Omladina

вод 71

ИУЛТУ

еце рећеоке

Нњига која је васпитала и која ће васпитати нова покољења наших народа

ТИТО: БОРВА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈУГОУ СЛАВИЈЕ

Издавачка књижара »Култура«, издала је сабрање чланке м говоре друга Тита ма наредно-ослободилачке борбе 1941—1944 г.

Ова књига, камо се вели у речм издавача, творм о мајвећим данима историја нашмх народа, м она је сама историја.

Ма овим чланцима, говорима м дневним зеповијестима друга Тита васпитавалм су се подизалм м напајапм јунаштвом м нациомалнем семјешћу најбољи синови наших народа, њиховим војници, њмхова омладина м сви прегаоци ослобођења им боље будућности домовине. Титова ријеч била је немсцртно врело наших снага у току трм м по године велмке ослободилачке спопоје, Ова књига васпитаваће на вјерност народу, домевмни м слободм м нове борбе наших дана, м нова поколења наших карода«.

Редактерм овог издања су Радован Зоговић м Милован Ђилас,

Песме о борби и слободи

БРАНКО ЋОПИЋ:

ОГЊЕНО РАЂАЊЕ ДОМОВИНЕ

Брекко Ћопић рођен је 1915 године у селу Хешемимв код Босанске Крупе. После учитељске школе завршио је филозофски фекултет београдског а 1940 го дине.

Доседе он је написао тлу збирке приповедака; Под Грмечом (1938), Борци и бјегунци (1939), Планинци (1940) и збирку приповедека за децу: У земљи лелтирова и медвода (1940).

Од првих дана народног устанка на Босанској Крајини ом се налазм с меродом.

ОМЛАЛИНА

ПАЛИМ БОРЦИМА

ви нисте мртве, ша је ва! Плод ште сетва засеја родан јави јап јави ЗА пад родне де

Иежња.

0, како је досадио

чекати, у овом граду,

гдје је све туђе, |

гдје среташ непознате. људе,

И у овом свему

како је срцу мило

и смјешка како се душа, кад ипак сретнеш друга побједоносно како врх чела петокрака му блиста.

0, како тада пливаш у мору нових надахнућа!

Да, тешко је чекати, док срце гори од чежње за драгим крајем, тамо гдје другови тирану име бришу, тамо глје другови нове странице пишу! М. МЛАДИНОВ Бари, 26. Х. 44.

Плод што сетва засеја родан партизанске чете смо ми.

Мипин Љубомир ХИ ударна војвођанска бригада

Страна 5

Совјетски филмови у Београду

РОНА БРАНИ ОТАЏБИНУ«

(Овај филм давао се ма нашој ослебођеној територији (у Дрвару, Бос. Крајина) већ у пролећу ове године.

То је једна снажна, збносна, потресма епизода јуначке борбе совјетских људи.

Лик жене, командира једног партизан ског одреда, је драги лик племенитог чб“ века, који из велике љубави 34 слободу

своје отеџбине, безгренично мрзи фашистичко истребљиваче. Истребљивачима оде говвра се истребљењем!

И овај совјетски филм учећи нас како се мрзе фашисти, како их треба истребљивити, прилог је јачању, развијању племфмитог, људског код човека,

“ ВИДЕЛИ СМО У БЕОГРАДУ СОВЈЕТСКИ ФИЛМ »ЗЛАТНИ КЉУЧИЋЕ

Овај филм рађен је према истоименој бричи за децу од совјетског писца-академика Алексеја Толстоја. 36 време Југосла вије, истина само кретко време, дева са овај филм код нас.

Од тада је почео писати песме, које су сабране у свој збирци: Огњено рађање Домуовине. Посвећена је: »Успомеми на јуначке борце Крајишког пролеторског батаљенам. Преко мостију »мртвих пролетера« који су гладни и уморни јуришели једон на досет, ношенм сеном »дезојке Јегодва-довојке јунекиње, ношени тугом мајке за сном Редојем м плачем старог оца Грмеча »за децом својом челичном косом покошеноми«, уздиже се домовина нових људи м мовог живота кованих кроз ослободилачки реп.

Ова збирка песама говори о човеку који

је у живом срцу раслламтеле борбе дожињео и спознао огњено рађање домовине.

Фео друго издање (прво издање било је 1943 год. у Хршетској) попуњено је са пет нових песама.

===

Управа београдског Народног позоришта умољава све војне јединице, као н грађанство, да нам најхитније, за потребе овог позоришта, доставе што више немачких _ униформи, _ чизама, – шапки, шлдемова, официрских ознака, одликовања н са.

