Omladina
Број 25
0 БОРБИ И ПРАВИМА СРБА У ХРВАТСКОЈ
Од БРАННА П. СУЧЕВИЋА
Њемачки мацисти су били одлучили да мимо свмјат претворе у спој животни простор, Та је данас свакоме јасно. Прије него што су прешли не остезрење тог циље, они су добро проучили сва средства ма се то може постићи. Њемачки фашисти су већ дељно били одлучили да ће убијати, али: укњштавати гаје то будо потребно. Али су они знали да саугдје неће бита потребно да семи буду џелетм, У многим је земљама политичко стање било негрећемо. Унутрашња маслегања су била врпо јака. Ако се ова меслетања вешто #скормсте, онда је могуће довести до братаубмлачког рата. Такев рат за: до ослабљења властитог народ. е Ни јемцима довољно дз изврше певане ударац.
Стање у предаприлској Југославији Нијемци су одлично познавали. Пета коћома је мод кас била ка зласти. За Нијемца није било тајне, Основни проблем био је де се, у одлучном момснту' изазове бретоубилачим рат између
ба и Хрвата и осталих народа Југостањије. Услови су за то већ постојали, још је бивша Аустроугерске монархија
мтрава ту жарту. Вепикосрпска и велиножрватсие чаршија су ма уношењу раздора између Срба и Хрпата мзграђизали своје политичке програма им постизали успјехе. Политика мапријатељстав измеЊу народе м шовикизма, која је гајене дуго времена, оставиле је трагове. Тробало је само даље редити, пр. и проширити јаз. За ову работу су постојапе слуте: Павелић у Италији, којм крамички чена м Недић и Љотић у Србији који ће сва учинити како Нијемци "
=
У самом почетку рата, пен су одријешени, џелати су пуштени, Нијемци су у ПАН причали о звјерствима »Хрпожазивали чек м фотографије, само де распире мржњу. У Загребу су причали о четничким медјељима м оптуживели Срба. Мржња је пламтила. Слу«а су врмшиле посао. Нијемци су пиколљли, Било је народа, у почетку много,
Миног на својој влеститој кожи, капам
су добротвора Нијемци и њихови помегечи, усташе и четници.
Најтеже су при свему прошли Срби у Хрватској. На њима се у прав дане исиалио усташнм бијес. Хрватски је народ већ у тим првим данима пожезво да прозире намјера фашизма. Већ одмах првих дама окупеције, у Загребу су праштале бомбе и и револвери. Ганули су Мијемим м усташе. Због тога су прве жртве и њемачког у Загребу били лос Цесарец, Аџија, Кершовени м други.
У провинцији је од усташког терор» страдао више српски мерод. Теј терор отјерао је већину српског марода у шу“ њу; у борбу, а у већини хрватског марода изазвао презир и мржњу на усташе и њихове поступке. Једна је ствар сасвим јасма, да је цио марод хрватски био углаша, изно то обично говоре српски шовинисти, Срби се ме би одржали чак ми у-шуми.
У оним крајевима које је окупирала унија Хрватски је народ ФА прзлх
у борби за слободу. У тим. кргјеу Дапмацијм, Горском Котеру, арта Приморју, улогу кржника вр“ шили су од самог почетка четници =
пе чај начин су Срби у Хрватској, беш жао м Хрвати, дали сво; слугаке. Фе шизму. Само, њих је било среамерно мало. Већина народа српског и хрватскос кренула је у борбу за слободу.
