Omladina
Број 21
ШТА ЈЕ ИВО-ЛОЛА РИБАР ПИСАО ЈОШ ПРЕ РАТА —
ОМАХ
ДИНА а
_ О ОМЛАДИНИ И ЗА ОМЛАДИНУ
Доносимо неколико одломака из чланака Лоле Рибара које је он задњих година пре ррета писло у омладмнским листовима РСтуденту«, »Млада културе“, »Младости м часопису »Наша стварноста ма којима се омладина учила у којима је тачно м прецизно Лола указивзо пут кјомм треба да иде
. сва напредна омладина. У свим напредним омладинским листовима били су познати Лолини чланци пуни полета несаломљиве воља и непомирљиве борбе. Око тих листова се окупљала свз напредна омладина који су доносили »зеједничке програме целокупне младе гонерације«, У својим члан. цима Лопа Рибар још давно пре рата је позвао омледиму у заједничку гкцију за бољу будућност. Још давно пре а, када је зепретила опасност свим беен ннени народима од фашистичке нејезде он је почео ковати јединство омладине као најубојитија оружје протиа мајгорег нелријатеља Флледе генереције — фашизма.
1938 године када је југословенска резкција сваким дачом све више стезала омладину прогонећи је Лола Рибар позива сву омледину не сарадњу на основи заједнички утврђеног програма. У листу »Младост« Иво Рибар јуна 1938, у чланку пише:
ОМЛАДИНСКИ ПРОБЛЕМ, И ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
' Демократски м напредно ормјентисана озаладина убеђена је да је једмиство свих младих не само потребно већ да је м мотуће, Њега налажу мнтересм омладине; њега омогућује данашњи положај омладине. Да б6м се међутим, ствар до краја извела ва чметину, да 6м се уклонкле сумње м кољебања, потребно је увек мматм на уму де
~ Фмладкнски покрет данашњице није питање јединствене мдеслогмје већ једмиствемог програма. Не ради се о томе да се ствара нема нова, »омладмиска мдеологија«, Тамве стварм мису ни могућие, ми прогре“ смене, Не ради се им о томе да омладницм м организације младих које стварају један омладинским покрет напуштају не је деопошка схватања, своје погледе на свет, да губе своју самостапност. Јер, ма основу чега: да се ствара омладмиски покако ма основу _израђеног, до крајњих гранмца о јеног гледишта на свет: напротив, једино на основи једног позитивног програма залатања за одређене непосредне економске, |културне им социјалне мнтересе омпадине, за шање њеног положаја, осигурање њене будућностим, једном речју за практичне, стварне мере којима се положај младих може да. нас, непосредно, побољшати. Зато што се овде не радм о новој, заједпичкој мдеологији, већ о заједничком програму, зато баш омладмиски покрет не преставља пимвмдацију мезавмсности омладинских оргаимзација која у њему учествују, нм ликамдацију посебних њихових циљева, већ наћротив потребу њихове самосталности, алм сарадњу ма основи заједнички утврђеног програма акције. Х :
Све је то, међутим, још увек саме по-
четак, Истина, ма више почетак са кога са
ме вмдм пут: јер, оне што св хоће, м оне |
што је у мнтересу младих, данас пожи јасно пред нама, Радм се међутим о томе, да се пред све омладмнске организације, као
— м пред велмке организације у којима већим. му чини омпадмна: њпр. пред "Соко, пред »Сељачку слегу у Хрватскеј«, мтд. постави умтање заједимчке акције свих којима, пежи на срцу будућност омладине, на 'основм зађедничкм мзрађеног програма.
1938 година када се је Немачка аждаја надвмла Чехословачку запретила је м Југославији дирежтна опосност од немачког фашизма. Тих дана позивао је Лола Рибар сповенску омладину ма одбрану мира у нашој земљм, а »бранећи Чехословачку бранимр и независност наше земље
Поводом кампање 34 одбрену ЧехослоРечке Лола Рибар у »Мледостих пише:
јединство која се, у пуном поверењу, оставрује овога часа на месту с кога се годинама чује реч мстине м правде, јединство мамеђу генерације бивших. ратника, м нас, новог поколења, војске спободе м мира, осмовна је гарантија за остварење слоге м једмнства свих пријатеља Чехословачке, свих демократа м родољуба, за које упу“ “ ћујемо свој апел. Ми, млада генерација, баш зато што волимо мкр, слободу м културу, мзјављујемо овде своју решеност да останемо верим заклетвм верности наших старијих: да јеј останемо верим зато, што смо убеђени да бранећи братску Чехосло-
| право, првобмтно значење: оно које су му
вачку бранимо м независност ове земље, Чехословачка република, слобода м мир, ммају код мас армије прбјатеља: овде, у овој салм, оне већ имају трвм батаљом добровољаца«, |
У доба директне опасности об немачке, Лола Рибар је стварао јединство као прем м најважнији услба за очување независности наше земље.
