Omladina

„стони па

Еирт фашизму — слобода народу!

ЛИСТ УЈЕДИЊЕНОГ САВЕЗА АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Год. ПЦ

Другог новембра, Врховни штаб НОВ в ПОЈ у свом ратном навештају обја вио је, да је после три дана упорвих бојева са Њемпима и њиховим помагазима усташама и четницима, ослобођен ваш приморски град Задар.

Вијест о ослобођењу Задра имала је варочитог одјека како у нашој земљи тако н у иностранству,

Три н по године робовала је в патила ваша земља пол чинамом немачких, мађарских, бугарских и талијанских освајача. А Залар, са низом других наших крајева, робовао је п патио не три и по, него двадесет и пет година. Четврт вијека сањали су ти крајеви, заједно са свим вашим народима, о лану када ће се ослоболити и придружити својој хрватској и словеначкој домовини, својој Југославији.

Неправедним Рапалским уговором 1920 тодине, Италија је приграбила од наше земље Истру, Приморску Словенију, Задар, скоро сва кварнерска и некљ далматинска острва. Одмах од свог доласка у те крајеве, у којима живи 650.000

побједа.

о“ је почела са Зи чераром

» однарођавањем нашег живља. Такву политику, уневшт у њу својствене фатистичке методе које добро познају нашти народи из времена окупације 1041 — 1943 године наставила је и фаши. стичка Италија.

Насилничка владавина успела је да економски упропасти наш живаљ. Она је успјела да затвори сва словеначке и хрватске школе, да натури свој језик и своја презимена, да напуни затворе родољубима, да ископа раке за Владимира Гортана и безброј других најбољих синова тих крајева. Али она није успјела да сломи напионалну свијест наших сународњака и да од њих отуђи идеју уједињења са својом домовином. Најбољи доказ зато је омладина Словеначког Приморја, Истре и Задра, која је рођева и одгојена за вријеме фашистичке владавине а која се данас сва налази у ослободилачком покрету, Нема више младог човјека у тим крајевима који се не налази у војспи, у борби против ту. ђинског јарма.

Ослобођењем — тих крајева остварује се дугогодишњи сан хрватског и словеначког народа о њиховом уједињењу са дјеловима, ол којих су неки већ вјеко“ вима пол туђином, а сви су задњих двадесет и пет година били у ропству какво није трпјела ви јелна напионална мањина у Европи. Али питање ослобођења тих крајева није питање само Хрвата и Словенапа. Оно је увијек лежало на српу свих народа Југославије, Нарочито данас кала се у лемократској федеративној Југославији остварује уједињење равноправних народа паше земље. Та валичанствена побједа не може ла буде потпуна (без ослобођења браће која већ дуги низ година живе у ропству;

Зато побједа у Задру, повратак Залра Хрватској и читавој Југославији, значи

перијалистичку

восе име

Из Тита приликом прославе двогодишњице осни.

4 новембра 1944

ПОВОДОМ ОСЛОБОЂЕЊА ЗАДРА

много више него једна обична 28 а

Тај догађај, као и сви друга догађаји у Југославији искрено ће обрадовати све слоболољубиве и демократске снаге у свијету јер показује чврсту ријешеност народа Југославије да до краја остваре принципе изражене у Атланској повељи. Потпуно је разумљиво ла то неће бити случај са“ нарним, профашистичким круговима који нису никако одустали од својих импервјалистичких циљева. Говорећи прослави оснивања гаде“ мартал Тито је рекао: род се борио за своју слободу, за своју независност, за бољу и срећнију будућност, али он се бори и за ослобођење оне ваше браће која су депенијама стењала пол туђинским јармом. Овом борбом налза браћа у Истри, у Словен. ском Приморју, у Корушкој морају бити и биће ослобођена и живјеће слободно у својој домовини, са својом браћом. То је жеља и свих њих тамо. Ма туђе нећемо — но своје недамо.

и аи скромни по тим патаљима. У току читавог рата нисмо о њима говорили, али наши сусједи, с друге стране, и сувите о томе говоре п праве раз не комбинапије.“

А шта говоре сусједи, Није ријеч о њемачким отиматима са којима ми раагтоварамо већ три године преко ваших пушака зато што су дошли да од нас направе робље. Ријеч је о иавјасним талијанским кругорима, пропустили да повуку искуства из ско. ре прошлости Италије која није нимало славна и часна. Поново и све јаче у Италији исврсавају стари љули, под новим рухом желе ла наставе им-

политику Да би се видела права душа тих клика довољно је узети само неколико извадака из новина, које додуше у наслову „демократске“, | настављају и писање и Политику фа

У ШКРИПЦУ

који су изгледа

који

Мусолинија.

за у стварп

миш: — Дај дукат да те сакријем У Рупу.

(Цртеж Иве Кушанићај

разним реакцио-

на „Далматинске бри„Наш на-

Цена 10 динара

Наш народ се борко за своју

слободу, за своју независност, за Бољу м срећнију будућност, алк он се борм м за ослобођење оне наше браће која су деценијама сте“ њапа под туђинским јармом.

говора маршала

вања Прве далматии.« ске бригаде, 12 септембра 1944.

