Omladina
4 Цена ТЈ динара
Смрт фашизму - слобода народу! МЕеде ево дна митре ПАН Е народа Југославмје нису били истовјетим, Искуство овог рата показује: да је различита политика, политика реакционар- | них клика Југославије м Бугарске, скупо _ коштала им народе Југославије м бугарски _ народ. М даље, Југославија м Бугарска морају у будућности ићи заједно, ако | хоће да очувају националну независност, | ако хоће да развијају народну демокра-_ тију, коју су с тешком муком извојевиину ако хоће да обезбиједе свестрани куљ турни м социјални развитак. ЋЕ
Милован Ђилас ве
Година || 14 децембар 1944
БУГАРСКИ НАРОД ПОШАО ЈЕ
„Централпа омзадинска комисија Отамественог фронта упутила је ових дана бугарском пароду свој позив за организонање Пн полне миса славије. Поред свих ажција за сакупљање
4 децембра 1929 године, равно пре нет, године, ПРВА пое куна ет та у жорки за мељниност извео мовине.
и
Рат у Европи већ је отпочео. Аустрм–
; земљу, бугарска омладина покренула је м акцију · за ок сиротој јен За жошнк слугу, да заједно са спавном |ја, Чехословачка, Пољска биле су прегославије. Црвеном зрмијом им 7 - | гажене. Требало је обезбедити незави_ Приликом свог боревка у Бсогреду, бугарска омладински делегација П0- | дилачном војском мстера окупаторске | сност
вала је у имс читаве бугарске омладине 10.000 југословенске деце да пре“ веду зиму у Бугарској. М сад позива Џентрална омладинска Комисија све Бугари мајке да примс преко зиме у своје домове сирочад из
Софије стигла је вест да је бугарски државни тужилац изнео пред на суд оптужбу против најзиднијих народних злочинаца бивших
гената, чланова взаде Филова, Божилова, Багрјанова ми Муравјепа. У овој Аз је он змачко у стазрм поделу наше сату ши државни тужилац тражи оштру казну за мздојнике бугарског не | У свим тим бслајвнар аиднмо ми | земље ма два дела од мојих ће један у рода, који су Пери Бугарску у злочиначку, братоубнлачку, ратну авал- најјасније ма 15 а Зи пљачкатн велмкосрпска, а други њелмтуру. Установљавањем ратних судопа као и предавањем рптних злочинаца и ин Бо је “ | кохрватска госледа. Влада Цистковићкоји су вршили своје злочине у Македомији и Србији, нашим властима, бу- |" 1941 године, Због сви Ба у онако судбоносним аи ла енергично спроподнти у дело одљуке москопске п те. |<тве међу кревтсним, крбсним, слове- нашу земљу шпежулисаља _ тарска плада је помела пе спро! Ви МУ # Јома и бу- ји И 2 4 У давно дана Ре жар. | плашила чврстог ослонца на Совјетсим због тога што имше неће посте- | садез, гурала наше нашу “ “> онм разлози којм су 1912, 1914 м | ду у меминовну мера ну Сес тешња је веза између нове Ју-| _Алм овм црим данм бугарског точмиилм жалосне догађаје. Пром | срамним тројним изручила Хигеопаамје м зитифашнстичке Бугарске, | прошли су. Славна Црвена братоубилачких ратова из перу. > Оштгр поступан против злочи- | Украјмнским ревмицама разбила тај, што ни у Југо- а4 сарађивање бугарских м наших мачке хорде. Под ударцима бораца мису народи одлу- влада Цвет. војних м цизилимх власти, мзјаве руко судбини. . Ди рводећих попмтичара, а нарочито зајс-| ке војске Југославије м бугарских осло- стоаралн су | и дммчка борба против , окупе- трупа "вође", стварале веткови: тора, све су то јасни докази да је нај родик режим 6) династије. _ Главну ненароУ (7 4 па МА = решм основна _крета. Разбијене су основе неспоразу- пута преди. пениорића. и рече ш ме и са си > схој и о “ споровима. аљу паоинне метена нанкоју оакин а аи епа оисоккх претстввнима народима ослабити њихо- решено. М даље Мак: и оста ' ју вољу. М одлучно се за једино прав- | ске, свих ортанмзација цркве, као м услове за | пим народима Југославије, па ни хрватБЕ типен пут, пут борбе тив фашизма, | читавог народа, току велмког ослобеб пао она 5 паради ле | па ва пола ј врсни Сарла + БУ.|пеа повишени а та . = а нарочито с народима жулантм, све слуге
"Проглае
дај ЈЕ у у и Уди неук . пе пи 5 2 показивани тај пут "6. г. узео гарсим | зео класт у своје руке м то нам је до- " бугарсном народу његова нојвећи ст: | народ свој суабиту У саде плита | вољне јемутво да тека минад више "о. | КОМИТЕТА СОВЈЕТСКЕ ОМЛАДИНЕ новх, Поборинци народних права Ка. | руже м пошао новим путем, путем бор- | сподарити нашим народима Е Ки Ботев м Левски с њи бе протмо фашкама, са самм |км протународни режими. У зезм са међународним с. мљи за остварење својих мдеја | славенским народима, путем праве на- | | за нзхрадњу трајне сарадње м међу. родне демокрације. Данас, на том пу- . разлог пи и спорова студентским дина ве себног разумевања свих јужнославен-|ту води бугарски народ Отачествени тање. Српски м бугарски хегемонмсти јетске омледине проглес свим симх марода. фронт. Тај фронт је свснародим амти- нису признавали мациомалне ом стободољубнвим _ студентима У почетку прошлог светског рата ФЕШИСтичКМ Бокрет. у којем сарађују | дуалиости Македонаца, проглашавали света. У прогласу се, између одлучно је поставно свој брат. | све демократске бугарске снаге. У|су их Србима мам Бугарима. Пожуша- осталог, каже:
ске сарадње међу свима словенским
тосле светског рата заједно с другови ма м другима
њему се налазе републиканци, земље радници, комунисти, социјалисти, мезавмсмм политичари, борци народне вој ске м чланови задружних м синдиналмих органмазција.
