Omladina
Смрт фашизму
Година |
- слобода народу!
===
Цена 10.— динара
Београд, 2 фебруар 1945
ПОВОДОМ ГОВОРА МАРШАЛА ТИТА НА | МИТИНГУ ЖЕНА СРБИЈЕ
ЈА ООБРАУ ТАОАНА
дане кад су дугогодишњи доследни издајници наших народа попокушалн да му задају ударац у
постави пред њих мепуњење ставља опрво место, но и мешнх изрода коже одчедвосмислеме речи о нашим правима м машнм захтавиња.
БОРБЕ ВАШИХ НАРОДА
и покрет микао је мз народе, ом је ме редни, истимсим народни попрет. Али ни моји су говорили м данос готоре друкчије сматрају дз је марод мешто друго. Мисто чарод еи овдје, није оно село које се бори, није она војска које пролива кре по родној груд", него су онм који сједе тамо у Ломдону им оми који су отишли Хитлеру, у јазбиму њемачког фашизма: Недић, Љотић м разни други. Они себе сматрају народом, Вас ме сматрају народом и боје се за вес, боје се зз вешу слободу. Једни српски народ, шта да ради без њетА ја пи тем вес, другарице: па кад су толико вољели српски чарод, што су побјегли! ја не бих побјегао, ја бих остао овдје, па бих се борио.“
Непријатељи Де мерода, стисмути у лисичја твој ињемица и стварности, усудили су = да иступњ протиг
ших марода по још једном питању » то по питању 1 Замств, ретко је када истинска м праве демократија имало тако меумесне м мепогодме адвожате као што су црним шестојемуврци из емиграције. Мимо » против њихове воље, борећи се скорс четири годиме управо протиз сних ко
Битка за Стаљинград није била обим
<
прекретницу у току свог рата. Немамко-фешистички освајачи, почевши своју другу офанзиву против Црвене грњије на југозападном фронту у лето 1942, поставили су себи за циљ да по сазку цену разбију Црвему армију, присмље Совјетски Савез да калитулира „ после тога, мскоришћавајући његове огромме приљредне изворе, маставо борбу проти» Велике Британије и Амеужне за остварења свога »мдевлах светског господства. Они су им у тој офемзкви поставили себн зедетак да зелиним ударом униште отпор совјетсжог народе, али не фронталним мападом на и срце | земље — Москау, већ
маневром, мако је то било рискантно
+ захтевало да се убаце у борбу све у а
су ти
ста преме С о“ вили у службу фешистичког окупеторг |,тели поред тога да осигуроју своје а Кавхезу ми његовим
мешм мароди постали су у очима сви слободољубивих народе света школск»
Маршап Тито говори на |
њмнм, у братству м јединству свих марода Југославије, у јединству сваног народа у свзкој Федералној јединици посебице. Ми мдемо напред! Ми ћемо остварити наше циљеве! Ма ћемо нетјерати окупатора, ми ћемо подићи нашу земљу из ове разорености м ми ћемо дамас-сјутра моћи казати де смо редмћи све оно што смо говорили, ништа друго.“ У сљоме говору маршал Тито је до мал отмрма сву подљост и издајнички оних тзрода у ммостранству шоа у крилу окупатора негде у Немач-
ммтинту жена Србије
оример правилног схватања – демокра. тије. Демократски карактер ослободи лачне борбе неших мароде управо претставља ону смагу која је наше ма из свих тешкоћа » мадах муља их дубоком мржњом према на већом непријатељу демократије — фа шмаму. Само доследма им потпуна при мена детократских начела могла ја де у нашој земљи, у којој је од с'Ламе Басе противнародних режима годимама подгријавана | шовинистичка мржња, дв међу нашим народима развије неразориво братство м јединство, које
лечком рату, који је захтевао и још увек захтева крајњи напор свих народмих слојева м који би било немогуће издржати им водити без добровољног суделожања свнх снага свих наших карода
партија, шачица њудм, а народ по страни! За те мрачне амкове у туђини који су у тесној сарадњи се окупатором и свима непријатвњима машнх народа подузели све што је било у њиховој моћи, најпре да сломију и униште јединствени ослободилачки покрет марода Југославије, в затим
и це људи!
коју не ла
ену тошким ол стране ле ократија« показало своју чарстину и неразрушивост.