Број 15

ИВА МИЛЈТАНОВИЋ

Национални комнтет ослобођења Југославије са жалошћу саопштава да је ових дана, на вршењу своје дужности, погинуо генерал-лајтнант Иван Милутиновић, члан Врховног штаба НОВ им ПОЈ, повереник за трговину м индустрију у Националном комитету м члан претседништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије.

•

шистичких банди које су жариле н па. лиле по нашој вемљи,

„Ла воче републикана" од 28 септембра каже: „Кал би Југославија комуни“ сте Тита олузела Италији Истру, Трет и Горипцу, користећи се нашим нелаћама, рана коју би нам тиме задали ископала би јаз намеђу нас и наших славенских пријатеља. На страну то што тај лист дрско, под демократском фирмом даје публици лажи из Гебелсове кухиње. На такве нападе смо ми научили. Али за нас је интересантно како поставља тај лист питање односа између наше земље и Италије, Он тражи за пријатељство са Италијом (наравно Италијом Рандолфа Пачарли писпа тог чланка) ла дамо поново 650.000 наше браће да робују. Иначе каже да прија"тељства нема. Жалосно је да то није у-

Родмо се 1901 године у Пиперима (Црна Горај. Већ као омладинац мстакао се у радничком покрету, где је уживао глас одушевљеног м непокопебивог борца. У својој 28 години ухапшен је м осуђен на дугогодишњу робију, јер је тадашњој црној шесто-

јануарској диктатури сметала рста кичма овог карактерног човека, којм

се неустрашиво борио за демо кратска прапа наших народа. У Лепоглави м Сремској Митровици челично се борац којм је верност народу м борбу за његова права м слободу поставно главним циљем свога живота, Као члан Комунистичке партије Јута ланнИу он по доласку са ђе

Ру: ли окружен алела, и

поштовањем најшкрнх радничких ми сељачких маса.

У данима слома бивше Југославије, кад су дотадањи државни управљачи побегли главом без обзира м кад се над народмма Југославије надвмла најцрња авет фашистичког ропства био је друг Иван Милутиновић један од оних људи, којм су стајалм уз бок маршала Тита м почели спремати народ на устанак.

ОД тога часа, његово срце м његов мезак нису престали да раде на дизању м ширењу народног устанка. У Београду, Згпадној Србијм, Црној Горм м Босни његово се неуморно деповање у распламсавању м учершћавању праведне народно-ослободилачке борбе осећа на сваком кораку почевшм од формирања партизанских одреда па све до организовања м васпостављања нове народне власти.

На | заседању Антифашкстичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ-а), које је одржано новембра месеца 1942 у Бихаћу, ушао је Мван Милутиновић у Извршни одбор. За време четврте м пете непријатељске офанзиве он је опет у Црној Горм. Након једне политичке активности најширих размера, он постаје нај угледнијм м стварним организатор Зе маљскогт антифашистичког већа народног оспобођења Црне Горе м Боке. 29 новембра 1943 годкне одржано је П заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, где су донесене најдалекосежније политичке одлуке, на којима се темељи нова државна власт м где је форми. рана пригремена народна влада Нацмонални кометет народног ослобођења Југославије, Мван Милутиновић мзабран је за повереника за трговкну м индустрију.

Омпадини Југославије остаће успомена на друга Ивана Милутиновића у вечитом сећању као узор једног че личног борца м черстог карактера, Она ће се увек сећати да је друг Ммпутиновић један од оних нашкх великана, којм су својим животним детом мспмсивалм најславније дане наше мстормје, руководећи праведном и јуначком народне-ослободилачком борбом кроз коју је м омладина дошпа до својих права м остваркла своје вековне тежње и стремљења.

самљен чланак ни усамљен човјек. ТакВиЖ натписа и таквих тежњи ла се под „демократском фразом од Италије створи повово империјалистичка земља, често "се може срести,

Али ми такво пријатељство нећемо. Ми за нате пријатељство према Ита-

ћемо пријатељство са МЕнјом која неће поновити гријешке и злочине над нашим народима и дубоко вјерујемо У демократске снаге у талијанском нлролу које ће остварити такву Италију.

Ми смо се у току три и по голине народно-ослободилачке борбе илучили „да пијенимо и бранимо тековине за које су пали стотине хиљала најбољих спвова натих нарола Ми нисмо заборавили начин на који смо истјерали фатистичке трупе које су палиле и убијале нате љуле па Лалмалији, Прној Гори, Словенији. Босви п Херпеговити и другаје. Ми с љима писмо много лискутовали и нећемо много ла лискутујемо ни о јелном крају наше земље. Ми хоћемо само ла се боримо заједно са натим савезнипима. против свих мрачних сила које носе ропство наролима.

Приморски корпус и истарске бригаде, корушки и заларски олрели и десетине хтиљала побијених немачких и талијанских фатиста у натој Истри, Приморској п Корушкој, то је резултат плебиспита натег народа у тим крајевима. И најновија побјела у Залпру је резултат тог плебиспита.

Рато Дугоњић

АНДРИЈА ХЕБРАНГ

повереник за трговину и индустрију у Националко комитету Претседииштво _ Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије мменовало је за повереника трговине м мндустрмје у Националном комитету ослобоЂења Југославмје Андрију Хебранга. а

У првим примерцима овога броја »Омпадмне« поткрала се крупна штампарска грешка. На првој странм, четвртм стубли, петим ред одоздо, штампано је ДИНАСТИЈЕ, а треба да стоји ИСТОРИЈЕ,