Горе наведено с доставити – Техричком шефу овог Позоришта или доставити 2-

М. Младинов је сељак, с отока Шолте. Он је писао и пре рата у „Сељач. кој мисли" и у „зборнику 2". "Ову песму је написаб жељно очекујући да штб пре поново ступи у бојне редове (У Крајишке дивизије у коју је био

Десет брошура у издању „Нове Југославије“

У издању „Нове југославије“ — ч:с6пис за политичка и друштвена питања, кога уређује генбрал-лајтилит – Милован Ђилас — изашло је десет брошура:

ЈОСИП БРОЗ-ТИТО: поробљене Југославије“;

КАРДЕЉ ЕДВАРД: „Пут пове Југославије“; АРСО ЈОВАНОВИЋ: „УГ и УП непријатељска бфанзива“;

РОДОЉУБ ЧОЛАКОВИЋ: „Оружана борба против окупатора и Дража Михај-

„Борба изрода

прекомандован из 26 Далматинске ди-

како рече наш песник Радован Зоговић — „Борба, кад једном мобилише људско срце, никад више не мирује".

Др. ЈОСИП СМОДЛАКА: „О разграничењу Југославије с Итадијом;

ФЈОДОР МАХИН: „Јуриш на Немач-

куз;

ФЈОДОР МАХИН: „Нипа регуларна војска“; :

ПРОФ. А. ВОСКРЕСЕНСКИ: „Шта је УНРРА".

КОЧА ПОПОВИЋ; „Два чланка о ргту против Немачке";

У њима су чланци, који су раније штампани у „Новој Југославији“, а неки се објављују први пут. Опи захватају политичке, скономске и војничке поббле“

мели Буратино, његов отац Карло м његови другови нама ја тако блиска м тако др Ра.

дресу ла сами полигнемо . ловића“;

Управа Народног позоришта

_ Код оца

Почетком октобра, на путу с Виса у Бебград, У Бари-у срео сам се са другом Иком Миркдвићем, јелним бд руководиоца антифашистичке омладине Црне Горе и Боке. Он ми је лао сат и Замолио ме да га предам претсједнику АВНОЈ-а др. Ивану Рибгру. Сат је бео покојног Јурице који је погинуо. кад члан полит-одјела ТУ цриогорске пролетерске бригаде, У бојевима за Колашин, послије У непријатељске офан“ зиве.

Дан-два послије, најприје у Ваљеву, па онда у Аранђеловцу ја сам видно др. Рибара. Он носи тугу бца за сиибм — за дичним неумрлим Лодом и њего. говим млађим братом Јурицом — и тугу борца за борцем. Голема је та туга. Осјећајући је нисам тала могао извршити обавезу.

У Бебгралу мистид сам како ла то учиним. Друг Родољуб Чолаковић рекао ми је гдје н када је то вајбоље.

МИЛОВАН ЂИЛАС: и наша борба

ме наше и међународне. жљиво читати, Из њих се може и треба

„Совјетски човек учити.

Два дана прије ] конгреса антифашистичке омладине Србије, у јутро око 8 сати ја сам био пред вратима собе у којој је радио сиједи отац наших друтова Лоле и Јурице.

До тада никада нисам разговарао са лр. Рибаром.

Глас ми је задрхтао, од дужног поштовања — од чега ли,

А бнда нисам могао да говорим.

Дошао је непосредно до мене. Осјетио сам очински дом. Његове очи миловале су ме топлим родитељским погледом,

Као никад дб сада са таквом снагом осјетио само

оца — свога оца из оних првих дана када се у Херцеговини устанак разбуктанао снагом деценијама спутаваних народних снага. Одлазећи од куће. у бојне редове народних осветника, овако ме је — као никад — оташ загрлио.

Гле, исти — да то је — очев поглед.

Његове руке као да ми дају несаломљиву, неуништиву снагу.

Гледао ме је отац наших другова — отаџ свих нзе У Том погледу ја сам вилио љубав родитељску,

наду н бригу родитељску о будућност своје дјеце.

Треба их па-

Наше пријатељство, нашу љубав према тој земљи нико И никод неће моћи разорити, Поново сам — као први пут, дном истом снагом, овим истим интензивитетом — осјетио ријечи које је др. Рибар упутио омладини. преко другова најближих сарадника нсумрлог Лоле: „Ви сте моја дјеца!“

Загрлио ме је.

Ми смо се пољубили; у име наше данашњице, У име наше сутрашњице, за коју је живно — са Јурицом и Лолом — за коју и живи данас с нама — у име своје дјеце, са својом дјецом.

Замолио ме је да сакупим, ако постоје код друтова Јуричине биљешке, које је правио о борби за слободу, б борби за истребљење непријатеља.

„То су и моје биљешке, то су и моје најљетце успомене“, рекао ми је лр. Рибар.

Колико нове сизге у овим ријечима. Из њих бије племенито срце неших народа каљено у огњу ослоболилачког рата. Те ријечи су ми дале ситурне паде ла сви наши очеви. да и мој отац, кад се — и ако се — видимо каже још снажније, још племенитије, него жи онда, на растанку:

„Сретно ти било сине; душмани ти под ногама

били.“ (Фрагмент из дневника) Нусрет Сеферовић