Одмах после дољаске _ Отачественог фронта ма власт почела је у Бугарској помчетиниј земље, кажњавање
њаставмо велмкм зближавања Јужинх Славена, слуге Ро пурснег режима убиле су га.
1941 године отпочело је најтеже доба у историји бугарског народа. Бу“ им издајнички режими _ одлучили су да помове своје издајство из прошлих годмна. Буга акција дока. зепа је да је верна својим господарима немачким нмлеријалистима. О судбини Бугарске имје смео одлучивати народ, јер су ово празо тражили за себе њ мачки фашисти, Бугарску, која ставља живу везу између Балкана м вепмког руског народа, Немци су пре, твормпн у велмкм ратим погор за напод на Совјетснм савез. Домаћа реакција с кликом г министара, а с царем Бормсом ма чету, повезала се на даде но смрт с
За бугерски народ дошли су дани највећег о затирања. Сња Бугарска је ин у један велким кокцонтрл- |
цмонн логор. Хиљаде најбољих синова | ми кћери бугарског народа ос су
урзааиа те ловнлм су полицајци поштене | Бугаре животиње; стотине м ст. тиве и бораца за слободу м праг. | Ау убмјалм су немачким оружјем стуге Цанкова м цара Борнса. Гладни нсмачим разбојници почели су катм по бугарским градовима но с ња. Нацисти су одњуклм, у своју јазбину извода у вредности милмарде м мили. Ферде пева. У исто време бугарским се љек м радими морали су гладовати. У свом збојничком раду протне Сов јетског савеза немачка војска је преутвориља Бугарску у велику војничку базу, у ваздухопловно м поморско у поримште. Уз потпору мздајица бугар. о“ марода, Хитлер је матерзо га ску у „ У перкну војску да мгра на Пуриеу
ња, да " убија најбоље смноге братских народа |
Југославије, којм су се дитан у борбу проти: ожупаторг.
стугама окупатора, свима ноји су натерали бугарски народ у братоубилач км рат. О судбини тих ратних зломмна-
ца одлучиваће м народи Југославије,
. | којм су морали подносити терор изро-
Аз бугарског народа. Велика чишћење | Стаечнл су у цманлној упргом м у о сцм. Отачествени фронт ће учинити
. | све оне којм су одговорни над стамовинштвом, од буг е војске | окупираних територија. Овим енергич-
це, м другим мерама, бугарска зл: настоји пираним ска окупаторска војска, м пружитм ној већу могућу помоћ пострадалој |“з Југославије,
| опратм злочине, које је ма оку-
Влада је поново да ће пе. за време у и срвм Македонији м Тракији. Ма ницмјетиву бугарске омладине пок! нуте су зиције за сакупљање помоћи нео м за издржавање сирдте деце из Југославије.
Исправљајући злочине које су почн| миљи и бугарски
демокрацију, Отечествони фронт је
| | |
осталим _ Јужнославенским поредка То братство међу свима ским народима данас се више „У чаршћује заједничком ево војске Отачественог фронта рање уз раме | Мере српским, – црногорским, и а мо-ослободнлачке _ војне 1 спањи раме уз раме с борцима слевке Црвено армије. У борбама у МанеСрбији м ма Косову бугарски су својом крсљу цементирапм
| Река борци
бутар- | | заједничкој борби с осталим народима браћи | учене пумо признање своје нацијости. Сам народи
: |
медомсмог питања саоје полхтичке војничке профкте, док је Македонија у свим тим политичким _ разрачунавастрадале. _ Империјаписти |
Манедонија
варали све да отстрани протумародне епемен- границе, а мажедонскм је народ о |те са одговормих попожаја, м да казни | урек у мстом
маснље | ској Грчкој, Југоса
народа 38)но митересим: ни м светских
борбу пвои Немаца. Много ратнил | империјалмста, којм су се грабили за ују се “
мародни судови, који ће судити санм | вапм за изазмвање су-
ммпермјаписти третиости м сукоба на Балкану, за о-
вештачке
У недемократим Бугарској он
је био изложен сеестраном изционалмом угњетавању м економском иско-
стоји.
