Omladina
И ГРЧКА
Грчка је јужно-свропска земља, која Фбухвата 19.880 хвадрат км. 1940 год. ома је имала 7,200.000 становника, ван се број становника у току рата зивтно смањио. Грчка територија обужвата јужни део Балканског полуострва, који је веома разуђси, м већиму ЕЕлсјских острва, (жим Додскансза) Јонско острвље и Крит.
Уџутрашњост Грчке испуњавају високе пљаннес, којс су најрише у Пипду 2637 м. н Олимпу 2917 м. већих река Грчка нема и оме су све непловне. Канма је средоземна са благим зимама и врућим летима. У унутрашњости расте ниско жбуње и шуме. У Олизиин обале пак зимзелено жоуње. Грчка има мало животиња. Главни промзводн грчке пољопривреде су пшеница, кукуруз, дуван, маслиново уље, вино и јужно воће. У брдима се гаје овце и козе, У земљи постоје налазишта гвожђа, сребра, одова, цинка н бакра, О базско становништво издржава се риболовом. Међу индустријама највише је развијена текстилна, дуванска и производња тепихњ Осим тога посто ји и ратма индустрија. Увоз из иностранства много је већи од извоза, Земља мора у главном увозити погонска сретстаз, животне намирнице и готове индустриске производе. Највећи део извод чине дуван, суво грожђе, грожђе и зоће. Саобраћај је већином морски. Грчка трговачка морнарица мн мала је 1937 године 607 бродова са 1,800.000 БРТ (бруто регистарских тона 2,83 м.) Грчко морнарица у току рата знатно се смањила, а већина грч“ ких бродова плови данас под савез вичким заставама Већину становни“ штва чине Грци. Турска мањина која је живела на грчкој територији отесжила се у Малу Азију после грчкотурског рата. Услед терора грчке »аассти, осетио се смањио број Максдонаца у овом делу Махедоније који се налази под Грчком. Главни трад Грч же је Атина, која је пре рата бројала 425.000 становника. Другн највећи град Грчке је важно пританиште Пиреј са 325.000 становника, Атина и Пиреј све вишзе се спојају у један једниствени град. Трећи најпећи град је а Со« дун, који је бројио више од четерт мидиона становника. У Грчкој је новчаа јединица драхма, која има сто лелти. једини унизерзитет постоји у Ати“ ши и позит је по стојим нмститутима за проучавање антихе. Грчка је позната по својим историским традицијама. Овде се античка култура развила скоро до највишег степена У читавој светској култури опажа се јак грчки утицај. Познати су били грчки филозофи. песмици, нзучннци и драматици, као н зрхитекти, кипари и сликари.
УДАРНА НЕДЕЉ
Ударна је сад недеља
змаду, ва се с Ћиром оштро ударничком раду.
Кад прочиташ огај насљов, ти ћеш се, по свој прилици, замислити, Овца ли је, мрава пи је, коњ ли је!
Сњожа је ко:
ђутим, велижи учењак Дарамн, један од највећих учењеже што су икада живје-
Кад падне лијеља топла љетна кише, онда гујавица видни много. Извуку се из земље па пужу. Иза њих остаје траг, као мемакео цријево од ситне земље. Чим сунце отране, чим се земља и путеви осуше, гујевица зишо нема ма површене. е се повуку у земљу. Кад
љаж оре, очда их у бразди види мноте: Закопај у ђубре м тамо ћеш их мећи. Ту их и троже дјеца кад хоћа, тобоже, да лове рибу. Има их свагђа под ледимом. Има их у ораници. Што је земље растреситија, малазмш их сво ви ше. Нема их у подводној, неплодној земљи.
Дервим је проучавао гујавицу, 8 то је чинило и ммого других мека. Утврдили су да се жрани земљом. Уаммље ја у уста м земља јој пролази кроз тијело као кроз кажву цијев, Док земља тако пролази кроз тијело, цријезо из ње изпуче све што је корисно и жранљиво, Земља, што мзеђе из ти јепа глисте, растреситија је и плодма.
Омо цржјевце од земље, што се ме ки
и прошле мије, онда земље нису родме. Према |
ОМЛАДИНА
Брамно П. Сучевић
АЈВАЖНИЈА ЖИВОТИЊА
с Еде
шном даму види на путу, то је земља која је прешпа кроз утробу гујевнце. Дирки то цријевце прстом или ногом, пе ћеш видјети кеко се распада. Сва таква земља погодчија је за обрађе-
вање, • им плодмија је. Дарани вели да су с кроз цријсао гујзанце. Ако то
томе можемо пако атдети откуд учење- |
“ ци закључују Аз је гујазица толико в- |
жме. Терде да на једном хектару њиве | има око 2000 «г гујавица. У неплодно: земљи знатно их је мање.
Због тога не смијемо презирати гу јевице, Неко тврди да она подгриза корење, а то мије истина. Додуше, ме | треба је ни превише пазити. Можеш је мирно да просјечеш лопатом, мотиком, плугом мада. Сазки ће и даље живјети. јавнца сестављена од колутића. У ком колутићу је проширено _ цријсво
[7
је живац, кво некакав мели мозак. ко гујаанцу пресјечемо, поједини ко- | меди живе и деље и брзо се обнове. Да ли је гујзанцо беш љејважнија жифтотиња на спијсту, то упрево не а
знао жазати, зли да је изванредно па жна то је сесвим смгурмо. Уосталом, | |
Дерњим мија говорио мапамет.
