Omladina

Сирт фашизму — Слобода народу!

лист Уједињеног

Година

Петар || против јединства |

АВЕЗА

Цена 10 динара

Београд, 19 јануар 1945

народа Југославије

у току овог ослевојевала су крупне војне м полктичке победе. Најмоћнија оснофица свих тих победа било је бретство и једимстео маших изроде, _ које се исковало у току неродно-оспободн-

печке борбе и које дамас претставља

џиновске борбе бити сачуване. Тежак је био пут стварсња тога јединства, у

његове темеље узидане су кости нај кр

бољих синова, уложено је много напора самопрегорног рада, јер су протумародне »ладе бивше „југослави-

њу ок је изразно и пре годиму дана, Мин врло добро знамо зашто краљ Пифр жели де дође у Југославију, Читање делатност момархије м мочаржистичке клике пре рата, а марочито у тону ослободилачке борбе, и нсви покушеј напада на јединство народа задњих Аена показује јасно шта би чекало наше мароде да се та издејничка клика оврети у земљу. Народни |угослави,

свој окупеторе и све њихове помагач дзјлике наших народе, четнике

је на челу са вића својом политиком националног угњетавања, посејали мржњу међу не шим мародиња м тиме спремили повољно тло за брзо поробљавање маше земље од стране фашистичког окупатора. Њихова политика је пожезе-

ства машик народе на што :у мм јеко зажвапни фашистички ожупторм. Организовањем оружаних четни ких бандм,

које су водиле братоубила' у машој земљи они су ометагм стварање јединства наших марода, стабилм његов ратни маљпор им тиме користили једино м само окупатору м себи. Ми смо, нажаћосл, одувен имали људн који не жеље јединство наших народа. Њих, езо, имамо и у Није се чудити краљу Петру Кара у што се не стаже са спорезумом који су силопиди маршал Тито и претседник краљењ ске владе др. Ш „ кед се зна коју је улогу одмграо Петер |, његов „најбољи пријатеља Дража овић и његови, како мл мерод назива, »кољашма у току ове борбе. Јасно је да • дамашњи стаз креља Петре логичан мест. његовог досадањег рада на разбијању јединства — наших — народа. Краљев последњи непад на јединство наших мзрода показује м оним последњим зеведеним да краљ Петар није никад желео, нити декас жели, добро медшнм народима.

Споразум маршала Тита и дер Шубзшифћа поздрављем је од свих народа Лугославчје, јер је ом проширио још више редове _ једимственог меродног фронта, отворио врата и последњим који су били заведемм мли се колебели дв узму активног учешћа у изродмо-ослободилачкој борби. Овај спора зум учврстио би још више међумародми положај маше земље, јер би се она споразумом ојачела м ослособиле за веће малоре у рату против фошнама. То мам доказује и чињенице де су се оваквим споразумом сагласни наши савезници Совјетски Савез, Енглесжа и Амерчка.

ка напад креља Петре |

на

јединство наших народе осуђен пре ко радна м у штамли самх савезним ких земаља. Тако ма пр. »Манчестер

Геарднан« пише: „У сваком одбијању Ае прихвати предлоге утицајних људи Југославије краљ Петар ће намћи ма мање присталица од грчког _ краље Ђорђе. Није јесмо шта краљ Петер о чекује да постигне _ омаловажавањом савета бритамске им руске владе. Из гледа да је ма њега помово утицала мала групе дворских саветника м даор јеме, којим су у изгаамству били одговорни за многе тешкоће..а

Напад ма сввј споразум значи дамас не само њапад на јединство наших народа, већ м мапад на јединствен ан тихитлеровски Блок, јер слабљење народног јединства онемогућава — машу земљу да ангажује све своје снаге ; последњим јевима за умиштење фа шизма — шло заправо значи директно вомагање фашистичком окупатору одложи час своје проп

у нашој земљи м по Европи, најбоље доказује чињеница да су с свој мзјањи краља Петре радовале са ожупаторске радио станице и но Теко мн. пр. радио _ Донау назив

