Omladina

" кујемо га у дане, када су: цијела Македо-

Смрт фашизму — слобода народу!

УОМЛАДИНА

Цена 10 динара

Међу највеће успјехе које су народи Југославије постигли у току овог ослободилачког рата спадају, без сумње, одлуке Другог засједања Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије.

тито

ЛИСТ УЈЕДИЊЕНОГ САВЕЗА АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Год, П

29 новембар 1944

Број 21

ГОДИНА ДАНА ОД ДРУГОГ ЗАСЕДАЊА АВНОЈ-а

Денас, када је прошло годину дана од |. великог засједања слободних, најбољих претставника свих народа Југославије у Јајцу од | засједања АВНОЈ-а остао је смнјешно мапи број омих којм нису схватнлм сав његов мсториски, можемо рећм судботосни значај за будућност наших народа, Данас, када за нама стојм читава једна плодотворна годмна највећих војничких м попитичких побједа, година рада м успјеха на оживотворењу одлука || засједања, данас те јасно пуца пред очима и посљедњим заведемима.

Прву годишњицу великога празника нашх народа, нашег новог државног празника, дочекујемо у времену када се већ на | тези далеко од фронта наш славним Боотрад — гпавнм град нове демократске федератмене Југославије, која се почела градмитми баш на || засједању АВНОЈ-а, Доче-

нија, скоро цијела Србија м огромним, претежим дијелови земаља семх федеративних јединица већ ослобођени од Нијемаца м њихових помагача,

Данас, када смо се мало поодмаклм од тога великог дама, можемо још боље да сатпедамо у чему је заправо значај И засједања АВНОЈ-а м његових одлука,

Чмтавим | засједањем, а месне ње товим одлукама народи Југославије, преко својмх борбом каљенмх м бираних слободмих претставника, комачно су онемогућили

тоа мн Бе ним м изда

је за две м по го _ нашега ослободи. пачкота рата нису ни жапиле нм начина нм представа да би закочиле м онеметућиле нашу борбу. Свм народи Југославије, м национално угњетени у бившој Југославији м сам српским народ добили су чврсту гаранцију, да мм се више никада неће повратити оно старо стање које их је све угњетавало м све разједињавало,

П засједање је показало оно што данас морају да схвате чак м наши непријатељи, Поназапо је накме да ин Србија, на коју су великосрпски хегемонисти м сем остали реакцнонерм највише рачуналм, неће оно старе, јер је оно потонуло у обкљу крви што та је мајвише пролио српским народ у бор6м, не само против окупатора него м против мосиоца тога старог — тадашње избјегличке владе на челу са краљем у кностранству, а издајником Дражом Михемпоеићем у земљи.

О овом најрјечктије говоре одлуке о одузимању права законите владе Југославије, мзбјегличкој влади у Лондону, те од пуке о стварању Мационалног комитета ослобођења Југославије, као једине праве, законмте владе народа Југославије. О томе товорм м одлука о забрани повратка крању у земљу за врмјеме рата, с тим да народ послије рата слободно изабере себн форму своје нове државе.

На | засједању АВНОЈ-а народи Југославије првм пут у својој историји слободно су одлучнлм да своје међусобне односе уреде на базм потпуне равноправности која се опичава поред осталога м у праву сва. кога народа да се самоопредј па чак м отцјепм од заједнице, ако то хоће. Онм су одлучили да изграде своју заједничку државу ма принципу федерације слободних равноправних јединица. Оно што су можда ммлијонм нашега народа сматрали немогућим ~ смо што су сам режими бивше јутосљлавмје покушавали на смлу да створе јединство народа Југославмје, донијела је као свој, највећи м најлепшм плод наша народно ослободилачка борба. М баш чињемимца да се српским народ дигао прем у борбу к у њој дао највише жртава, била је од огромног, пресудног значаја, јер > торобљенм народи бивше Југославије најјасније вмдјелм да српски народ, који водм тако несебичну борбу, никада неће дозвопити повратак онога старога ропства. А пот-

равноправност м слобода, чак м отениња која је на || засједању озакоњена одлуком о изградњи НЕ аниме а равноправних федергтивних јединица, више је зближида народе Југославије, јер!

кликама ко-

је баш та одлука говормла да ће народи Југославије баш у тој м таквој државм добити своју потпуну, мстинску слободу.

Лим засједањем АВНОЈ-а озакоњено је непосредно учешће у власти широким демократскмм народним масама, јер су признатм као једмна законмта власт народно-ослободмлачки одбори, никлм, прекаљенм м развијенм у народно-ослободмлачкој борби, Одлука о претварању АВНОЈ-а у грховно законодавно км извршно тијело, те одлука о стварању Националног комитета оспобођења као његовог извршног органа, дапм су гаранцију народима Југославије да никада мичија воља неће моћи промјенити рјешење народног представништва АВНОЈ-а које је постало носилац суверенитета државе Југославмје,

На || засједању АВНОЈ-а почела је да се тради нова, мстинска демократска, народ на држава, федеративна демократска Југославмја, у којој ће сви народм ммати пуну равноправност, а сем грађани слободу, право м могућност за поштен рад.

За посљедњу годину дана наша млада држава, утемељена на | засједању, извоје- | вала је низ значајних војничких м полн-

Лоле

Народни херој Иво-Лола Рибар

Присуствовали су претставници АВНОЈ-а, с председником Др. Иваном Рибаром на челу, претставници Наџионалног комитета и Врховног штаба, чланови савезничких војних мисија и омладина свих бео. градских рејона. На бини, на црном за. стору, висила је Лолина слика и орден Народног хероја, којим је претседништво АВНОЈ-а одликовало палог руководиоца омладине Југославије.