Др
ж
Решење распарчаног лика кз 22 броја „Омладнве“
Можеше ла и би урадии 0607
Кад је мали Ђура замолио свога оца да му постави један проблем из аритметике, отац је мислио неко„ико тренутака, а затим рече;
„Можеш ди поделити 45 на че“ ри дела, тако, да, када се првом дода два, од другог одузме два, трећи помножи са два, и четврти подсљи са два, резултат остаје истиг
Покушајте да са три праве пиније правите шест преграде, тако да у сва кој прегради буду по две корњаче.
_ Решење укрштених речи из 21 броја „Омладине“
Водоравно; 1 Јосиф Висарџоновић | Стаљин, 22 одиђар, 23 кристалан, 24 аурора, 25 возаџ, 27 Алкавар, 28 Ан: тоњ, 29 ор, 31 шанац, 33 урвај, 34 сутом, 35 па, 36 дан, 38 назва, 40 е 41 шаор, 42 Пад, 43 Атос, 47 лотос, 48 Мира, 49 Иван, 50 ата 51 кедер, брот, 53 имам, ~ 26 велик, слив, 60 виц, 6! 62 аут, 64 ритам, 66 зја. 67
пнано, 69 однос, 71 тенис, 73 ~ 74 Перса, х лук, 77 талас, 79 апарат, дник, 82 пгртер,
84 Кард Марк Фридрих Еиге.
Усправно: 1 јагода, 2 од, 3 сињ, 4 Ићош, 5 фазан, 6 вровац, 7 ск, 8 гра, 10 искре, 11 Отавом, 12 наолај, 14 вар, 15 Ма, 16 сан 17 тутор, 18 Арон, 19 љонњ, 20 21 мавзаз, 26 ргввалина, 28 вуто-
зе, Ир, 2 ритет, 30 Рат и мир, 32 цнатнио, У сателит, 36 партија, 37 новац, 39 ала-
ва 41 шодер, 42 Пиола, 44 сем, 46 ара, 47 лев, 48 мрс, 53 иверак, 54 лласта, 55 бункер, 57 канате, 59 паскре. 61 Пирам, 62 Адолф, 63 Толди, 65 Мигх. 68 Пе 69 Окс, 70 Сунд, 72 Сарг, 74 пар, 75 Саб, 76 Кир, 78 сте
Број 23
најлепше примере вих спортист. бови Р. Ш'К. К. јдук"
родољуби. спадају хрватски клу-
едно
с управом и скорх играчима прешли на ослобођену
тери-
с.
Х. Ш. К, „Хајдук“ је играо асколиутакмица ме само на нашој терији, мего и у иностранству, проносе и тамо славу нашег народа. Пошто су ва нашој територији пабољшани услови, сад оживљава спортски живот.
ж
У Слуњу је почетком овог месеца + снован ногометни клуб „Борац“. Исто: тако и особље Главног штаба Хрватске има свој клуб „Слобода“. Он је одиграо једну утакмицу са радничким спортским клубом војне области ТУ корпуса и побелно га са 520. У свим машим већим јединицама се оснивају могомстни клубови, који у слободном времену играју утакмице м разонођавају своје друговже.
ж
Миогн спортисти су од првог дану узели пушку и активно се борили против непријатеља, Тако, је поред многих, дао живот ногометаш Ђајић, и грач загребачког „Грађанског“, који“ је стрсљан још 1941, Ивица Гајер, ниграч шка“, који је стрељан 1942 и лакоатлетичар Јосипа Штајнер, који Е јуначком смрћу логинуо код
других спортиста је пвелена кри у свим крајевима наше домовине,
=_—–_ ИВ
БЕОГРАДСКИ РАДНИЧКИ СПОРТ КЛУБ, који је обновио свој ред, врши упис како старих тако и нОнИХ чланова за све гранс спорта,
Упис се врши у клупски
м простори“ Јама Жоржа Клемансоа Та — 1 спрат (улаз биоскоп „Авада“) сваког радно + од 16—18 часова а недељом од
Смрт фашизму — слобода народу!
Х посетинца“ „Омладине“ Обућарски помоћини. ж Начелник у пензији
ж
Решење „Загонетни; из броја 22
ВО нк, 81 ки, 83 ел,
ИОНИРИ
Држаљни мајстор
брош Ине Кузомами
— Другарице, хајте с нама
да радимо журе — на
рад поћи идеја | баш ко м ви глупа!
братски скупа — + је
Већ се сутон слуштат ство,
јунаци стално раде.
Кући својој враћају се одаме« са параде.
— Гле, још увек ови раде, у блату се важни праве! Ругајућ се иду јами уздигнуте главе.
Са ругањем радницема пењизнце нису ста док у мрачну јаму имсу без гласа упале.
Ружелнса м остале редове слати на адресу: Централни одбор УСАОЈ-а, Београд, — Ресавска 34 (за редакцију »Омладине«)
– – ха другови споро мркле ноћи.
Затрпаним ову ју
кућм ћемо поћи. —
помурммо,
– >
Над јамом се у Ћира надамрује.
моммрм, помозите! Одмскуд се пика чује.
чуђењу
— телефони:
А у јами »дамеч сједе туне су нм суза очи. —— Спаснте нас, сутре ћемо с вема на рад поћи! —
39845 и 21069