Omladina
беј у
а
млхдДинНх
Страна 3 |
1 КОНГРЕС АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ
~ 3 ] , % 5 Најславнији и најрадоснији дан српске омладине
И омладина Србије дочекала је свој трви Кошгрес. Дочекала је не тек само са жељом да се бори, него већ као снага, која се бори и која утиче на то да се рат што пре заврши, да се што прес унушти фашистичка аждаја.. "Омладина је 1941 пошла у прве малене партизанске чете, омладина зна данас зашто, јединствена и уједињена, ослобађа и последње делове своје домовиће, и за шта ће сутра марширати на Берлин. Млади неће бити никад оруђе у рукама ненародних власти, Млади Србије стоје под заштитом свог вољеног воће Тита, под заштитом своје прве народне скупштине. Народна власт им је дала право да бирају и да буду бирани. Омладина је проговорила: Она не“ ће старо. Ожладина хоће ново. Она неће стару издајничку владу, она хоће Тита, опробаног пријатеља, лруга омладине, То је право омлалини дала Ведика антифашистичка скупштина, слободу да сме да каже шта хоће, а шта неће,
« | МИ ХОЋЕМО ДА СЕ БОРИМО | И ДА ПЕВАМО
Са вером у народну власт, са ан
да изрази своје жеље, омладина је н дотла на Конгрес.- Аји је омладина дошла агке. Нико, ко није
и да постави себи
ће умети да'их за два дана дигне. Са најмање срестава, са оскудним материја. лом, омладина ће све то постићи, јер сна Хеће ин зна зашто хоће. ' –
Са таквим жељама дотла је омладина та свој први Конгрес. Она се није пре варила да ће сви њенн захтеви бити испуњени, али је решена зато да своје задатке изврши. Дворана је одјекивала од омладинског жагора. Чекало се да отпочне свечани део Конгреса... —
Одједном тишина, па онда пљесак, море поклика, море весељих гласова, све се то слиле у љубав, у одушевљење борбене младости за друга Тита. Највећи прија тељ омладине Србије ипје да деђе међ њу, баш онда када она доноси своје судбоносне одлуке. Није могао да не дође оној омладини са којом се је растао 41 године, али чији је одабрани пвет пошао са њим п-није се одвајао од њега. Ни фашистички, ни издајнички куршуми нису могли да отргну омладину од њега највећег пријатеља. |
ОМЛАДИНА КЛ ТИТУ Тите, Тито, Тите, проламало се двора. њом Коларневе задужбине, Неколико пута се друг 1' дизго к поздравља, али су се одушевљење м поклкци све више ра
Сапа Копорчеве задужбине била је мслуњена омладинским делегатима
седео У оттм успламтелим редовима мла-јсплемсавалм, М нмко их
дих, не може довољло ла појми колико је одушевљење носило свакога од њих, молико је љубави и борбености довело свакога појединог делегата на Конгрес. Само онај ко воли омладину, ко може да се сажнви са. младима, могао би да оживи слику одушевљења распеване младости. Ту младост је осетио слободарски Београд, та младост је дошла да каже пелој Србији, свим народима Југославије, пелом свету, шта мисли и осећа. Омладина Србије је дошла да исприча своје борбене подухвате н латње, да осуди кривце, да се одрекпе издајника, ла ода признање свом опробаном руководству, које ју је кроз три године водило, да се захвали другу Титу, који се за њу брине н_који јој даје таква овлашћења, каква су ретко дата и једној омладини, света. Омладина се састала да осуди окућаторске злочине п да одлучи да за зликовинма пде ма у какву се рупу они сакрили, да домаће издајнике, крпололка Павелића, Љотића и друге немачке слуге, да Дражине четнике који су „под паролом „за краља/ н Отаџбину“ убијали и: забадаљи каме у срце, изведе пред суд. Српска омладина се не боји да каже истину; омладина се тога није бојала ни кад су У њу пуцалл, када су Боса Милићевић и Луковић пали на Славији, кала су у Кошутњаку гинули њени другови, када је 27 марта помогла рушење пакта, Што би се омладина данас бојала да рекне исти- | ну целом светуг
