Omladina
Смрт фашизму - слобода народу!
лист Уједињено
Година
ЗАСЕДАЊЕ МАКЕДОНСКОГ НАРОДНОГ ПРЕТСТАВНИШТВА У последњим данима децембра 1944 гед. у Скопљу је одржано друго заседвње АСНОМ-а (Антифашистичког со брења на народно освободобување не Македонија). По други пут утоку мародмо-ослободнлачког рата заседво је прњи македонски парламент, једини мстимити претставник мажедонског народа. Његово друго зеседање одржало се у демима када је македонски нерод мобилисао готово све своје смаге да (би сечувао тековине своје борбе м де 6» што пре изградио своју мову државност, во заседање македонског парламенте је свакако плод победа које је постигао мекедонски марод у току рате.
је плод тешке борб= против окутетора ми његових домаћих помагача, у којој је македонски народ део хиљаде животе својих мајбољих симова, која се завршила разбијењем окупаторских банди м потпуним ослобо“ ћењем југословенског деле Манедомије. Али је ово зеседење и плод упорне
политичке борбе, коју је водио маже:
САВЕЗА АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ
Цена 10 динара
Београд, 4 јанугр 1945
Београд м други велики градови наше отаџбине ослобођени
су пред змму. Поред многих других проблема који се постављеју пред народном
влашћу, када се им ома сема тек оргенерочито тешкој форми пофевљује се питање смабдевање огреом неших великих градова. још када је саобраћај био нормалан било је воликих тешкоћа за снабдевање градова преко зиме, али се то олакшело на тај мачим што су већ за време лета стваране веће резерве огрешмог метеријела. Поред зимских тешкоћа маш сеобраћај је иза окупатора остао разорем, = у градовима мема микаквих резерви. Сам Београд је пре рате трошто око 430.000 м' само др од че га највећи део преко зиме. Велики о дрва доважам је из босемских и слевомсжих шума ма шта се засад не може рамумвти, Јасно је у тажвим услоима, каде је руммиран саобраћај, оптерећен још м великим _ потребама војног транспорта, да питање огрева није могуће у потпуности решити, Ми смо кроз рат научили да савлађујемо ми несевљледнве препреке. Поред народне власти, која улаже све своје нелоре де олакша становимштву тешкоће м де утраницама могућности _ обезбеди огрев ом исхрану градовима, неше омладинске организације сносе Фелику одговорност за решавање ових питања, _ Омљадимски покрет, део народног ослободилачког покрета никао, развио се м учврстио у
донски марод у току рата и пре ње Све до демас македонски народ није ммао права да гради своју државу, натротиа, нису му признавали ни његову националну индивидуалност. Македоније је била земља коју су искоришћова ли деценијама великосрлскм, _велико-
и им трчки импеаријалисти, она је била земља помаћу моје су међунзродни империјалисти изазивали сукобе ма Белкену им тиме слабили балканске зе. мље, да х могли несметано искоришћевати, 1941 год. народним мепријатељиња стет је успело да натарају народ протиж народа, да опет меново поделе Македонију, Али се македонски нерод дигао на оружје. За време бор бе остоарио је своја јединство,
у македомског, српског и бугарског народе, остварио братство са свим јржносповенским и у себи пуно признање своје националне мндивндуалности. Потпуним ослобођењем своје земље,
мрављаљо је о тим зедвцима. У оквиру чародмог решавања ових задатака учествоваће македонска омладина, која ће 5 јачузра на свом | конгресу комкретизовати задстке које је пред њу поставио АСНОМ. Потребно је још свим
ким поразом фешизма неће бити потлуно уништени сви они, који покушавају ЋЗ задрже Белкан под својом влашћу помоћу растиривања међусобних сухоба народа Балкана. Још увек могу покушевети разни империјалисти да преотму македонском мероду тековина ње. гоње борбе, да га поново подеве м поробе. Македонски народ ће осујетити ве планове имлеријалистичких поробљивача тиме што ће изградити своју Федералну државу и тахо допринети свој највећи прилог учвршћивању демократске федеративне Југославије и остваривању солидарности балканских марода. О тој улози Македонија у учаршћивању _ Југославије и стварању трајног мира на Балкану, рехао је У
свом говору ма другом заседању АСМ-а потпретседних Нациомалног коммтета оевноправна Македонија — то је најЧершћи стуб Југаславије. Ствар свако! појединог Македонце мора према томе бити не само — што бржа изградити Македонију, него у исто времи и што више ојачати Југослањију, ојачати је токо, Да нико не сме дигмути прст преТив ње, з де не наиђе на јединствен, стрешан отпор свих наших народа. Такав- Југославија амачи: Мир из Бапкану м унутрашња с: уда, равнопревност м
| борби у првоме реду за потребе 6
