Omladina

Страна 2

ОМЛАДИНА

16 дана офанзиве — 45 дневних заповести маршала Стаљина

ПОРЕД ВОЈНИЧКЕ, НЕМЦИ СУ ПРЕТР-

МАРШАЛ ЖУКОВ ПРЕД БЕРЛИНОМ Трупе о Преог белоруског фронта у свом муњевнтом надирању постигле су досад невиђену брзину. Савлађујући јака мемачка утврђења м ломећи упорам отпор непријатеља оне су за непу-

кацмоне линије које вежу Данциг са

Бранденбургу, приближиле су се ФранкФурту м налазе се удаљене свега 100 им од Берлина. У мсто време северно крило централног фронта маршала Жунова наставља са својим северно од Варте м удаљено је свега 60 км од ушћа Одре м од важног немачког пристаништа Штетина. Лево крило

трупа Првог белоруског фронта очи стило је пољску од Познања, прешло мемачку границу

трупа Првог белоруског фромта ратне су операције пренесено са пољске термтормје у немачке провмиције Бранденбург и Постаје све већа

опасност да Црвена армија продором на ушће Одре отсече од централне Не- | у; мачка све непријатеље!

же сизго које се пољског

е ЦРВЕНА АРМИЈА 100 КМ ОД БЕРЛИНА

За последњих непуних 20 дана Црвена армија је постигла на фронту мзме-

Велики губици непријатеља на фронту

у Срему и

У Срему са још увек воде најжешће борбе. Наше јединице уз јеку подршку наше авијације спречиле су сво покушаје непријатељског продора м саме преузеле нмицијативу у своје руке. За осам дама борби, мзмеђу 17 м 25 јанузра, нашо јединице убиле су преко 5.000 мепријатељских војнике, _ уништиње 15 тенхова 100 камиона м 35 топова, те заплемиле много ратног материјаља. Наша езијеција потпуно господари фронтом. Нелрнијатељске ваздушне смаге уопште се ме усуђују де се појаве на сремском небу .

И у Подравини разбијени су сви непријатељски о мапади, Маше јединице преузеле су иницијативу кеко на сектору Подравске Слатина—Доњи – Михоње, теко им ма сектору Грубишно Поње. Непријатељ је принуђен на повлачење м у борбама је изгубио за пет дама готово 40.000 војника м официре.

Жестоке се борбе воде на сектору Власенице, где непријатељ узапудно покушава де се пробије ка северу. Осу-

Подравини

јећени су сви непријатељски напади на сектору Бијељина—Брчко. Оштре борбе воде се у Херцеговини

У последњим данима наше диворзантске групе м партизанско јединице извеле су низ устелих акција у самим не

је У Загребу

ПЕЛИ У НАЈТЕЖУ

СКУ КАТАСТРОФУ

Трупе Првог украјинског фронта командом маршаља Коњева, које

год

предрле на читавој дужним шлеско-

ј и:

| Њ

Гора н Кролсеска Хута, Немци су изгубили своје ратне мнду-

ристи само угљеном из Рурске области коју сво више савезничко трупе.

су бачене у ваздух творница творница зкумулатора.

У Новом Месту м Жужемберку у Слоземији бачени су у ваздух мостови преко реке Крже. У Крању м на Блоду наши мимери бацили су у ваздух три хотела са немачким шт Онеспособљене су велике лизнице челика у јЈесеницама.

Велику активност раземјају | које уништавају комуникације у нији м Хрватској,

У близини Марибора бачен је у вазАух оклопим воз, којом приликом је погинуло више од 400 мопријатељских војника м официра.

уља м

Савезници у офанзиви против Немачке

и Ја губи на Западу

На сезерном сектору западног фронта савезничке снеге територију, арденском сектору готово потпуно је

немачка изб и савв-

змичке трупе прешле су на 8 ка широком фронту немачку границу. Јаком 1 је

ма које штити улаз у Манинлски залкв, Овим мовим имскрцавањимае одбрана Мамиље је постала још ммого тежа. Ма Лузому су савезници изградили јака

и досед су оспособили за ваздушне операције 23 веродроме. даље мадирање Немаца ма сектору Хагемљу-а у Горњем Алзасу. Задржани су мемачки налади св мостобрана преко Рајне северно м јужно од Штресбурте. Савезничке трупе сужују џеп у Вогезима око Колмара. У Јужном Апзасу,