Омладина је хтела да каже свима онима који би хтели да подрију основе наше „нове државе, да ће свиком тахвом „залутонти уста, а ако то не помогне да ђе га ударити по глави." Она је дошла да се заветује да ће у најскорије време поправити све путеве, жељезничке пруге, ла ће подићи све мостове, ла ће извршити. велико скупљање прилога за постралале крајеве; подићи ће омладина мостбпе; она је знала да их за два сата поруши, вли
други де њега не би утмшао. Обраћајући се својим младим друготмма м другарицама, он је прво одво пркзнање палим борцима којм нису могли да присуствују овом Конгресу, поздравио је омладину не само у мме Народно-оспободилачке ројске, мего м у име онмх који ке могу да је поздраве, оних којих мема, »Ми дугујемо омладини Србије врло много... 1941 г., овде, на улицама Београда, младићи м девојке, скоро деца, на зев наше Комунмстичке партије, пошли су у борбу не штедећи своје младе животе. Кад иду у борбу људи, војска коју је држава створила, одрасли људи, онда је то дужност према својој домовнни, онда то дуг свехог грађанина м родољуба, А кад без мобилизације, добровољно, деца од 12, 14, 15, 16 година мду у борбу, знајућм да ће у њој погинути, онда је то више него дуг према домовини, онда је то надчовечански херомзам младих људи који жртвују себе, мако још заправо нису ступилм у живот, да би будућа поколења бмла срећна. Опет се проломило мз хмљаде грла, моћно м горуће: Херој-Тито! Тито! Тито!
БРАТСТВО М ЈЕДИНСТВО
Било је замста штета што дворана нмје пространа колико наше домовина, што имје могла да обухватн сву омладмну, сав народ, да смо могли да у њу доведемо омладнну другнх народа, а нарочмто оне којм још сумњају у нашу снагу, у нашу | оданост Народно-ослободилачкој власти м Титу; да виде шта мислим м осећа омлади- | на; да виде да нису усполм никаквим подпостима да нас разједмне. »Онм су хтели. да се међусобно истребимо«, рекао је Славко Комар у мме—жрватске омладине, борбене омладине која је још 1941 баца. ла бомбе на фашмсте. »Мм Хрватм много сто захвзлим м за вечита времена српском народу у Хрватској, српском народу у Босни, српском народу у Србији што се први дмгао ма устанак м спречмо те планове, те од света Тога није било ништа. Алм ћу] исто треме могу поноснто да кажем да
,
. “
; А жрватскм народ тије ммкада био уз тикве подле планове
СВАКО НА СВОМ ЈЕЗИКУ ГОВОРМ
Млади Македонац Апо Шбпов у име македонске омладине говори на свом је зику, срећан, толико срећан да не мо же да нскаже задовољство што може слободно да каже своју слободну реч у слободном Београду, пред великим друтом и учњвељем: „Македонска омладина чврсто и решено стоји дацас уз вас, о уладиму Србије, уз сву омладину Југоавије, у својој слободној федерати Ј демократској Југославији, и Уз врховног комзидавта и љубљенот вођу маршала друга Тита За ове три и по пије борбе, у којој македонска омладима корача заједно са српском омладњтом, исковато је меразрушиво наше је динство У планинама кумановским, Козјака; Огражлена, Беласице и на Крупт. Изграђено је јединство са свом натом браћом им под Бугарима м пол Грцима. Македонска омладина из Бугарске и Грф ке жели да се у најскоријем времену уједини са својом младом браћом из југословенске Македоније.“ |