између остапог каже: преокретом ом је доказао дз стоји ут политику својих претжодника, Оч пољ српски народ да се бори против бољшенизма, мајвећог и мајогорченије“ не пријатеља Србије и свега Српст

Петар И се не слаже са избором пица за намесништво им изражава мељу да се врсти у Југославију. Ту мсту же-

драже

А Петар | окружен својим ревецазнарњим саветницита не само да чије » шта учинио за ослобођење машна народе, њећ је био оргенизатор мада наших народа, организатор м покрожитељ свих злочина који су у мма ње» изаршеми н њешам народима. Народи Југославије изграђују дањес своју мову државу — демократску Федеративму Југославију, чији грађани не могу бити оми људи којм су се свим силама борили против јединства игрода м такње државе, који су се упрљалн народном крвљу, издејникеји » Ми нећемо Петра краљ.

_- јер не вељач, биле су пароле да монстрената по улнцема Београда, Крегујевце, Новог Сада, Ниша, Јагодине и

димстао маших мзрода. Краљ Петар сматра да АВНОЈ не 6»

могао презстевљати мароде Југослави-

у, јер би то. значило давање љласлу у

руке једне поджтичка групе м преда» а ст

пас сјени "аноди иинењићу на.

ковић, Топаловић, Крњезић или мосио-

ци краљеве Карађорђеве звезде, ко-

ји се мелезе пред неродмим судом —

имам би можда њеку »другух политичку ља

Драже Микајловића, које и данас вермо служе окупетору.

Народи Југославије маучиви су већ да се боре са скима провокаторлама м разбијачима јединства смеши мерода. Оми су и овога пута дали краљу Па-

се продужавоју ма, петнаест хиљада на улицама Крагу-

ж Ан мећемо мраља |

Излази недељно

Поштарина плаћена у гото

Није се што се не

грзо Петар Михајловић

пмам маршал Тито м претседими кра де д'р Шубашић, кад се зна коју је упогу оди-

екољашма у току ове борбе. Јасно да је дана. шњи стев краља Петра логичан маставак његовог досадашњег рада на разбијању с једмиства нашнх народа. М

чудмти краљу Петру Карађорђевићу слаже са споразумом који су склооске вала.

М, његов »најбољи пријатеља Дража и његови, камо их народ назива,

ЛЕЊИН — ОРГАНИЗАТОР СОВЈЕТСКЕ ДРЖАВЕ

2! јануара 1924 умро је у Горком крај Москас оснивач СССР-а, Владимир Иљич Уљг-

нов Лењин. После Октобарске револуције 1917 г., Русија је била тешко румнирана импе-

Владимир МНљич Уљаноп-Лењим

ријалистичким ратом којм је трајво ви ше од трм годиче. Неколико милиона

мису имаће сировина, а ммоге машине

це, на хиљеде по улицама Лесковца, Мека, Јагодине м другми места Србије м у свим осталим ирајезима — Југостевије, у којима марод демонстрира против краља-разбијача јединст шиж народа, манифестујући своју њљубов према Титу, АВНОЈ-у, Нацноналнож комитету итд. Издајничко држање краља Петра изазвало је још више огорчење наших марода м још еише учерстило њижожу одлуку по питању његовог повратка у нашу земљу. Наш" чероди чврсто збијеми у редове Једимтвечог фронта, под зоћством свога маршала, исто онако како су водиле особу за ослобођење наше замље, в0уаћа борбу против свих оних који же. зе да притраба тековине 09 велни

борбе. |

Мите Неоричећ

у њима биле су избачене из строја. Жевезнице мису могле да савладају велику преоптврећеност, Хране по гредовима није било, јер су резерве на селу биле меле. Богати сељаци скривали су жрене, шлекулисали м дизали Белогардијски генерави су свуде организовали белу војску протма Со та, против раднина им сељана. Те су се беле војско регрутовале из редова не-

