Omladina
ДЕ Смрт фашизму — слобода народу!
Година ||
Цена 10.— динара
А Х Београд, 2 март 1945
Већ три године у огњу народноослободилачке борбе високо се вије застава || пролетерске бригаде
Легемдарна || пролетерска бригада Формирана је ! марта пре три године у Чајничу. Рођена је у најтежим данима народне историје. Борци И пролетерсе на њеном формирању примили су епском смагом им извршили велике з8Агтке, које је пред њих теде поставио друг Тито. Историја није забележила тежи м слевнији пут једне и, акције, од идеје м акције пролетера у
дилечком епу маших марода. Ту славу часно дели и носи || пролетерсжа која је се својом старијом сестром 1 пролетерском са братском [У им У Црмогорском бригадом постала срж и језгро мародне армије. Само незићена свест, херојство са самоодрицањем, велико људско, човечанско срце
шм у води, ма леду, пута на коме је требало стотинама километара кроз кењоне Пиве и Тарс по мепрокодним босанским шумама преко крше врлети на уморним плећима пренети ра њене другове мн увех бити спреман за прихватење бе. Наше оружје, муниција и одело било је код мепријатеља. Од њега смо отимали м њиме га туклм, тако смо бранили свако село им град, бранили стоку м храну од окупаторске пљачке, чували и штитили оелобођему територију и болнице од устешког м четничког клања. Постајали смо рођени синови свих народа н били везани за сваки куток наше земље, нили смо мерод им њихову имовину са пушком в помагали са ко-
ту
Борци 4 бат. || пролетерске брнтаде ма прослави 26-тод. Црвене армије
које је откуцавело кроз крваве окр. мице и бесане мвршеве могло је створити од слабо наоружаних и неопремљених, у би се надмоћним непријатељ ову војску која данас носи мазив о југбсловенска рњија. Синови маше јуначке Шумадије потомци својих слободарскихк предака, ужичани, поморанци, чечени, они разгорели пламен народног устенке м прекалили се у десетомесечним – бојевима по србијанским селима м плани-– нема, они који су у студеном фебрувру кроз борбу газили ледени подивљали Лим понели су тада заставу пролетера која се високо вијорила кроз Санак, Босну, Херцеговину, Далмацију, Црну Гору м Србију. Славни марш | пролетерске од њеног оснивања испуњен је са 22.740 километара. На овом дугом путу за три године без предаха водила је 140 великих битака неколико стотина мањих екција, избацила из строја 61.000 непријатељских војника, заробиле 177 топова, 386 камионе, 10 танжета, 58 темкова, 103 мотоцикла, 178 радио стамица, 3331 бацача, 1308 митраљезе, 653 машимнм, 1397 пиштоља, 34.706 пушака, 2060 коње, уништила 15 локомотива им неколико стотина вагона. Њен пут водио је по непроходним гудурема, смежмим планинама и глечерима чија је висина достизала преко 2.000 метара. Снегови, кише, ветрови, гпад, непријатељске ватра, утврђења, артиљериска и евионске бомбардонања били су стални пратиоци ма томе путу кроз Ш, ТУ, У, У. МИ офензиву »
на крају омосном маршу кроз Србију крајем прошле године. П,
мосни пут од Чајниче преко Власенице, Хан Пијеске, Дурмитора, Сињајевине,
Гата, Зелем Горе, Трескавице, Купресе, Бугојма, Мањаче, Јајца, Ливна, Грахова, Имотског, Неретве, Калиноаника, Дрине, Маглића, Вучења, Пизе м Таре, Сутјеске, Кошура, Миљевино, Витеза, Кла-
дња, Озрења, и Берана, Андријевице, Злетибора, Ибра, Повлена, Таре, Јабланице, Топлице, Београда, Краљева, Чачке, Ужице до Срема м Дрине—тоје бледа шема бојишта (" пролетерске против Немаца и Италијана, усташа, четмика, медићеваца, љотићеваца, Бугара, белогердејеце, домобране и шифтара. То је бледа слике мерше са три месеца глади, 35 дена храњења коњским ме чФом, кров голотињу и босотињу преко мадошлих река, стотине непроспаваних мећи на отвореном пељу у смегу км-
који су први Црн
Плева- „