Маршал Тито говорио је из душе мешњ народа, кад је повизинансжом схва
- тењу демократије које се своди ма одго-
стазрање партија ради ворио речима: времена за то. А овдје је народни покрет. Ту могу бити сви — и комуне-ф сти, м они којм су били демократи, иб радикали, итд. — ма како се рекије заалн, само еко имају добру вољу и поштења, те бар желе нашој зе мљњие. Теј покрет је она снага, једина снага која пи може дз изводе машу земљу из оње страхсте м биједе м да јој дочесе потпуму слободум
Говорећи о споразуму Тито—Шуба-
шић м покушеју краља Петра да га од- како
бије м зада удерац јединству нашнх з4 роде, дошла је у речима маршала Т' и јечког м Ни држања. кр
већ м чарста решеност у дан
не на заседању АВНОЈ-а у Јајцу, треба да буду светиње ме сама
664 28 нас, мего м за сваког ко жели
добра овој земљи. Неха се маши пријатељи
задирање прем остатим _ екомомским изворима, који за им омогућили пробијање ка Египту а Икдији.
Сви ови пламовм, кедз је биле у сзесности слобода целог овабили су сњ о сјајам отпор, ратну вештиму м могу келредну тактику совјетжма војсжоњоћа, које уа жаспитво но коима је детељмо у теку целе битке русоводмо велинм Стаљин. Црвена војска « сав совјетски марод пожазали су ме«о их тешкоће м порази могу само озеличити, учврстити њихову веру у влатите снаге и победу.
Већ за време немачко-фешистичке фензиге под најтежим условима црамоармејци су мемосипи противнику трашне губитке, Они су мемамман нежачку армију ма обале Волге, борећи се са противником у свакој улици, у закој згради Стељимграде, док је у сто време совјстема Врховна хоменда урипремава _ страховит — противудерац пиоњавања, замишљен са вонредним жајсторством им тектичким знањем. Ту = очито пожезело шта значи замнсао Стаљина: „Опколити и уништити меприатељач. Ту се јасно ислољила мадм ност совјетског командовање, _ његова способност мамеврисења као
+ издржљивост, жреброст, Фисоки пеРиотизам м самопрегор војника Црве(о ормије
Да 64 створили услове и потребно уреме Врховној команди за намеревачу контра-офанзнау, сомјетски војници у се борили пола године ма припазиме Тлаљинтраду са кељиђеном одлучноићу, пожртвољењем и полетом. Бори у су св и несебично гинули црвенозрмејци 62 армије заједно с грађани ма Стаљинграда, с радницима, омнтезежтувлцима м омладином на упицама жога града, у својим творницама, пред војим школама м радмомицама, ма базикадема, Стаљинград је постао симбол борбе читавог совјетског народа Совјетска команде | одлучива да немачку војску код Стељингреда опкогм увостружим том. То је практички змачило зебити Фе једним клином из урааца северно од Стаљинграда м јед(им из јужног правца у мемечке полосјединити теко упрзањсна кљеште у мамачкој позадини, заробити мам у"иштити обужазћену живу сипу и ма-
+ 5
у иностранству још једном убиједе у то де смо њрао тврдоглаан и непоколебљиви у својим захтјевима. Ми нисма навикли на гњиле компромисе, ми смо мазикли да говоримо – сфворено,
мислимо мишта непоштен. = како би бисмо
ове разорености и како бисмо мстје-
ће сједити ма министарској столици, ко ће и жеко организовати партију, » ми
седе запамтити м носити у свом срцу. А смага речни маршала Тита им лежи у тома што иза њих стеје сви мешн мереди. Фу симу немачке војске.
Излази недељно
Број 30
теријална средства непријетеља. Тешжоће таквог меневра за време нади рања у дубоко ешалонирану нелријатељсху одбрану састоје се нарочито у осетљивости офанзивних клинова не њиховим Боковима. Од сјајно технички
клинова са намером де се совјетске групације које продиРу, пресеку м изолују. Спг озе проблема је савршено уочила им предандела совјетска команда.
19 новембра 1942 године отпочела је совјетска противофанзиве. Северна грулација покретних јединица, ослањејући се на мостобран преко Дона, муњевитим дана набиле је ка сектор ува Калеча, где се спојила са јужном групацијом. Тиме је била опкољена сектору Стаљинграда. . разбијени немачки противналади на бокоже совјетских клинова и потучена Мемштајнова војска, која је покушале да са празце Котељникова разбије обруч око М! Паулусове срмије. Победа под Стаљинградом значила је за црвену врмију прелаз у општу офвнзиву, које је коначно уништило офакзману, Следећа немечка офанзива протне Орела и Курске у јулу 1743 сремотно је пропаља за неколико даме.