Народним масама, које су у шуми претгтављале физичку снагу, ћ Комунистичка Партије орга поставнље циљ: дела је морзану смагу. Тежо удружени ишли су-из патње у пет“ њу, из борба у борбу, из побједо у побједу. Борци за слободу, Срби и Хрвати широм Хрватске — од Мађарско границе у испод Дубровника, удружени у одреде, каснија бригаде, дивизије, жорпусе, слили су св у једно, у жаву брану од фешизма им издаје стака врсти, у арммју слободе. Тено повезани борбом, цементовели су братском, у истом сњетом боју проливеном краљу, саоја бра!-
Ство м јединство, Као једма као једне себља ударали су по фешизму ме распитујући ко је Србњи ко је Хрват, само напазили се ом утебору Фкупатара. Теко је мсковано братство и једниство српског им хрветског народа а то је најважнија тековина наше борбе — коко је наттасио Т Једмакост и равноправност Срба у Хратској је готока чињомица. Ту чињеницу је створиле борба, ор ба. Кад је Земањско а аб ичко веће мародног ослобеђења Хрватске (ЗАВНОХ), ма свом трећем. зосједању, издао Декларацију о правима грађана и у њој ист као де су Срби и Хрвати у Хразтсхој равнопргани, то је била само нонстаташија, писмено потврђивење окога што
већ стварно постојм, Доказе за ту чињеницу мелазимо оу саставу самог сједи _срезмјеран
Хразта, У појмим рукожодствнма, од нижих па до нејвиших, 8 исто тамо у државним и другим, ПодЈвднако се налаза Срби м Хрветм. Односи у народу, међу сељачким масама, су истински, другарски и братски. Заједничка мм је љубав према правди м сл
ЗАВНОХ-а, у коме број Срба и
ди, заједничка им је мржња ња фашиста и мадајнино.
Ако су Нијемци знали да ишчепркају и распире жижу мржње које је тињела, Народно-ослободилачка борба је разбунтала пламен међусобне љубави који је постојао од Кватерника, Илираца, Прередовића, Штросмејере, Вука, Скерлиће, Змеја м других
Политички третставнин Срба у Храатској јесте Српски клуб, То је парламемтарни жлуб сана — пјећиика народних послачика ЗАВНОХ-а, без обзира ма партиску „припадност. Српски клуб, у име свих Срба у Хрватској, ради
развијању српсне свијести м културе. (Он има свој орган »Српску Ријеч«. Ом је основао Српско пјевачко друштво мОбилиће, које спада међу мајбоље у Хрватској. Ом је оснатао Српско култугно просајстно друштао еПросвјетен са мајштрим задацима. Послови Српског млуба м осталих установа развијају се из дана у дан сво више. Срби се у Хрватекој осјећа као у својој правој домазини. козиње, у њој је патио, у њој са борио и побје дио. Борећи се за свој опстанак, борио ге за опстанак и слободу праве демокрацеке Хрватске У оквиру федератнане демокргтско Југославије. То му њег ужа дотоаина Хрзатска, у којој он је слободу и резмопразност им признаје, Ом је у њој гослодер кво м Хрвати,
тв.
ОМЛАДИНА
На ! Конгресу антифешистичке омладиче Србија, делегати бугарске омла дине ставили су себи у задатак да приме преко ова зима 10.000 југословенске деце.
Није отада прошло дуго и у Београд је стигла делегација Централне омладинско комисије при Националном комитету Отечествемог фронта. Браћа Бугари дошли су са кочмратним предголима де се изреди заједнички план за отпромање 10.000 наше деце за Бугарску,
На заједничком о сестенку бугарске и југословенска омладинске далегације, донесени су између остелих м ови за кључци:
1. Да се приме деца мз оних југослоаамских покрајина које су највише пострадале под фешистичком окупацијом.
2. Изабрана деца треба да буду од 5—14 година.
За преглед деце се заједничког места пелеска одређела је мешовита пемарска камисија.
4. О уређењу зборног пункта им његовом оспособљавању бримуће се југосповенска омледина.
5. Превоз деце од збормог пункта до одговарајућих места у Бугарску обавиће се бугарским самитетским #о2овима ради осигуроња спокојног м удобног путовања деце.