сом док је у даљини одјекивало „01 Морањо моје село равно“, као симбол борбе младих Србијенаца за одбрану свога далеког завичаја, за одбрану Србије борбом, за слободу других народа. А у бригаду која је 2—4 пута попуњ. прошло 4—16.000 бораца. Дољазнли су м стапели се у њу синови е Горе, Семџака, Босне и Херцеговене м Далмације, борили се са младим Србијанцима, гинули једни за друге бремећи заједничку домовину, кујући кроз своју крв челично бретство и јединство. За ово чесно дело друг Тито нам је рекао: „Омладина наше | пролетерске бригаде која је прошле кроз многе крајењо, која је упозмала сву беду на-
5
пре окупације мапејала се још више једном великом мишљу да се ма ове данашње велике и тешке борбе мора родити нешто боље, нешто што ће дићи наш мапећени народ не виши ступањ човека, јер би у противном сво ова жртве које данас дајемо биле узалудно." „Наше Ц пролетерска је бригада младога нерештаја, бригада омладине, рекво је друг Тито. ши бомбеши и пушжомитраљесци“ ега је са поносом Луне, а бригада је била м једно и друго. Ћикапо, Бужа, Перице и још колико њих били су ђеци, шегрти, чобанчићи, али њих није могао мико наговори ти да остану кода је требало мћи на дутачки пут жестоких борби, У брмгади они су расли им уздизали се, Буха многе бункере резнео бомбема, а своје искуство у рушењу кућа, којим топови мису ништа могли, скромно је причво омладини Југославије на [ коњ пресу. Многе битке започињеле су бомбема нашег бомбеша у чијем се диму ом није видео ве тамо где мије могао да дохвати високо бункере, држали су га на ремемима и рукама Милха м „Зера“. Чувена бомбашка одељење са Црним Бонџулом“ и „Цимером“ те мичита су се по четеме, међу батаљомима. Прећени узастопце верним пушкомитраљесциме Шошом, Перицом им другима освајали су стотине мепријатељских утврђења, стотину утврђених бункера усташких легија на Купресу, Ливну и другим гредовиме извршаваИза похваљивана неколико пута чији је митраљез теко прецизна тукао у десетедневним _ узастопмим јуришима 1 прелетерске на Купресу. Десетине чет-
ничких бандита познали су добро »ешању Њене рука у решењу омећфичо уе бити оомовш , наст је ои та –
мидрају Феша први 10 је закон сореца м тролетирске, Рикаљо је стотину путе пронео извештаје по давонозни стазања, стотину пута кроз кише мега. ке, а када је непријатеља тукао светло
пмљот.
ја м гаду тиљкоњик, Пелу зимднО «еј,
«> другова из свога Обетељона у једмом јуртшу код вугојне. пеше масде оолничарн«, другарице борци _руковоАтоци увех су омле са својим друго“ њима свуда. |ревити рањемога друга у вотри куршуња и изнети га са оојишта не мислећи на свој живот то је била
за чете удореле на деоструко јечег нећрипатеља, 2410 је штедећи метке често пута сорса вођене само
бомовма. ћажви Су били наши бомов ши који су се дооровољно јовили по 9) из батаљона копнко их је свег. Фонло при прелеску Нижа, такви су била њаши пушкомитраљесци који су ме у сокрвизиве изнели сзе пушкомитрељезе, такве су биле наше топџије које су својим протмакоцем тукли на тридесет метера бунхере у Лиму, који су на својим леђима кроз Сутјеска из У офензиве изнели топ са бацачиме.
Рељаа бригада у: повазава да сет
новим методама ратозања и слецивлним јединицама и надмоћности у оружју мете супротставити нашао мржња према непријатељу им велике љусав према народу. Оно што је ле дело страх “ Фонла је њена невидљивост м мечујност до испред самих бункера, њена дрнизадржнтокт м неустрашнњост, њена офазишност. Челичне дисциплина сораца Ш пролетерске и немзрециво поверење м љубав у своје руководно це оило је то што је смажило, што је чинило тако јеком. Бити бомбаш као њен легендарни Народни херој Петер Лежоњић, бити јунак као Душан Аугелић, била је тежња сваког борца. нити сме м продоран им присан друг кекав је Луња учио је сваки борац, би ти друг родитељ и учитељ кво Алекса био је пут свахог борца. Мрзети не пријатеља из дна душе као што су га марзелм Кушић, Цана, Крцун бити присебан и Зрусо — то је био пут којим је ишла | пролетерска.