_НА_ПУТУ ЈЕДИНСТВА _
Мир м слобода у свету, независност наше земље, а с њима и будућност наше генерације су угрожени! Окупммо своје сна. ге у одбранм оног што нам је свима заједммчко, у одбрани наше будућности м живота! + 3
Захваљујући у првом реду својим мастојањима м својој борби, најбољи деловм наше генерације заузммају поново своје место у националној заједимцм, одакле су
разни самозванм »националисти« покуша. | наша — зато што смо мм њена будућност, валм да их мекључе. Појам родољубља, код ! зато што хоћемо да је направимо срећном
Неки листови и часописи у којима је писад Иво-Лола Рибар “ у
мас аб м у свету, добија понове своје
далм први патрмотм, војници Велике француске револуције, којм су 4792 под Валмием задржалм најезду коалмраних туђина м домаћих издајника, кличући: »Жмвела на. цмјаји; оно значење које су му, у прошло. сти далм борци за нашу слободу м незавнсност, оно које му дамас дају две херојске омладине, два херојска народа, на крај њем Истоку и Западу.
Измениле су се прилике у свету, дошле су нове опасности м нови задаци. Показало се на делу, ко цени нацмоналне интересе, д ко мм претпоставља прмамлегмје своје касте! Прошло је време патриотске фразе: данас на делу треба доказиватм своје родољубље. Јер нмкада као у данашњем тремутку, мнтересм наше генерације, народа оне земље м државе Југославије, митереси свих ћарода, будућности ммра, слободе м
птуре у свету Мису се тако поклапалн! Никада непријатељи нмсу били тако индентичим, М у таквим часовима, показало се је да су најбољи родољуби баш онм најпожртвованији борци за ствар слободе м људског братства, за ствар правог м часног ммра међу народима.
Опасност од немачког фашизма постојвсве већа. Директно је била угрожена независност наше земље, У тим данима Лола је позивао сву омладину у одбрану своје земље. | ~
Новембра 1938 године у листу »Младоста
' |
ЈЕДИНСТВО МЛАДЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ У ОДБРАНИ НАЦИОНАЛНЕ НЕЗАВИСНОСТИ
Интереси земље м народа, највмши су закони за нас: мм знамо да се само у саттасности са њима могу,решмитм м сва посебна питања наше генсрације. Ми смо дубоко приврженм оземе тлу мз кога смо нмкли — мм вопммо, свим жаром наше мпа. дости, нашу земљу, њена брде м равнице, њене реке м њено море. Ми смо смновм народа којм живе на њеном тлу: мм сме поносни што смо њихови смновм, што прмпадамо народима којм су знали м умелм да се Боре за своју слободу м мдеале човечанства, народима којим су далм топкко светлих примера »чојства м јунаштва«, Ми смо поносни м на то што припадамо младој генерацији ове земље, генерацији која је у прошлости знала да дајо Принципе м
абрмновиће, а која у наше време показује, својим делима, своју приврженост вепикој стварн људске слободе, друштвене травде м мира своје све чвршће јединство Љу служби народа м залагање за своја права. Да, мм волимо ову земљу, зато што је
м слоб дмвном м јаком! М зате је за мас очува! њене мезависности прем нај важнмји задатак у данима када је она утрожена! Пут очувања онога што ммамо је пут, отпора, спремности м борбе. Мм младм, хоћемо да се латимо поуко мз мстормје наших дана; само земље у којмма су, ма задовољство, решена сва унутрашња пита земље са задовољним сељаштвом, радим штвом м свим „другим слојевима, земље "са срећном омладином, могу постићи, оно морално м политичко једмиство које је беаусловно за успех у борбм. Зато је решење нашмх умутрашњих пктања, у првом реду демократско решење нацмоналног питања, трвм услов за прву слогу свих Срба, Хрвата н Словенаца у одбрану заједничке им др“ жава Југославије м мнтегритета њених гранмца, први услов за подизање отпорне моћи земље. Зато је, такођер, решење најжитнијих омладмнских пмтања потребно, што брже; само једна слободна, економ ски обезбеђена културна м здрава млада генерација моћи ће, да у пуној мерм одговорм својим обавезама према држави м на. роду, према својој сопственој будућности, да храбро м ведра чела, остане достојна најславнијих традиција нфших борби за не-
завмснест. Радмти на томе, окупити се у тој амцмијм, акцији за одбрану мезавмсности с којом је везана наша будућност, — те је
у Џ <
|
ју чланку пише: ;
данас првм задатак омладине. _
Страна 3
МЛАДИ НТАЛИЈАНИ - ТРШЋАНИ ЖЕЛЕ ТРСТ У ДЕМОКРАТСКОЈ ФЕДЕРАТВНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
Сваки дан читамо у новинама поздраве које становништво Истре и Словенскот Приморја, у првом реду грађани Трста м Задра шаљу маршалу Титу, Народно-ослободилачкој војсци, АВНОЈ-у и Наше сталном комитету.
