Omladina
Страна 6
Кад је, веле, путотао стети Петар стијетом, носио је врећу камења, па пажагао праведно свагдје понешто Кад је био изнад Лике, пропарзла му
се врећа. Тако, кажу. настадоше личке врасти. Тако јсонеко == маљо у шиаи, мало у зонљи — хтио да расгумами постанак орда. инста, многи се Мовјск зажнсано; како су наспала ова Фрдаг ћако то да су једна стрма, а друга инсу, једна су враства, а друга оолаг пад су насталаг Лос ли она увијек осаатие ве су то занимљива м важна питања,
Мата веди њаука о томег
Врда мастају на разне начине. Земља је комад, отпадак Сула. Пекада, прије стотине мнамома година, бмла де она усијана кад денас Сунце. Много је мања од сунца, па се много орже хладила. па њој се хватала тврда кора. што се земља више хладила то се њена кора све више стезада и избирала као јабука кад се сушк, као лице н кожа у стараца, као скоруп кад се изомре на млијеку, На тај начим, наби“ рањем земљине коре, настала су њиј већа горја на Земљи, Набирањем не настају усамљена брда, него одмах читава горја, мизови Орда и долина,
се није сва охладила. Хлад-
ња је само на површини и њезина кора је доста танка, У унутрашњости је Киш све усилано. Тамо ври као у заклопљеном лонцу. Кад у лонцу ври, окда пада тражи одушка. Токо и она усијана средина Земље, оно Ужежено тијесто. Оно негдје поски не Земљину кору, па тад имамо и кан, који баца усијану масу напоље,
ако ће настати вулканско бр, Опо је усамљено. Међутим, та маса није кадра да увијех пробије, Она најчешће кору надиже. Надмзање не иде тако брзо, да бисмо га опазили, Кори се подако кадиже стотинама и хиљ дзма годнић. Кад бисмо могли да сал застимо, из да се пра сто хиљада година, чудили како бола друкч у И ма тај начин Земљ: се кора на. Онре уздиже и настају брда, полагано зан сигурно,
Но, ту се догађа нешто што сваки дан гледамо, а право не видимо, Како
ове унутрашње сизге дижу Земљину кору, одмах се противе вањске снаге, које настоје да је уравнају. На камењу се насељавају маховине и лишаји. Они растачу стијену полако. Ту се сад насељава трава, ла онда и веће биље — стабла. Коријењем оно разбија н одваљује камење. ма помажу студен и врућина. На студсни вода се у
камењу мране н разбија га. Кад дође прољетно сунце, онда видимо кахо се одваљују велики комади комсна. Тако
ОМЛАДИНА
камен пуца н од врућине. Али, најве ћа снага су кише м сњегови. Падају по брду, облијевају га н односе ведине множине земље, Не смијемо мислити да је то маљем рад. Ако киша и сњегови одиссу слаке године
за један см дебљине, онда је то 100 година метар, за 1000 година метара, з за сто хиљада година читав километар, А „моде односе по више од једног центиметоз годишње, Алпе су највеће горје у Европи. Далеко веће него наша брда. Учењаци веле: кад се Адпе не бн диаоле, за сто хиљада ге
дина би низ њиховом месту била ско ро равмица.
Воде и ријеке, односећи с брда ма теријал, праве улубиме, удолине, своја корита. Кад се направи корито, са двије стране остају ребра. Као да гор је пружа прсте у равницу. И тако настају брда, вијенци.
Ето, на тај начин се боре унутраштње и вањске силе. Једне уздижу Земљину кору. друге је уравњавају. Ми то гледамо, али не видимо, јер је љ ски жнвот прекрзтак да бисмо шта примјетили. Неко је секао: и Земља дише, и њезина се поса дижу и спу-
СКОПЉЕ — БЕОГРАД 4:1
Призор са утамммце, која је едржама у Скопљу за време И Конгргеса амтифашмстичке омладине Македоније
штају. Само што сваки Земљин траје хиљадама година.