|бе, не може дз проблеме који стоје пред народном влашћу не сматре својим проблемима. Омладинске | организације су већ доседа предузи|маћђе на виша моста акције за сечење
још кеда је борба почела, када су пали првим борци, пред омладину које је тек почела да се организује постеље љао се задата помоћи породицама погинулих партизана, сиромашних породице и старим људиме. Прве радне мете које су ницале често путе су створена баш на питању снабдевања дрзетом тих породице. А зетим уколико се наша бо разтијаља, унопико смо стварали све већу ослобођену територију, пред омладину као оргамизавану смегу у позадини постављали су се жрупмија задњци. За МО конгрес знтиЈугославије смладмнци из Дрвара су пет пута упорно чистилм смег ма прузи, з затим тозарили балаана ма вагоне како би могле да се ма пиланн израде даске, потребне за селу у којој су се састелм делегати омладине Југослањије, Седе наде се пред омладину, народну зласт и читав марод тога краја поставио з2датак изградње кућа које је непријатељ уништио у МИ офанзиви, само у времену од 20 дана омладимне су пренеље из шуме до пруге преко – милиом дзсака зе покривења кућа. У другим
кодили сличне акције. У неким срезоиме у Мекедочији излезиле су радне јединице од 100—200 омладинаце у шуму на сечење дрва. На Конгресу војњођенске омладине, омладина Сре-
(благостање наших народа.
:|
|
ОПСНРБИМО НАШЕ
сада са ослобођењем великих крајева Југославије _ укључнаши ту м главне градове задаци су постели ммого крупнијм и акције које су спровођене у досадашњем обиму не могу више до задовоље. Главни одбор УСАОС-в дао је иницијативу и примио ма с низ. широке зкције, која истина не може у потпумости да реши, зли може мнбеб да помогне у снабдеввњу Београда огревом. У њој ће учествоњати све омладинске организације у Србији. Сваки округ спреми по једну редну једмницу од најбољих омлединаце чији број ће одговарати могућностима те _ организације. Око 2.500 омладмнаце-удерника ма челу се својим руководиоцима треба озих дема да изађе у шуме на сечења дрва. Омледмна је добро разумела важност та зкције, ома је још једзрад показала народу им своју
изградњу маше ноже државе. Већ досада само у Беогреду јевило се даз путе више омљадимаца мего што је то од Београда тражено.
Седа Београд може дз се снабдева дрзетом само из Србије. Ма миогим
тле да се пише из тих крај смо враме ње сме сећи шума кеко би се очуваља од потпучог уништења, Такав је Ма Букуљи им неким дру-
разорена железничке пруга. Такаа је случај м. пр. Гуче код Чачка. Мађутим ипак постоји могућност бавку веће количиме дрвета са
гл тошк:
прету ипак није нојтежа створ. Са великим бројем омладимеца уз помоћ мародних аласти и војске, мерочито у питању алата м пре-
Излази недељно
Поштармна плаћена у готову
прво време
СТПАВИЈЕ
Број 26
Но било би пакомислено м крајње штетно ако месте дозволмлм да вас победа над окупаторима успава, да вас обузме тртоглавнца од устека. Историја мас учи да после сваког народног устанза настају највеће тешкоће м опасности баш у
само оружјем победити непријатеља, него полмтички дотући, ма под макву се форму ом сакрно, замаскирао.
Едвард Кардељ на || заседању АСНОМ-а
после преузимања власти. Треба не
ГРАДОВЕ ОГРЕВОМ
не може да успе ако остане само омладмиска, Омладина ће развити такмичење кз-
на иницијативу треба да разњију не само
организације већ м појединци. Популарисати ову ожцију међу омла-
Велика акција омладине Србије
диком, темељито је припремити и ортамизовати рад, то је један од зедетаха који стоји пред омладином, то је
међу јединица у разним крајовима, 0- | један облик помоћи коју неше оргвћа се трудити да уради више него | низације могу да пруже неродним гле што је планом предвиђено, Свестрену | стима, Иницијатива омладине у Србији
може да послужи као пример омладинским организацијама у другим крајезима Југославије.
1 јануара 6. г. предао |,
м непрестано учење постао свестан
у народу м отаџбини!
век м постигао најсишм мдеал сваког
Нека пример младог Народног хероја Лазе Штековића надакне све младе људе цете Југославије на још неустрашкомју м још пожртвованију служб)
20АОДИШЊИ ЛАЗА ШТЕНОЗИЋ ПРИМИО ЈЕ ОРДЕН | НАРОДНОГ ХЕРОЈА
7 је претседник АВНОЈ-а, др. Мзан Рибар ор-
ден Народног хероја петпоручикку Лази Штековићу. Херојска Крајина дала је народима Југославије још у. дечак пошао је Лазо Штековић у борбу, од:
једмог народ“
је увех мислио, чија му је слека увек пебдела пред очима м са чијим је именом јурмшао у најтежим бојсвима — узет је у пратњу маршала Тита! То је развојим пут неписменог сеоског момка, којм је кроз борбу
народним борац, образован млад чотеног родољуба.
