Omladina

Број 24

УАТУВНЕ МрОЕ

Моша Пијаде: Равноправност Срба и Хрвата у Хрватској

У издању књижнице Народне о бодилачке фронте Хрватске, изашла је књижкил „Разнонр»вност СЕЊА " вата у Хрватској“,

Моша Пијаде потар сте Ту се кратко и језгро одлуке заседања водом питања успостављања шсст дералких јединица у Федеративној Ј'

гославији н у вези с тим однос између Срба и Хрвата у Хрватској на темељу тачке ле ције ЗАВНОХ-а о осковким правима народа и лободне и демократске Х се јасио истиче с нису напномална

лини фелсротиг пет папиј

уји из шест. фелералних јелин. које су мећу собом | равноправне и

које су игто то

дер: ос уређење |

ва н не разбија национално Срба, мего напротив, У У демократског карактера воше мародне вазсти, омогу“ ћава се њихово пуно разпијање у св: мз правнима. Федсративним се уре-

ђењем отклањају иашноналне месугла сице н сукоби и ствара се темељ н' скидиве братске заједнице свих нгро да Југославије.

Ку учулча жићљиг Саба ф Хрђап ко

Културни живот Срба у Хрватској| пије био развијен ољној мери, јер сва настојања росвета 6' што пристуначнија најширим народ“ мим слојевима била су ометана од стрљне ненародних режима Променат писмености био је мален. Није било чи потребног броја школа, ни учитеља У усташкој Хрпатској су шта пишље, све књиге штампане ћирилицом биле уништавате.

Оно што нису могли добити за време старе Југославије ни усташке власти, Срби у Хрватској су почели, током развијања народно- "ослободили" чке борбе да огтвару.

јр

би у Ховатекој су то гвоје право из појевали кроз заједничку 6 Ра бовћом Хрватима протин окупатора им домаћих издајника и то своје право «троволе п у дело.

У правцу Тих плсто новано је у Глини стп тросветно лруштно „Пос је задата ла негује културни и но учни живот Срба у Хрватскојн д итити просвету у мароду.

ња и тежњи ко

Соби у Ховатској су свесни ла ју зачањем н подизањем свога култуди живота много прилонијсти у раду н'

аближењу Соба и Хрвата у изграз њи черстог и несаломљивог јелинсте свих марода Југославије. томе сто,

исстојвњу у да ће у свако лоб маћи подршку и потпору н Хрвата и њихове азједничке уже домовине, фе Хрватске, као им шире ломо вите свију наших народа демократске федеративне Југославије.

аи.

ОМЛАДИНА

ЗАНЛИЊЕМО СЕ...

Преко планмнсинх стаза, гудура м врлети пошао је човјек — друг, Аз се бори м свети 22 ране дубоко, предубоко ископане.

По Херцетовачкем красу, на Јастребцу

м у равници Срема борац је с пушком у руци

и огњем у грудима, у боју за родни дом, запмсао на сааком камену

м груди земље

заклетву, заклетву народу свом.

И стоје. ко челни терае »о земља вјечне, аенанна ријечи пламтеће њене, Расуте по траговима артизана, под кровињарања звуци нам о томе зборе бдмју негдје над горама, у срцима говоре.

На њу нас потејећа:

сввим погинули друг; мепуњене су њоме

м мерамс дјевојака и зрепа жита

мн чела ведра, поносита ми њиве м ријеке м пуг.

Занлињемо се чешћу народа свог. Позив је то м клин зе слободу и обавеза, чершћа м јача од свих веза, Дуг је то према своме мгроду.

Написала: НИНА СОХАДЗЕ

Пожртвована и одена отаџбини, совјетске деце зеслужују де се о Њихоњем подвизима говори им пише. Она (расту смажма, одтажна и достојна своји очева м мајки који су се борили за стободу и независност Совјетске отаџбине.

Кеда је непријатељ мапао из отаџ(биму, ммога су се совјетсна деца ме шшле у близини фронта. Они су одвежио им вешто помагали Црвеној врмији. Ученик Миша Дазидоа пререззо је жожем телефонску везу, коју су Немши поставили. Дечака су ухватили почели да муче, тражећи да им каже ко ге је томе маучио. Дечак је ћутео,

— Последњи пут те питам: мо те је чаучно да режеш телефонске везе

— Рећи ћу, — одговорно је Мишо, — Стаљин!