У шестој течци одређена је зајздничка
„
Завод за принудно васпитање
Међу многобројним злочишствима м ногнљем који су извршили издајници сраснот народа стоји и „завод за црапудао васпитање омладине“ у Смедерев
окој 1ааљланим, где су Педић, Јонниа, дроти јовеновић н њихови занковачки помагачи подвргаваши нашу омазднну
сњлематским. духовами им физичким мукема, да би 16 сломиди и упутили правцем српског служење окупатору њисгвим масгерескога. граде у којима је био Завод мачио порнна за време старе Ју“ је, за владе Принца !љола, Бика и Мачек, да у њима буде имештен кодценгоацноки догор. А када је основа „Завод за принудно васинтање омаадине“, сместио се у свај концектрациосни логор. |име се слика није ин мадо променила = „васпитим завод“ је и даље остао комцемгроциони логор, дани су ту ученици н учевице сред. њих н стручних школа студенти и школска омладина, која, како су то окизаификомали ти мрачњаци, „мије показала својим држањем и поњашаем 1 ал смисла за ред м дисци плину који вије прапидио схватио своје напиомолне нужности“ Омаединце су у Завод упућивали Министарстао просвете, Министарство умуграшњих деда, Специјаљна полици15 праз зне месне полиције, Гестапо. Заде изао ову омладину, да би ЕУ а ашким радом м режим за тупљујућим фашистичких курсевима упропастио. Ти покушији упропашћанања, одизрођавсња, нжу били бесплатни. За свој присихви боравак омлодинцн су морали плаћати месечни улог,
кога је одређивао министар просиете.
управних ажуда оно де здогаани илован (оповић, који је од мапредне народне омладине помоћу преоијиња, мрцварења м мучења глађу. уз помоћ „васинт.ма“ — жендара и битниз“ хтео да маправи изгуољене, тупе
Дол«анли су предавачи, познати изроди, немачки агенти м удизице да бон живот омладницима учинили још страшиијим. почевши од: ослиосра Јовића и димитрија »ротића, ређали су се ту: Милосав Насиљевић, Милица рог виа, (Стеван Мзанић, Нјеће:лав ; децки, Хрвоје Магазиновић, Димитрије Најдзновић, Жарко Ступ:р, Симесн Керечки, Бладир Веи Ђока Слијевчевић, Миодоз тић, Ратко Пзрежаним, Тихомир мо, Мура Ва ховић, Јован Рапајић, Миорси Јанића.
јелић, Ратибор Ђурђевић, Војислав Цасткошић, читави дефиле имена из „Обнове“ и „Новог Бремен и других
издајвичких листова и публикација.
Ад нису помогла микакна средства, ни агенти Гестапоа и Специјљане поанције Милован и Драгојло Поповић, Јово Милачић и други, ни полицијски коме:ар, ни „васлитачи“ — слуге окупаторске, омладина се није дале покорити, зауздати у ланце служења тући“ мепријштељу свога народа; 0 томе сведоче миогобројна бегства у пасти зонске редове, проте:ти и побуне у самоме слања у логор. Данас у слободи завод је само речити локуменат свега онога мрска назадности, понижења и мучења, којим је ишло хитлерозска „Нова Европа“ и њени гнусни помагачи у изшој земљи,
та стигла много брже него прошле.
Фрау Хпопке: Видиш Грсто, ове годмне су нам божићна писма са фр'
Божић, 1994 у, Немаљкој
он(Цртеж Иве Кушанића)
Страна 3
Заједнички план за збрињавање 19.000 наше деце
Родмтеље ове деце побили су зесрски окупаторм м домаћи мздајници
комисија која ће се бринути за отпраму деце.
7. Деца ће путовати у пратњи југословенских сакитетских пица и воспитача. 8. За домове ће се мскорметити дечји домоам, обданишта, опораилиште, виле, трпезарије, школе и др. Укључује са прехрана, огрев м хигијенски успови за децу, и
10, Зе бољу м потпумију сарадњу из. мећу Цемтралне омладинске комисија и
Цемтрелног одбора УСАОЈ-а по горњим пнтоњима, Централни одбор УСАОЈ-а послаће једму депагацију од три члана, која ће остати у Бугарској до повратка деце у домовину. Југословенска делегација треба де стигне у Софију мејдеље до 5 јануара 1945 године.