Не треба, на коњицу, да се заборави да н људски рад има значења у читавом овом послу. Неразумно обрађивање брдских падина помаже кишама да га брже оле и сиизе. Разумно спутавање бујица сузбија дјеловање вода и чува брда. Човјек рује тунеле, уравнава не, рудницима прохолава земљу. У СССР поразнавају н чи. тазе брежуљке хиљадама тона скспло, зива, Па ћемо н ми, кад срсдимо нашу нову државу, '"“авнавати брда мн долине, сузбијати бујнце, каналисати . престати нерззумно обрађивати брдске падице. Укратко, н ми ћемо постати разумни господари брда м лодина. дах
Бранко 1. Сучевић:
Омладници чете за везу, затим фхотиде, батаљона ни артиљерије Ш помор“ ског обалског сектора одржадн су међусобно војничко и спортско такмичење. На малом, зли лепо уређеном игразишту. окиљеном нашим и сазезничким заставама омаздници су се такмичили у следећим дакоатлетским дисциидннама; трка на 100 м, скок у вис, бацање кугле, Скок у даљ, гаџање из пушке и " у растављању митраљеза. У трци не 100 м на шиљ је први стигао Видас Љубо у скоку у вис опет је
кугле побеђује друг Мишковић (бата љонр, а У скоку у даљ Штурм (Ффаотида), Боло занимљина је бида утакинца љеза, јер је десети секунда одлучно Ф поб Најје Бодакош, њу из пушке подјед“
Е
нзки број бодова добили су Албанс“ же (флотила) н Мишковић (батаљони), ја у гађању на пиштоље уг Јелача, комесар | чете батаљона. Тиме је за•
вршена лаког вим стањем у флотила 19, чета за везу М, а рија 12,
чи батаљона ав
предана је на ица.
ПИОНИРИ УВЕК СМЕЛО — ИЗДАЈНИЧКО РУШЕ ДЕЛО
Број 28
Нлизачко такмичење у Мосиви
У Масжем је ма стадиону »Динамо« одржано тахмичење зз титулу првака Москав у клизању. Ово традиционално такњичење, које се одржава од 1900 одине, увек привлачи најбоље клизача и изазива велико спортско имнтересо азње. На клизапишту су одржене трке комзача на стазама од 500, 1500, 3000 и 5000 метара, Титулу првака Москва за 1945 годину добили су Прошим м Исенова. Збор пољских скаута
Лублински радио јавља да је Већа скаута одржаво свој први збор ма које изабран претседним Сажела пољ:
БАНУ
У престоници совјетског Азербајџа на — Баку, са великим успехом су тремиле хтакмице у телесним зежбама измећу тимова свих војких школа. На боље резултате показали су у читавом проговму утакмице војници Ворошидовског рејома. "
РАЧУНАЉКА
РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ ИЗ 25 БРОЈА
1 Лењин, 5 Николајев, лук, 16 ли, 17 труо, 23 рен, 26 се, 26 : , Ф! пура, 92 ва, „Најездо“, 34 на, 35 азна, 37 Радош диск, 40 да, 41 ат, 43 (Краљ) Лир, 4 па 45 но, 46 прва, 48 кист, 49 Ин, 51 наре 53 парх, 64 се, 60 Риогр, 56 Проскуо
Устр: Наум. а ни. 6
, 19 икра, оњ
1 Лапад, 2 ен, 3 Идлнс, 4 7 соли. 8 дукс, 9 зкреп. М во, 18 Сегедин, 21 24 (Владимир) Назор,
ли (Финци), Бар, 30 таш (Тадеуш), 31 Уни, 35 Алжир, 36 ларва, 38 даску, 39 Коњев твар, 44 пирк., 47 ар, 48 кес, 50 им. 52 еп, 53
По, 54 со.
Цутем Иве Кумемињо
Упкцања нашег г У
рада ИМ најмлађих чу се вмна: држави ми нећомо
— хеј, шмркавцм Чему спужи дрека
куд срљате!
ваша!
ЈА ду нам таква поста ммрна деца нашан —
— Ко заамне вас заводи Да вичете против краља Кад од свега што имамо Једмим нам оном ваља! —
И одједном лом м прасам И ужасна нека скрика. Од велнхог
Прекрила се цела слина.
Рукописи и остале радове свети не адресу: Централним одбор УСАОЈ-а, Београд, — Франкопанова (Ресавској ЗЕЛ за роде кцију „Омладине
— Телефони: Редакција
30845 н 24067: адмнимстрација (7318