код мас је тада у току била ГУ њеРика фашнстичка офанзива. Шта је знечило зе нас таде зуло/0 уништених млм пред Стаљимградом! Џнаквих истих Немаца, жао што су били они који су недмради од Керловца, ол Сиска, са Но-
Поштарина плаћена у готову
и
Тековине народно-ослободилачке борбе, формулисане на Другом засједању АВНОЈ-а у Јајцу, треба да буду светиња не само за нас, мего и за сваког
ко жели добра овој земљи...
Маршал Тито ма | митингу жена Србије
ДВОГОДИШЊИЦА СТАЉИНГРАДСКЕ БИТКЕ
њог, од Бања Луке, од Кмина, онаквих истих са зверским срцем што су палићи Градец, Редич, Липу, што су клали невини марод, жене и децу, онако: стих са глупим мозгом као што су били они који су тада маслилм уништити партизане Југославије, машу _ народну војску. Победа под Стаљинградом Би па је највећа, најдража помоћ коју смо могли добити од Црвено зрмије, братске Совјетске Русије, у тешним данима М сфанзиве
Сви следећи ратни догађаји развијали су се у знаку победе под Стаљннградом. Овом је победом Црвене армифа олакшале успешне опероције севезмиха у Северној Африци. Али пре свега се из Стаљинградске победе развила та огромна стега, та ратна вештима, та оданост борби за ослобођење своје домовине, која је водила црвенозрмејце из победе у победу. Ње где и михад зкше после Стаљингреда Немци мису били у стању да успостеве једну мање-више о трајну одбранбену линију пред њазелом Црвене врмије. Се Стељинградском битком оточело је ослобађање све совјетске земље Од мфрског окупатора и она је — преко битеке за Орел, Бемород Харков, Донбас, Кијев, Крим, Одесу, Балтичке земље, Белњен и Баршеву — довела до последње _фезе ослободилачког: рате слосодољубиших народа света, до надирања у |јазонну немачке звери.
Судбиму МГ армије генерал-фелдмаршељла Паулуса, опкољена им уништене под ускоро цељожупма армија каплара Хитлера. И. ли ће се предетм, или ће бити уништеме. _ ВРБА ЗА НИ М
Акција за збрињавање н транспор товање југословенске деце у Бугарску, која је почела пре два месеца сир ан се и даје добре резудтате акција се одвија по па
рађен после Првог ко итифашистичке омладине Србије између гарске и југословенске делегације.
У Београду је основано централно
прихватилиште које прихв: Града Н околних округа. Само
децу кроз 0-
во прихватиште је до сада прошло о- Гледајући ношу блед
ко 2270 деце од којих је 1466 из Београда, па су долазила већином вео
из |ске мајке
|
поема нашој земљи види се баш у о
оказује бугарски народ коднЂује и (угословенске и бугарске дне непријитеље, који су хтељи да „за:
ко поли с оенску браћу, Бугаркад тиде нашу леџу анузрској жаллноћи. слабо одевену децу, ари виде последице фашистичког терора у нашој демљи и тешку г-
оу плачу босу на
голу и
ма слабо обучена. У прихвитилишту су добила нешто одеће и обуће, али ипах није било толико да се сва деца добро обуку, Бутаоски лекари су при“ милн лакше оболелу децу од кожних
мове. У овој окцији је поред најзктил« нијет учешћа омладинских организаци|" усвима Србије спроводе се сабнрне ак. шије за скупљање одеће н обуће. У Беогодду АФЖ Х одељка је скупио за « | навбони парни женског рубља,1капут,! пар ч
села, жене ТУ одељка су сакупиле: 5 капута. 16 кошуља 8 блуза. 5 џемпера. + панталона, 13 хаљина, | сукња. 6 а чарапа. 7 пари рукавица. 5 ша
ико бугарски о мерол има љубави
Наша деца пред вратима свога дома у Тревни (Бугарска)
ли јуначку борбу наших народа. гарски им дуооко осетио н зато нам из сваки на им помаже. Организована бугарска деца у сводим организацијама љају
оболења и смештају их у посебне до | за своје пострадаље другове добровољ
пе прилоге. Има их који су дали и 600 леза за своју браћу. У једном селу же-
узео учешћа и АФЖ, По свим кра- |не аитифашисткиње свако вече плету
чарапе за децу од заједнички прикупљеног материјала. У целој Бугарској до најзабаченијег
уту децу: 6 пари мушког м 6|краја продрла је вест о доласку изше
деце, и сваки становник братске _Бу гарске настоји да марагн дароџима свое осећање братства. Народ Бугарске зња да је ова екција јед: од путева стварања братства између нашег и бу. гарско гизрода. Ом тим путем данас нде слободно.