"Већ дазно прије ослобођења града, за дарска је омладина на миогобројним младмнским конференцијама јасно испо-' љила своју непоколебљиву решеност да утамани не само последње остатке фаштиама него и последње остатке национаљ мог угњетавања које, је фашизам са собом дотео. Недавно смо читали поздрав гра-. ђана ослобођеног Задра а последњих ла, на све чешће долазе резолупије из Трста. Они су значајни не само због тога што иаражавају жеље и чврсту одлуку хрватског и славеначког живља за коначном ликзидацијом 26 годишње барбарске политтике против националних мањина коју је спроводио италијански фашизам у тим крајевима, него н због тога што показују да и сви поштени и слободољубизи Итажијани, становници тих подручја ми градова, виде једино правилно и праведно решење у народно-ослободилачком програму нашег народа. 27 новембра о. г. донели су италијански радници једне тршћанске творинце резолуцију у којој треже присаједињење Трста Југославији, а ево резолуције италијанске гнтифашистичке омладине коју је она недавно донела: „Итажпјапска антифатистичка омладина у Трсту, организована у својој антифешистичкој организацији „Ђовенту Ита„лијана“, шаље своје пламепе борбеле поздраве словеначкој и југословенској омладини која јој кроз три и по подине Даје пример неограниченог јунаштва. Ми, италијанска омладина коју су хтели 33тровати мржњом против Словенаца и
| свих словенских народа, изјављујемо да
смо прозрели праве пиљеве наци-фатнзма. Не дозвољавамо да било ко од олих бедника, бивших и данашњих фатистичких и профашистичких функипонера који су својом полнтиком прогањања, уништавања, паљења и убијања ударили жиг сраноте ва ијански парод у чије пув су то радили каже још било коју реч у наше нис, у име тршћанске омладинг, која има сву будућност. пред собом.
Мп сио упознаљи недела која су као окупатори у име италијанског народа 81. шили фашисти над словеначком и југословенском омладином, Упознали смо такође борбу те омладине и народа Југославијс као ми пиљеве за које се боре. Већ од пре годину дана бори се пталнЈанска омладина у Трсту заједно са сло веначким друговима на улицама, у фабрикама. и установама против проклетих фаштста п тиме је стекла право да говори о својој будућности. Далас, кад нас, италијанску омладину, сједињује са словеначком тршћанском омладином проливена крв наших другова који су пали било као таоца, било као борцт у редовима „Гарибаллинаца“ који су укључени у Народно-ослободизачку војску _Југославије под заповедништвом маршала Тита
ИЗЈАВЉУЈЕМО да желимо и хоћемо да заједнички жи-
_вимо с јуначком словеначком и југослог
венском омладином у њиховој новој домовинн; Титовој Југославији, да желимо и хоћемо да се Трст припоји победоносној федерзтивној демократској Југославији, Живела словеначка и југословенска омладина која потлаченој омладини показује пут борбе против наџи-фашизма. Живехо јединство словеначке по мталијанске омладине у борби против .заједничког непријатеља. ~ у Живео велики,воћа Југославије маршал Тито, учитељ омладине свих подјармље них народа, “ Живео Трст у фелсративној демократској Југославији“. | Уз истарске бригаде, уз задарски и ко, рутки одред, уз Приморски корпус. На родно-ослободилачке војске који најречи тије говоре о тежњама становништва тих покрајина ови поздрави и резолуције нај бољи су одговор на све изанђале „арту“ менте“ резкционара с друге стране Јад“ рана, Прикривени фатисти у Италији који мисле да могу данас под новим формама да поновио протурају. у свет своје протучовечанске и протудемократске идеје, покушавају у последње време да до кажу како је само по себи „нормално = „разумљиво“ Да се продужи 26 годишња фашистичка политика систематског истребљивања 650.000 Словена у крајевима ко-
ји су насилно присаједињени Италији.