хране радних једичица, може да са ре- | љативно пако реши. У читавој стелри | много теже је питање кажо посечено |
ј
дрво из планинских предела транслоре | товати до прве железничке станице. Повлен је удељен од Ваљева 34 км. Рудник од Горњег Милановца око 20 км, Гоч од Врњачке Бања 14 км, Црми Врх од Боре је удаљен преко 209. ао које се у шуми посече мора се превозити сточком запрегом до жевезмичке пруге. Међутим нема довоље но поткова за стоку, а то значи да јеорганизовати ских м волоаских потковице. Од Бора у превцу Црмога Врха у дужини ФА око 10 им. изграђена је железничка пруга им довучем је материјал за мзтрадњу пруге до саме планине. Пруга је већ трасирана м остаје још само де се поставе прагови и шине што би мого, „да се уредм за 15 дама, Не тај мачин би се транспорт сточном запрегом смањио на 5—6 км и много олакшао и убрзо.
9 јемуаре ће бити извршене све припреме и тада ће радне једимице поћи на рад у шуме којм треба да траје
ма је између других дала и обавезу | месец дана. Јасно је де мако инициједа ће посећи 10.000 м" дрва. Међутим | Тиса потиче ОД омладине ова виција
Омпадмнска радна бригада из Врања полазм на планине, у сјочу дрва
Одржан је први конгрес антифашис. тичке омладине Војводине
Пран конгрес емтифешистичке омладеме Војзодине одржан је од 27—30 децембра 1944 године у слободном Мовом Саду. М читеве Војводина је ослобођена. Ослободиле су је у братској сврадњи трупе Црвене ермије и наше Н војске, Али ослобођене Војводина мије престаља де мисли о ослобођењу целе федеративне __ Југославије. Читав је конгрес био испуњен бурним поклициме који су се оримли из грле преко хиљаду изабраних делегата: »Сви у мвродно-аслабодилачку војскуји »На Берлин, на Берлин.
Алпи највеће одушевљење — завлада код св спомене мме Тита. Кличући ТиТу оним су клицали федеративној Југо славији, својој срећнијој будућности, јер је све то нераздвојно повезано за име Тита.
Порука коју је маршал Тито послео омладини Војводине биља је поздрављема чврстом одлужом свих делегата да је што часније испуне и оправдеју поверење које им је указано.
гиким мациомапним састевом. Ту живе
би, Хрвати, Мађарм, Русмим и Руму-| усној Југослав
ми. Питање остварења и учвршћења братских односе између њих је једно од нзј јих питања В То је фоћ делимично м остварено оли још ма том пољу много посла извршити. (О томе је на комгресу говорила омладина свих мацмомалности, Они су спремни да то питање реше заједничким снагама, а
жи пред плодном Војводином: помоћи бити сигурни, пострадале и опустошене крајеве наше земље.
До сада је најбоље резултате у сте му постигла омладина Срема. Делесати Бачке и Бамата су избацили перо лу: "Примером Сремех, а Сремци узвратклм поклициња: »Даћемо још више Једен од врло лепих доказе попитичке зрелости конгреса било је одушењ љење се којим је омладина примила делегате албанске, грчке м румунске омладине. Овације приређене у част њима трајале су у више наврата по
оте мароде који су се борили м који се данас боре против фашизма, а за демократ ско уређење својих земаља, Војводмна ће имати своју аутономију. Она ће у снаиру те аутономије рашашати сав своје посебна питање. Ма. роди Војводине су ту вутожоммју и а хватили као туму гаранцију да ће њена права им мнтерсси бити поштбнфни. Питање о њеном прикључењу #дкој од федералних јединице још није потпуно решено, У братској фодерв" живају све права, ити тешко решнти у имтеросу читаве
ј вој и по том питању св пуним поверањем гледа у Нециоталњи комитет и маршала Тита. То се исто расположење одразило им на младтмском кожтресу. То се одразило и у поздревима _ омладини — осталих земаља, нарочито омладини Србије, за коју је тешње повезана,
Овај ћо конгрес много допринети умаршћењу омлединског покрета у вВојводими, По томе како је омладине прњ зипно постављала м розговала на з6датке који пред њом стоје, можемо да ће омладина извршити све обавезе, које је свечано узело не себе пред конгресом,
3 | | |
у ер