су из града Миљус-8 који су заузели у својој офанзиви. Готово на читавом западном фронту севезници су преузели иницијативу у своје руке м повратили већину положаја које су изгубили за време немачке офеанзиве. У овим оперецијама мгра пресудну улогу савезничка авијација, које сезког Дана умиштава стотине неприја-

Др. Шубашић саставио

нову владу

Лондом, 29 јануара Југослоњенска дирекција за инфор-

мафнје објрамла је денос (адно скоп- | ил

штење, да је злоде д-р Шубашхћ предао оставку свога кабинета краљу Петру којм је оставну

тељских возила им оклопних кола,

У Италији воде се семо патролно зи-

чије.

ОСЛОБОЂЕН ЈЕ БУРМАНСКИ

а операцијама брит

Заједнички уанскик « кинеских трупа, у северној Бурми опосле више од две године

Бурмански друм, Први амерички транспорт са ратним материјалом прешао је кинеску границу. У централној Бурми са-

шићу обрезовање ноже вледе. У истом саопштењу се даље каже да

рацију о преносу његове краљевске влости на намесничко веће док уставотворма скупштина не донесе своју одлуку. Влада је изразила своју потпуну сеглас. мост са тим.

У сзопштењу се објављује да је нова елада овако састављена:

прихватио м одмах поверио Д-р Шуба- | дом

зедене Првог

| |

Н Н Њ

је краљ Петар такође потписво декла- | ХУ-

и: У а везничке трупе воде жестоке борбе на| 77 преусва | но заузет стуб. “ раме прилазима главног бурмансног градај"““ министар спољних послове м ми- Маргитсмгет. У Будиму, звпздМандалеја. На обали Бенгалског залива | мистар рата, ном делу врмм-

севезници су извршили нова нскрцавања на острва Рамре и Чедуба, Тим је ситуација Јапанаца у Бурмм постала још тежа.

ПОБЕДЕ АМЕРИКАНАЦА НА ФИЛИПИНИМА

На главном филипинском острву Лузону америчке трупе постигле су нове успехе. Оне су из Лимгајенског залива продрле дубоко према саверо-истоку м југу. На југу су се приближиле главмом филипинском граду Манили. У исто време извршена су мова савезничке

д-р Драго Марушић, министар саобраЊаја, мимистар правде м министар про-

свете,

Сава Косановић, мимистер унутрашњих

посљова, министар социјалне политике м

народног здравља м министар за јавне

редове,

А-р Јурај Шутеј министар финансија,

индустрије м поште м телеграфа,

А-р Сретен Вукосављевић, министар

за пољопривреду м снабдевање и мини стар шума м руда.

је пропао покушај да продру до града са северозапада, предузеле су јаку офанзиву на сектору између Блатног језера, Дунава н језера Веленце. Једним це Црвене армије биле су принуђене да се повуку на нове пмније југозападно од Будимпеште, где су затим

Број 30

Јединствени синдикати за радничлу онладину

Општеземањска сиидикална конференције прогласила је 23 јемузр празником радничке класе Југославије. Тај дем је постао празник зето, што су се тада прам пут ујединили у једну јединствему организацију сви они који од свога рада живе. Три резолуције ми при времени статут који су ка конференцији изгласани, плод су не само тродмевног реде конференције, “ три и погодишње оружане у којој је радничка клоса најактивније учествоваљла — у којој је ома исковала своје јединство.

Синдикални покрст који је утемељен ма конференцији од 23 до 25 јенугра, себи као зедетке оно што стоји као пред целим народом, Радници и на-

задатак

свом једимственом синдикалном покреТу, сматрају да је у садашњем часу трем им основни задатак мешег народа, а тиме и целокупне радничке класе као нераздзојног делв народа, продужити свим Силама м средствима ослободилачки ра! до коначне м одлучне победе над фашизмом у самом срцу у са осталим уједињеним мацијаме а тесно уз бок непободиве братске Црвене ормијем 3ето је велики број радника ислунио редоња Народно-оспородилечке војске и бори се на фронту. Тај фронт треба да има чврст ослонац у позадним, који осигурањају и радници својим залагањем за обнову привреде. Због тога »једниствени синдикати радника м намештеника сматрају својим главним задат ком да помогну органима народне државе у организамији, " њем Поред општенародних задатака које конференција поставља пред радничку кљесу, она у резолуцији о културнореду и штампи поставља пред синдикални покрет велике њу.