. ода. Против нове власти радника м сељака подигао се цео старм свет у земљи,

Друга тешкоћа с којом се морала да бори мова созјетска власт, настала је због жеље да се изађе из имлерчј Изко је било |

да се обуставе ратне операције, генерал Духонин, тадањи арховни командант одбио је да обустањи ратне операције м да започне преговоре са Немцима о

врховним штабом им добио одговор да Духомин меће да обустави ратне операције м да закључи мир, у том моменту се наједачпут његово лице осветли во м добиљо нени нарочити израз, Било је очигледно да је ом већ уашао м друго решење. „Хејдемо у редмо стани му — ренао је Лењми — она ће кам нористити, Сменићемо генерала Духо-

мина и обратићамо се војницима, мимо командног састава, да похепсе генерале, да обуставе ретне операције, да се повежу са вустро-мемачким војницима и Аз ствар мира узму у своје сопствене руке.“ То је бид „скок у немзжесност", Апм Лењин се није бојао „скока“. Напротив, он је њему ишао у сусрат, јер је змао да војска трежи мир м да га ока извојењати, ломећи ма путу ка миру све преграде. Познато је да се то луционарно предвиђање остварило кастије са потпуном тачношћу, Генијелна довитљивост, способност да брзо схвати и одгонета унутрашњи смисао догаћеја који су се приближили, то је својство Лењима, које му је помогло да трасира правилну стратегију м јасму лимију ма прекретницама револуционарног покрета.

Од првих дана Октобарске пао је Лењин је био претседник Сава родних комесара, Поред борбе са би тивним тешкоћама, спољном имтервенцијом, Лењим је морао да мадржи борбу и протма кукавица м малодушних, против опортумнста м капитуланата, који су се бојали тешкоћа. У тој ситуацији Лењин је писао: „Сњехим даном ми и мамо све више подршне код сељака, Семо ће смај да победи и да са одржи

Лењин и Стаљин у

] Оаште је познато да је Хитлерова пропаганда оберучке прихватила изја-

ву краља Петра И. Нарочита се својим патегиринма посасћеним краљу Петру [| истиче њемачки радно „Донау“, називајући га „херојским краљем, који

је

одбно споразум Тито-Шубашић“

ХИТЛЕР: — Тано ваља, мали! Јуначина си ти!

Фотомонтежа: 8. Р, м Д. П.

Горкима, 1922 године

асти ко верује у народ, ко ће се |удубени_у изњор живог народног стваралаштва. Тешмоћа се даље састојала у управљању са велмком државом, јер је требало сломити цео старм државни опарат, читаву стару државну машину. Та машиме је била на само ста већ м туђа.

| У њој су били и њом су управљали љу-

ди који су десетима година спужили испријатељима народа. М због тога ти су њудм себотирали директиве Совјет ске њтасти ма сваком кораку. Било је јасно, да за учвршћење совјетске власти треба сломити стару државну машину м ме њечо место изградити мозу. И то је било врао тешко, Људи који би знели да управљају државом било је мало. Скоро мико од радника м сиромашних сељажа који су дошан на власт није ммаф искуства м навике у том погледу. то требало научити мз саме

Требало је организовати целожупму привреду на новој бази, Совјетска је «ласт корек за кораком проводила мере, које су предавале у руке радног мареде упреву мародном привредом,

У то исто треме требало је оргамизо-

радмима, а по селима из сеоске сиротиње, али та је смла била медовољна да пружа отлор непријатељу, да смрши котратеволуцију, која је свуда подизела главу. Због тога је било потребно дз са створи Цовема армија, Језгро Црадле срмије састојало се из црвемогардејсмих јединица у жоје су са слмлм им

| кајрвеолуциомарнији делови старе грми“

је, они којм су скзатили да ме треба да

| иду мући, када је потребно да с пушком | у руци штите тековине Октобра, Лењин

је руководио свим овим огромним радом у стварању зпарата мове државе,

(Наставак па другој страни)