је она једно за гим м није се заустављала пред челичним бранама: м сама очеличена, она поммпа све препреке м одбијала све ударце. Она је срушмла Хитлерову пропаганду речи — депима, Она данас раме уз раме са Неро; војском разбија м последње остатке фашистичких зликоваца у нашој земљи,
А како је Црвена армија све то постигла!
Свакако де велики до тих успеха пежи у свести њене омладине, у подемзима комсомопаца из војске, комсомолаца партмзана м оних из позадине. цепокупној депгтности совјетске омладине дао душу Комсомоп, а њега је ромдла велика Октобарска револуција, родмо га је народ којм је пошао у борбу за своја права.
Данас дугм редови комсомолаца сачињавају део братске Црвене ар
мије, а радне чете совјетско омладине чине стуб радова у позадини, Црвена арммја помаже м нама у народно-ослободмлачкој борби. Комсомопци су заједно
са нама освајали београдске улиде. Њиховим гробови речито говоре о томе шта су онм за нас учинили, Зато-наша омладина коће да одз признање Комсомолу м да мз читаве наше домовмнс упутн горуће поздраве совјетској омладини,
Највеће признање Комсемолу одао је друг Стаљин: »Десетине м стотине хиљада најбољих претставника омладине радничко-сељачког покољења васпитавале су се у редовмам Комсомопа, примипе ревопуционарно обележје м упмпе се у нашу Партију, у наше Совјете, у наше савезе, у нашу Црвену гр ммју, у нашу Црвену флоту, у наше културне установе — као смена старој гарди бољшевика
А Нинада омладина није престала да се учм на Лењину, којм је госормо да смо мм људм будућности, з будућност припада омпалини.. да смо ми за самопрегорже борбе са старим трулежом, г у такву борбу ће увек поћи прво омладниг.
И баш зато што је Комсомоп васпитач совјетске младежи м резерва со. вјетске армије, васпитач културних м политичких радника, он је дао мпаде научнмке, књижевимкс м уметнике, младе политичаре и хероје рада, а још увем даје најбоље борце на фронту,
Не леде се више костим изродг пред грозотама фашистичких зликоваца,
#
У:
=
|
ске стрељалм мучки м сваљивали младе борове куршумима. пих другова траже освету, Е
( Ков за кра! Смрт за смрт!
Мм смо квенулм да сперемо образ итродл којм су издајмце окаљапе. Утек смо пред собом гледали херојо Совјетског Савеза, комсомопце, којм су ма милионе прихватили оружја у руке да бране част, слободу, м незлвмсноси вољене отаџбине, Отаџбина Комсомола је земља рада у кејој се беру плодови напора. Столсвм су у њој пунм, срца ргспетана, М зато су се рђаво поовелм они којм су дошли ла униште њече теховиче. "Немци су сејапм ветао. а жању буру
Даџмас Комсомол бројн неколико милиона омладинаца. Колмко је омладина схватипа значај отаџбмиског рата, вмдм Се по броју оних којим су ушли Комсомел; само последњих годима преко десет мипмона мпадмћа им девојака прошле ја кооз шкопту Комсомопа. Он им је дао прво васпитање, Нека говоре мато речнтије цифре: :
за пола годмме одлмховано је у Црвеној грмији 100.000 комсомолаца;
56) хероја Совјетског Савеза дао је Кемсомоп.
Као м комсомоплцима, м мама је у борби мзрастало знање, прекглила се воља и чврстина, За нашу изредчу авммју дапм су, по речима друга Тита, жмвете око 200.000 најбољмх смиога машучх народа, а међу њима је до“ћ» део омладмме. У мзе су сумњали само онм нејм су мздали марод, Ми «мо веровалт и народ нам је веровао. М у
ЈИ ил прославм Комсомола прмтватимо његову одлуку: решеност да се још боље боримо, да пулџе радимо м учиме. Наставићемо да требимо издајнике м све окупаторске слуге. Наша бер6з још није завршен. машмнке петше мего птицех м марумраћо и надаље млада војска Тмтова, пред мама ће стајзти прммор номсомолаца, младих родољуба, којм »неће простр да живе, сим хоће да живе м да се боре, да се боре м да побеђују.«
Стика лепо: Совјетски тенкови у наступању
Слика десно: 14. октобра ујутро првм пештци Црвене армије наступају према
грме моћни тенкови са дугим топовским цијевима, брекћу трактори вукући. тешке топове, миче се
| кола, а све је покривено сивим слојем прашине која рјечито говори о хиљадама километара преваљена пута.
Сјећамо се Иље Еренбурга:
„Побједа је у прашини путева, побједа има полбите табане и очи упаљене од несанице“...
Заиста „рат није парада и победа није у фанфарама, блиставим говорима и у лепршању застава. И добро је одговорио онај првеноармејац, кад га је један пролазник упитао, зашто њихови војници немају бољих одијела:
— Рат није парада. М у овоме „одијелу може се извојевати по бједа;
мно и припросто обучен је црвени војник „али зато му је моћна ин величанствена техника. Досто јанствено, праћена шапатом, дивљењем и погледима пуним љубави, пролази легендарна „Каћуша“ покривена сивом цирадом, „Каћуша“, страх и трепет фрицева и понос Црвене армије, „Каћуша“ чији глас значи за неког смрт и пропаст, а за неког радост и слободу. (С муклим треском и тутњем ваљају се огромни тенкови, то је корак „и ход моћне Црвене војске, ваљак под којим се мрви бетонирана кула швапске тираније. Заиста, совјетски тенкиста има пуно право што сее осјећа најпоноснијим ство рењем под звијездама.
— Да видиш, лруже, како њи хови тенкови јуче смрвише на по-
жај њемачке топови и посаду
. е "поред нас пролазе многобројни совјетски топови, чувена и незаменљива артилерија Црвене армије која је смрвила обруч око Лењинграда и на хиљаду лругих мјеста, док нам над главама зује поносити Стаљиновим орлови, о кретни и брзи авиони истребитељи, понос совјетског неба.
Ни сам не знаш чему прије ла се дивиш „почевши од борца са о пјеваном „винтовком“, па до тајан ствене и страшне „Каћуше“ која бљује ужарене метеоре.
За тренутак затвараш очи и ослушкујеш: у даљини мукло грми битка, а поред тебе с треском .и снажним тутњем журе тенкови и артиљерија,
— Иде Црвена армија, иде су: дија...
У чампу, натоварсном на један камион, возе се партизан н црвени војник и нешто разто ају. Разговарају очима, обрвам мијесима, рукама и ногама и, ч се,
Топовским шупама да се имак добро разумију, јер су . ла - (Наставак на 4-тој страни) пити Петровој Гори; Недалеко од њега
подиже се испод свог шиљела цр“
5 гени тенкиста са својом ратнич- | рано 2 ком тенкистичком капом и нагињу , ћи се изнад друга, пита га на ру- 7 Заоа ском: | МЕ >
—- Ну, Михаило; шта је с то. бом2
Питање звучи меко и брижљиво као да се говори болесну дјетету, а тај исти тенкиста има стаљин градску значку н доживино је та: кве ствари ол којих човјек за је дну ноћ постаје старац,
Ма кућама порел пута вију се заставе, 2 пестом. према Београду | ваља се Црвена армија. - М све се то доживљује као у сну, Журе ко лоне камиона завијене у прашину,
ж Љ
но прича један очевидац.