Официр је пучло дечеку у ћице,

Црвене армија усморо је истерала Немце из села. Са војничким рочастима сохранипи су војници малог хероја, ње м другог случаја, рањена саијатичара спустила су се из пегођеног венома падобраном ма територмју, ма жојој су уто време били Мамци. Вемера Павленко, учемица сеоске школе ма Красмодарског краја, зелазиља је озијетичаре им секрила их од Мемаца. Она им је превнјала реме, хремило их м меговале. А мада су се рањеници мало опоравили, тајним путевима их је довела до фрочта. Фашести су за то сазнали. После дугих мучења стрељала су Венеру Паглон-

Пјесма је рецитована на културкој| приредби одржаној приликом полагања зажтетве слушалаца Ниже артилериске |

школе не Бањици, на дан 10 децембра |

ове године.

На то нас опомињу: огњишта разрушена м села попаљена и дјеца убијема и кости широм земље наше разасуте.

Ријеч су заклетве блиске м драге, из њих нам расте пик љубљеног друга Тита арепа су то пуна радости, окрјсте снеге

м душа нам јача, полетимја бива. Из њих нам говоре гпасеви сина, што издржаше седам непријатељских офанзива.

И ми приђиме ближе нзвору томе, дз сагледамо путезе оних, што су пред нама били м с борбом м с пјесмом срећу ширили.

Знајте,

с поносом дз је

борац с пушком у руци м огњем у грудима,

у боју за родим дом, записао на сваком камену

м стопи земље Закпетву народу свом.

СЛОБОДАН ГАЛОГАЖА

ко, вли мису мишта услели да сазнају од жребре девојчице.

итава совјетска земља зна за подвиг дечака Мостје Краачука из Кијева, У јесен 1941 год, кеде су се у предгређу Кијева водиле жестоне борбе, рањани _ црзеноврмејци предели су Кости две пуковске заставе да би их семувео до доласка меше војске, Две године крио је Костја у окупираном греду поверене му зеставе. Ни мајци нити мкоме другом није ни речи реМас“ о томе. А жаде је Цржена армија ослободмља Кијеа, Костја је дошао пуковнику им мредао му ја сачуване з8ставе, »Кастја је заслужно да му ми, војмици Црвене зрмије, стегмемо руку као војнику" тажо је о њему писао хапатан Стапичев.

По маредбл претсединка Врховног со СССР, Ко-тја Кргвчух мегређен је орденом »Црване заставе«,

3а време мемечке окупације у граду Шахтм, међу рушевинама старе бање састејало се 9 ученика, Имали су 13 до 14 године. Они су мало змали о млегал-

Страна 5

Нова издања

Одјел инф је | е брошуре. уви палих бораца“. жице „Аџија, При Младена Ивсковић га н трећа свеска С овић-Критиј • со и „Ставишта Опсеница како с његових падина Е с његовнх висина клижће дивно збројовка малог Корчагмна, газипе га Швабе

АВНОХ-а издао екције „Ли-

| Ноћ Кмој

Волим

кео што сам волимо

брда камена мога зввкчаја ба стазу

од Шиме

кољена „Ликови покренута је са пиљем нлроди што бол

иминх палих и а . |опа послуже као понмер

жника Дреж тотстрек аљу бообу прс свака му стопа ул за дал убу против фе-

мсторију наже болова м патњи пркоса м крах

м стран м стран птичурина гладних.

Марко Орешковић је једап од првих у.