И независко од све екције бугарска отечествено-фронтовска омладина посла- | ће помоћ југословенској омладини. у хранм. Храна је већ сакупљене у магацимима. Ножолнко дана по ослобођењу, у Београду је, у Кнез Миханловој улним, отворена прза омладинске књижара. Дон се још радило па њеном уређењу, књижаре је привукла ма себе пажњу све београдске омладине. У књижари могу да се добију књиге, брошуре и новине за којима се толико жудихо, из којих се омладина могда низучити и обавестити о свима стварима које је данас нитерегују.
Излози „Омладинске књижаре“ испуњеми су разним књигама по листови“ мх Поред пајмовијих бројева листова који сад излазе у Београду, ту се налазе брошуре мн ковине („На
фиска ријеч“) ита. који
територије Србије, ссејетске новине, затим бројеви „Омладине“ из доба дох је излазила на ослобођеној те о под именом
зихс-а, затим и млађих: „Пионири“. Док „Омладину" купује ме само млађи свет, мего и рији пријатељи омладине који желе да !се обавесте о настојањима младих, лоутле су „Писвири" најомиљени; а | ваших најмлађих читаоца,
Разумљиво је да прва књижара велику пажњу _ посве књигама нашег» времена. на триема треба пружити такву антературу која Бе и правилно васпитати, дати им зиз ња и потстрека зе дођи рад и 6000 Зато су добродошле недавно, изашле књите „Непокорени“ роман Бориса Горботова, „Најезда“. ама Леонида Лебновљ; ускоро ће у ковом преводу изаћи н чувени роман Островског „Како се кзано челик", пошто је прво из-
х
омладине
дање (појавило се пред сам рат) лостало права реткост и дозгоценост. Стремају се преводи и других књига из совјетске литерстуре. Од илших стелрм у штампи Фе налазе, У
библиотеке „Ново покољење“ че партизавке“ приче за омладину од радо читаног писца Бранка Ћопића Омлединци читасци, војници војске, борци који пролазе коо град, марочито траже књиге које ће х научити борби. Купују се „П!есме партизанке"“ Влодимира Назора, Ћопи-
ОТВАРАЊЕ ОМЛАДИНСКИХ КЊИЖАРА
Омпадмиска књижара у Београду.
ћеве песме „Огњено рађање домовнне“, „Јама“ Изсаа Горана Ковачића,
атим Зоговићева „Пјесма о бногрифаји друга Тита“ (издање књижаре „Култура“), Репитације песима Тих песии~
ка постеле су омиљена тачко на свима приредбама које се приређују у Београду и читавај земљи.
Ожладинску књижару посећују ољавдинци из свих крајева Београда. Доле зе и из унутрашњости. Тамо се до књиге већ ређе дође, Зато се осетила потреба да се и по градовима у упуашњости земље /отазрају омдодинске киижаре сличне опој београдској. Тако, па пример, У перотском Округу,
1
у сваком срезу основана је по једна ке а Омладкици овог округа, по“ највећу _ иницијативу и
активност Успели су не само да створе добру унутрашњу организацију, њећ су те и повезали са задругама и чи таокицамх ко м са ветихим бројем учитеља. Тиме су омогућили да се са омладик дитературом снабдеју н упоздају и дни крајеви који су до сада имали прао мало могућности за то,
Са много полета раде и омладинске књижаве у Шапшу, Крушевцу, Новом Саду и другим местима Међутим 0младима Ниша у томе питању није по-
коала толико упорности и иницијати“ и могло догодити да у као шта је Ниш
. т књижсоа која би избавља дам џтирилз смлалижску литературу, Све те књил техничке преппеке које се / у данашњи мереловним пом=
ликом. ~ Токо је било ст трененењем књига. Омладинци су сатима, често но. ћу, пештачили, да би на време пренели своје књиге и листове,
Омладинска књижара У Београду, # поред тога шта је прошло мала тременатед њеног отвгозња, већ ЈЕ сте ла поверење м омладине и стебијихОва служи н служиће омладини као место где ће наћи добру дитературу и другарске савете приликом књига.