Поред Лолине слике два борпа држали су почасму стражу.

Комеморацију је отворио друг 'Миле

КОМЕМОРАЦИЈА П

27 воћембра, у дворани Коларчеве задужбине у Београду Централни одбор УСАОЈ-а прирсдно је свечану комеморацију поводом годишњице смрти Ивана. Рибара.

тичких успјеха. Још само малм дмјеловм на. ше земље трпе јарам фашиста. Но м оним неће дуго. Наша војска која је на | засједању добила велмко признање именовањем друга Тита за Маршала, данас бројм преко попа милијона војника. Она ослобађајући нашу земљу журм да заједно с Црвеном армијом м војскама наших западних ника забоде м нашу тробојку са петокраком у центар Берлина.

Брзим ослобођавањем наше земље, а нарочито Србмје, издајничке четничке банде изгубиле су м последње упорнште које у осмгуравале једмно влашћу окупгтора. Хрватској дуго прмкриванм, маскиранм издајнмци, мачековцм осталн су данас потпуно сами.

За задњих годину дана показало се да братство наших народа не само да неће бити разорено, него м да се оно појачава м да ће се појачавати из дана у дан. То су најбоље показале анткшафистичке скупштине у свмм федералним јединицама, које су у току ове године оживотвормле, примјеимле ма своје националне прилике м услове мсторијске одлуке |! засједања АВНОЈ-а. Изграђујући своје нацмоналне јединице, ан-

ГОВОР ГЕНЕРАЛА-ЛАЈТНАНТА НИЛОВАНА ЋИЛАСА

Говорити о Ивану Рибару-Лоли није тако лака ствар и то из простог разлога што је он историјска личност. За оцену једне историске зичности није довољно ни лично познанство са тим човеком, ни лична љубав према томе човјеку, ни дугогодишњи Заједнички рад са њим, него је за то потребно да се одмакнемо од те личности за неколико десетина година, потребно је да историја и историчари даду тачну оцену те личности.

Ја бих вам могао сала говорнти колико хоћете о Лоли Рибару, али Вом ја нећу моћи дати тачну историску оцену његове личњости. Но ја ћу покушати колико ми је могуће да кажем баш неколико речи не о Лоли Рибару каофо мом лругу са којим сам ја годинама делио све добро и зло, не о птријгтељу кога не могу заборавити док живим, него ћу Вам говорнти о Лолн Рибару као историјској фигурн и то не само из времена овог рата него и из перлода пре њега.

Лола Рибар припада оној групи љули која је припремала п организовала ову садашњу ослободнлачку борбу наших народа "још пре него што је дошла немач-

Неоричић члан Секретаријата Централног одбора УСАОЈ-а. Позвао је све присутне да с једном минутом ћутања одају почаст палом хероју.

Затим је генерал-лајтнант друг Милован Ђилас, члан Врховног штаба говорио о удози Изе-Лоде Рибара;

тифашмистичка вијећа федералних јединица закорачила су већ добро м смјело у из градњу м подизање наше заједничке младе државе — демократске, федератквне Југославије.

За задњу годмну дана углед наше земље у свијету огромно је порастао, м судећи по томе наши народм могу бити сигурни даће на свјетској ммровној конференцији заузммети достојно место.

Од || засједања АВНОЈ-а, у омладинском покрету родило се нешто суштински ново. Данашња млада генерација доживљава оно што до сада није доживјела ни једна прије ње у нашој земљи. Наша омладинска прзава, за која смо се годмнама борилм, дата су нам, озакоњена у нашој демократској федеративној Југославији. Зато је данас света дужност сваког омладинског борца, сваког омладинца м омладинке, да не мјерм напоре, да не броји жртве у борби за потпуну војничку м политичку побједу м изградњу нове демократске федеративне Тугославмје, која од мас, данашње младе текерације ствара м створмће прву слободну м задовољну омладину Југославије.

БРАНА ПЕРОВИЋ

ОВОДОМ ПРВЕ ГОДИШЊИЦЕ РИБАРА____-

најистакнутијој групи наших људи. Још пре овога рата, под руководством друга Тита, почели су се окупљати најбољи ди наше земље да дадну отпор немачкој најезди. Један од тих људи, један од најближих Титових сарадника, најближа Тнтов сарадник мећу омладином, човек који је преносио мисли н дух Титов међу омладину, који је те мисли схватно и знао да их оживи, знао да им да крв и месо, да их убаци у хиљаде омладинаца, био је Лола Рибар.

Лола Рибар је дошво на чело нашег омладинског покрета још 1937 године, То је невиђено у историје једног нелегалног покрета, да један човек са тако мало година, ја бих додао — са тако мало искуства, може доћи на чело једног неле галног омладинског покрета. Међутим, показало се да је Лола брзо стицао нскуство, и не само брзо стицао нело је знао да га да и хиљадома младих.

Сви знамо какву је улогу одиг младина у овоме рату. Она је с да гро наше војске, н не само она је сачињавала оно ударничко, увек не мирно, увек несавладљиво у борби против фашизма.

ЈЕ окупација. Оп припада оној водећој,

о њава-

гро,

(Наставак нг

другој страни)

Позорница Коларчевог универзитета

реме свечано комеморација