мидмамд)
Југославије признали пи: му равноправњост, м део мамедонског народа, кој је да Мелани сву акт тнам у Југесввамђе, почео је градити
своју
ре- | постала је мдезл
| Маке,
уални
· | Махедонија у полно Тугоставији вог македонског народа. пази умињена федералне доније прикватили су сви народм
| утвсванаје као м братски бугарски наСа идејом
федералне
мим тоступмом, против ратних злочина. | ришћавању. У току мародно сарма ја | лачне борбе потпуно је решено маме | домсжо питање, Данас оно више не по“ варод постигео је у
уједињене |
| род | македомије сложно се у својој званич-
мајави
мој Фронт, м на фронтове, масу бугарских про- | режимм м уводећи – најширу ародку | деј поздравно је регент Тодор ПаПоследице сву 2
решења македонског
питања нмијо само велнкм успех за до- | сад потлачиване Македокце. мамедонског питања
Решење
је заувек отстра. |
нило основе месугласмцама између Бу-
И коначно,
| темеља мове о | свим |ужносвовенским народима.
је један од
сарадње
гара м Срба, решење срна он ања постало их
на
ењо манедонског пи-
тања постало је један од најважнијих заљога сопмдарностм м срећне будућ стих балкамских народа.
МИТА ВОШЊАК
ности
С осећајем нстинског поноса могу слободни студенти да баце поглед па пут борбе којим су прошаи.
У редовима херојске ослободилачке Црвене армије боре хиљаде студената Совјетског савеза. Многе су стотине студената од првих дана напустиле ђачке слушаовице, да би отишли на бојно поље, и сад су се прославили бесмртним подпизима за културу и напредак,
У редовима англо-американскс ар
мијо која стазво изаредује, има мно-
узвамсност својој земљи.
о теме монвнве је присни не сно да су само тута којима се меПри ева и инима пи ти
Мачен са свим низови демократским јама су помаг: ин које су јуни: Блоа
ка: агентима фашизма У нвиоу земљи. Сам онм билм су једмиственм у борби тротие свог народе, против
класе м њене авангарде Комунмстичке партије Југославије. Тај пут је одвео Мачека издаји своје земље. ди
ај Француске,
Холандије, Норвс-
шке и Данске тив окулатора. зругови! Победа је већ Оли је ушао у лосле Али рано је ј
| Драги У»
| фазу |Ф
мач у корице, Све дотле је и је дан наоружан пацист на слободи, људи не могу да се сматрају сигурпима. Нелријатељ мора сасвим да се отеспо-
соби. Побелити и сасвим уништити непријатеља — то је пајпасменитији и најузнишснији циљ спаког од нас, Са да не може да постоји циљ који би био пљлеменнтији и узвишенији.
Студенти и студенткиње! Када буде те улазили у сестас и простране слушаовице вашег универзитета, немојте да заборавите да су такве дивне слушаонице, лабораторије, бибанотеке имали некада студенти Београда и Кијева, Мичска и Прага, Одесе, Харкова |и других градова. Немци су све то по. Ек и опљачкали. Заједничким снатама треба да подигнемо из пепела | школе, факултете, библтотске, музеје.
Драгин другови! Овај рат нас је научио да поштујсмо један другога. У
другаре спешно пих сту. рима 28 ног мпр:
жтварсње
таше једимстес > које је кр ово доведе отпуној демо.
кратији.
дану победе,
херојски се бори про- |
ом | Комунистичка партија југосл
он га је у време оружане борбе машиљ народа протка окупатора м издајника, уједмнио са семм мадајницима — нашки народа.
Другм пут је био пут једмиства читавог мзшег народа у борби за мацмоналму независност неше земље. – Пут |којм је свим нашим народима показапа је после прмродим је им га је ома повела 14 полен Бра 1939 године. То је пут не-
ње борбе против окупатора м ан уједмињенкх слугу он Пате Мачека м Драже Ми:
шших марода, змдана на њиховом једмњ стеу и братству, показује да жртве 14 децембра м пре м после њега нису би ле узапудне.
Данас Београд, а с њим заједно сам Г| наши мародм, славе 14 децембар као - | почетак борбо за нацмокалму незавм-
| сност Југославије, за националну _ слобеду м разноправност свих нашми марода, за мстинску демократију, за које Су мдевле дали своје животе стотине пиљоаи у народно-ослободилачкој бор-
и.
Слава херојима палим 144 децембра 1939 године у борби за нозавискост наше земље м демократска права машки | народа!