И словеначка омладина је прого ла. Другарица Славка Жатар је исто тако поносна, осна што може да поздрави у име 23 године утгњетаване Словеначке којој су доказивали да је српска омладима против словеначке омлалине, Данас је словеначка омладина још једном у то разуверена. „Знајте да баш у овом тренутку кад ми манифестујемо „за нашу слоболу, за нашу пргалу, за нов слободан, поштен млади живот, ла бат у том тренутку словеначка омладина која је у Београду, оштри ножеве, чисти мушке и митраљезе и спрема се за нову борбу да зајслно са вама преко Хрватске дође у Словенију и преко нате лепе Љубљане предре у пентар_фатистичких зликоваца, у Берљни!“ у
. ХОЋЕМО МОДЕРНУ ВОЈСКУ
У име Босне и Херцеговине хтео је ла товори Ратко Дугоњић, али та је омла дна једнодушно поздравила као свог првог друга, секретара Централног Комитета њеног СКОЈ-а. У западном делу Југославије после сваке Титове речи ннцалн су батаљони, бригаде, Ни у Србији Титове речи "неће остати _ пезапажене: „После Титових речи неће се остати само ма поклицима Титу, него ће се рађати пова Србија. Данас, испрел наших ђака, испред наших шегрта, испред наших младих сељачића, који мису знали ни да пишу, ни да читају, данас се скрива у мишју рупу не само немачки војник овде на Балкану, него стрепи и Хитлер у његовом Берлину. Данас имамо војску, храбру ин вешту војску, али ми се не задовољавамо тимс. Нећемо да имамо само пешадију хоћемо ла имамо авијацију, артиљерију, тенкисте.
СВЕ ЗА ФРОНТ — СВИ НА ФРОНТ
Све за фронт н сви на фронт остаје и даље наша парола. Наши поклици другу Титу гарантују нам ла ће се“све његове речн испунити до последњег слова, да са овог Конгреса нећемо отићи само са длаповима који ће нас пећи од свлног
пљескања, него да ћемо учинити нешто
ЈЕ.
друго, а то је да ће резултати овог Копгреса, бити: поднглуте разрушене куће и разрушени мостови по Србији
' _ КРИВЦИ НА СУД
Ставићемо на суд и одговараће свзке онај који је макар колико прпо испод ноката учиниб против свога народа. Многима, ћемо главу отсећи, и стсекли смо, Мвоги који су учинтли мале злочине ићи ће на приснлан рад и изгубиће грађанска права. Многима се неће дозволи ти повратак у нашу земљу. Ми ћемо ол-
лучиТти хоћемо ли их пустити или не ћемо, 5 „Ето, то вам је дала ата плародна
власт, то право да одлучујете дала всм је Велика народна скупштина“
М ВОДИНА ПОЗДРАВЉА Х ЈИ Војводина је изашла да поздрави о младину Србије. Омладина равног Срема, Баната ни Бачке, тог Срема који је дао 15.000 бораца војвођанским бригад: претворио се у војни логор; тог Срема у коме и деца и жене ратују, било са „пушком, бихо на њиви у радним батаљо вима, Ђорђе Никшић, претставник војвођанске омладине на Конгресу рекао је да је само Банат за последњих месец дама дао 7.000 добровољаца војсци маршала Тита.
• М ОМЛАДИНА ЦРНЕ ГОРЕ ИМ БОКЕ
ДОНЕЛА ЈЕ БОРБЕНЕ ПОЗДРАВЕ СРБИЈИ Гојко Жарковић их је пренео нама: „Ку борбе на' Купресу, Ливну, Бугојну, скевици, Дрини и Београду, црногорска и бокељска омладина, заједно са омладином осталих народа водила је нем срдно борбу против наших непру У тим борбама иа Купресу, Ли ди бомбаш, друг прелстер Србин Бошко Буха бацао је бомбе, а млада другарица Црногорка Драгица бацила је зап: флашу на тенк и извлачила из тез
(Наставак на 4-тој страни)
" Вељикм број Београђана дочекао је делегате за | конгрес