тегора у Лици. раније као богат 3» пимстички боГвалњтотаге, из Шазније. Успио кој би уједнин Хочтте тчко да га је ло свог правог иу песме, благс

Наш Космај

косматн, сури

у кризу својих шума децу слободе њише крвљу њиховом

славну историју пише

о Милосаву о Раду нашом о њему већ денас кружи ретекда м бајка;

пепушкће смну

уславаику мајка

причање унуку нана

о големој,

страшној,

улормој

борби партизана,

четин«књижи мињиту ње-

Космају драги,

нод хумкама

другова палих

уместо почасних ппотума чућеш још наше гремогтасно — ура! Завитлаћемо

пл мепријттељ одредом проноси освете по п командант 6:

разбићемо У жестоким

растерзт облаке тамне гедовимл и н

тмине итке. Куршум га Ј Пн не , у бозби коз Грачаца, када пролстња бура — је хтио ха изнесе рањеног зпуга. Космају попбсни

па“ Ма 1 Конгпесу културних прашника

жлном у ослобођеном липњу 1944 одржао је

РОДО АНДРИЋ |:

с. 0, ом У

' је Маријан Стилиновић прелавање „У борби

теми: за културним препо-

рол“. Предлвање, је вајпре, изатло У тисту да је штампапо уп шижипи у мадању Париз. заставе“ / петом издању изашла је и бреура Ане Коњовић: „Била сам у феистичким тамиицама“. Штампарија гријед“, 1944.

Вјесник у сликама“, илустровано натање „Вјесника“ ј

мке фронте Хрватске. Број

година | октобтр 1944. На првој ТпаНН лист доноси слике друга Тита, енепелп Пеке Дапчевића и слику Беопала — Теразија ле странице доносе тлустрмитије "+ борбе наше Наролдно-ослоболнлачке ке. Шптеме армије слике е бовма на 1у. Затим глике о раду ' позадини нашега фронта

Јосиф Висарионович Стаљин: „Мари. Зизам и мапиокално пигања". Издање п птампа листа „Н 17, 1944, етра“ "а 60.

У Софмји је почео да излази мов чесепте »јужмосповемски прегледи, месечим часовис за жуптурмо, привредне « политичко зближење Јужних Слоњемљ. Уредници су П. Пенчва и От. Н, Чипев. Ж

У Совјетском Савезу спремају се свечане прославе поводом 150-годњмињице рођења мувемог руског писце Алексемдра Грибоједова. Образован је одбор, којм ће то припремитм им орењ-

мизовати. У одбор су ушли, као претседнин Леонид Леоноњ (писац »Најездеиј, 8 потпретседник Леонид _ Се-

»ТИШИНА« (линорез) беље |

мом раду, зли су волели дтаџбиму им пези са партизанима, мебављали су им мрзелм су њеног мепријатеља. М они оружје и мумицију, ширили знтифешњсу пронашли мачим да му мемосе ште- стичке петке, кидали мемечке телефоњту. Они су каврили производе, крали ске м телегрефске жице, помагали раоружје. Успепи су аве редио, њеним борцима Црвене врмије, Штеб слушели су совјетске радио емисије, па ове групе налазно се у тајној пећним. су писали летке и бацали их ло греду. Овде су млади млегалци сехривани сеКаде је Црвена врмија била у околи- оску омледиму де их Немци не би одни града Шелте, дечеци су изашли на пели у ропство, Историја отаџбинског улицу неоружанн аутоматима, Они су причаће још о многим малим жесиидетпи са кровова мемачке митра- ројима. Она ће да нам прича о деци њесце. Борбени биланс ове групе је која су се борила протиг Немаца у реследећи: избачено је из строја 1100 довима Црасне армије, о Саши Демммоторних жозила, умиштано је 15 тона дову којм је за време наржешћих бој Семзина, пожварено је 25 камиона св жод Стаљинграда 38 пута ишао у из намирницама, систематски је кзарена зиђање, о Костји Лавренцијеву — вењеза, бачсна је из строја радноница за зи једног од партизанских одрвдв леоправку аутомобила; за време уличних њимгредске области, кога су укватили

би убијемо је 18 Немеце, рањено Немци и којим ми под мучењем није их је 36, з заробљено више од 7 »здео свој одред, о девојчици Шури

Друга млегалма група мледих патри Молчемовој из села Молчаноњка, тулота била је оргемизовзна у украјим- ске облести, која је за жрвме окупа-

смом селу Покровском, близу Арте- цраеноврмејмоаска. 12 дечека од маја 1942 године а затим их одевла у њихове јепа све до доласке руске војске у сеп- Амнице, м о ммогој, многој чувеној

тембру 1943 годиме, борили су се про- совјетској деци. тња окупатора. Они су били у тесној (С руског превела 8. М)