свом културном подизењу, док ће у новој Југославији уживати пуну помоћ

|мародне аластња

Радмичка класа је била срж борбе протла. фашизма, носилац магредње ноте државе. Конференција у име чи таве редннчке класе Југослевије тражи укидање старог радничког законодељства м увођење новог основног редлог зекона поји ом био израђен у свгласности се потребама радника им који би опо

ту и за једмек рад једнаке плата, без обзира ма разлику пола м стврости.а

Посебно тежак положај ималн су ше грти. Зе њих готово м није било законске заштите, з и уколико су постајали меки пролиси, њих се нико није придржавво. Водећи рачуна о својим најмлађим друговима ција ставље у дужмост Главмом одбору Јединствемих радничких м мамештемичких синдиката да претресе питање шегрта, који су у старој реакционарној Југославији били изложени бездушној експлогтацији, ми домесе одлуке о заштитним ме Рама радмичког подмлатка, као и мерама њиховог стручног и општег зовење. зезтева од неродне владе да се »Привредник«, »Радише им друге установе, које се занимају " грта ставо под пуму комтролу ствених смндикатам Бри «омференција је мзразила резолуције о уређењу мајпречих социјалних питања.

»Васпитање стручних кадрова – требе регулисати новим ученичким (шегртским) законодавством. Одредбе стерог закона о радњама, који је препуштао шегрта на милост н немилост посао давцима, треба ставити извон сноге. Особиту брмгу за њаспитавање радни

А течка 12 исте резолуције »Васпитење деце било је у стерој југославији веома запуштено, Ово је потребно сада радикално промемити, те

' школовања мора бит ређенину.м

Целокупан културни и просветни жи-

луција о нултурмо-просветном раду доноси тачку 5 која каже: »Посебну па жњу посветиће Јединствени синдикати културно-просестном радничке омладине м радничке доцем

Сви ови захтеви м задаци које син дикаљни покрет поставља пред себе, зосебно у односу на омладину, покетују да радничка омладина мајважнија уитења свога живота може да реши кроз синдикате. И поред тога што су омети посебни захтеви за радничку омладину, сам остоли захтеви за подизање економског им културног мивов нласе су у ило време и

лажу бригу о радничкој омладини и де су младм редница већ извојевали оно, за ште су се у старој Југославији оезуслешно борили, Мледе радна сне"а, на штету м старих м младих, мање „ У резолуцији 9 непосредим зедецима, каде се говори о АРржавном утврђивењу минималних над“ ница, конференције каже: »Посао се

мора плаћати по казнтитету м квалите-

зехтеви омладине.

Из свих акција које спроводи омладина мајснажније избија дубока повезаност фронта и позадине, јер омладина зна да се то двоје не може оделити једно од другог, врло добро зна да све што се ради у позадини, свака добро оргапизована и спроведена акиија, сваки ударнички рад стажи и јача заједничку борбу против непријатеља.

Поред тога омладински вапори су устремљени да се што видни Је манифестује, да што јаче доње до изражаја братство н је дннство наших народа, чврсто исковано кроз нашу народно-осаободилачку борбу,

Ево неколико — међу многим — примера који говоре о раду омзадине на сакупљању помоћи за војску м пострадале крајеве.

+ 5:

НИ и 1: И

| |

Сабирне анције широм земље

РЕЗУЛТАТИ САБИРНЕ АКЦИЈЕ ЗА ПОСТРАДАЛЕ КРАЈЕВЕ ЗА ДЕ ЦЕМБАР ИЗ СРЕМА

11.377.470 куна, 54.739 жита, 8.702 нг брашна, | 3.316,5 мастм, 15.079 кромпмра, Мр МАН ИЕ ка, 42.559 кукуруза у клипу, 7.805 окруњених к., 940 кг зобк, 163 јечУ “

| |

| | |

8 |

| |

5 ђ %

| :

5) | |

28 1 И НЕ

ОМЛАДИНА ДРВАРА ЗА ПОРОДИЦЕ БОРАЦА М РАТНУ