У пламеном огњу борби | пролетерска кожели су се нови хероји, Заклањали су својим грудима шумске стазе ђуренић, Мита, Драган. Бежале су немачке хорде и страшни тенкови испред Чукића, Бонђуле и Перовиће, одбијали су насртајо басних непријатеља пред вештом руком Коче, Крке и Перице, писали су својом крвљу "– сторије наше домовине команданти Ракић, Кечменица, Мића, Ђурђе са својим друговиме народним херојима Луметом, Алеисом и Петром Лековићом. 13 мртвих пролетера на Хумићу, 17 ма Чировој пећини и стотине најбољих синова нашега народа остали су без смене ма жечној стражи код светих пиремида | пролетерске које ће осастљевати путеве новим покољењима. Њихоње крв коју просуше по разним крајевема меше домовине против многобројних и заклетих нелријатеља нашега
младе животе у најсудбомосмијим данима историје нашега народа а на њижовим костима просутим по пољима никља је ножа домовина срећне м снете будућности — демокретске Федеративна Југославија. Имена њихова стоје пред нама као пламене зестање ожо којих се ожупљају нових жиљадв бореце које мас воде у последњи и одлучујући бој. Из њихове крви роди-
ти су се мови јумаци, на њиховим костима израсла је П тада, која ће бити
пролетерске бризаписана златним
Нека је вечна слава м квала мртвим пролвтерима.
Мека зисеко вијори заставе славна прфлетевске, зестава [| прелетевеке.
Излази недељна
Поштарина плаћена у готову
Борци
бија смело су проносили из једмог краја у други, из једне победе у другу, не штедећи при томе своје животе, заставу братства и оружаног јединств лажима и клеветама домаћих издајника.
демократске и националне Ср-
упркос
тито
Омљадина Хрватске, како српска тако и хрватска, најактивније учествује у борза ослобођење земље од онупетора м издејника, Она је ујединила све своја смате у широком _ омладинском а у Уједињеном савезу онтиХрватске, м тако организоњана ома је постала најзитизнији м најборбен мо Једимствене народно-ослободилачке фронте Хрват.
на шпежулакти. Она претставља снагу
на коју се могу са сигурношћу осло-
нити органи демократске народне зла-
сти у изградњи и обнови наше нове ава.
> 5
Омладина Хрватске постигла је то успјеже зато јер је неуморно радила на остварењу јединства цјелокупне омледина у борби против окупатора и свик његових То у није
ор можињ Њега је стварала српсжа м хрозтске о у Гаје
су девзли своју младост и животе нојбољи омладинци и омладинке. На све покушаје окупатора м домаћих изроде да изазову братоубилачки рат, омлодине је одговарала појеченим ударцим по непријатељу, још је ње збијала своје редове. Данас кад је већ ослобођем претежин дио Југославије, омладима Храатске скупља им припрема — све стоје смаге за одлучно м коначно чишћење наше домовине од охупатора им издајица.
ке деду све зе · борбу, поново ју стари
јединства, Јављају се сада под новом месмем, Пропао је покушај ожупатора и домећих издејица — усташа м че! ника — да изазову братоубилачки ра: Пропео је покушај Мачека и његове клике да одерате хрезтску омладину од мер. ипачке борбе, Али оми не мирују. Данас ти исти непријатељи говоре: еБољшевичка опасност пријети ејари и цркви«, Они су нашли сњоје агенте међу разним свећеницима који са проповједвоница бацеју про|клетство на ска што помажу нашу мародну војску, који забрењују приступ у мркву сважој омладинни еко је резгоаарела са партизаном. Ти исти свећеници којм су остајали мијами но сва злодјела нед нешом омладином, почели су одједном да се »брмку« за њему срећу и будућ ност, Они говоре омладини да не долазм на партизанске митинге, де не понаже јер је те
Поједини попови покушавају да о6њављају и оживљавају разне »крижорснек организације кажо би један дио омладине одаратили од судјеповање у народно-ослободмпачкој борби. НаБраму ну ји су окупити омладинке на бази борбе против псовке, вли илшем и против Уједињеног савоза.
За кога уствари раде те крижарске организације видимо најбоље из ових примјера, И пој ду Пекрецу, послије
ПОКУШАЈ РАЗБИЈАЊА ЈЕДИНСТВА ХРВАТСКЕ ОМЛАДИНЕ
го зидовима ЖАЛ. (Живко Анте Павелићћ), Њихов лист износи податке котижо је њихожа _ организација учимиља за Павелића им устеше м домоси фотографије усташких _ едужностимкеж који
кренико. »Католичка анцијен у тиши одгојила је најгоре усташке коњаче у том креју, којм су извршили многа злодјела по околни
Кога заправо охупљеју ти свећеници у тим теко зазним крижарским оргемизацијама) Они окупљају углавном разне ашко-мачекове ске елементе. Членови тик организеције јесу »дужностмицеч усташке младе“ жи м сви оним који су се везали м са-
било којм начин се оку-
патором м устешама им који још и де нас из дна душе мрзе нашу борбу.
А. ко су ти сњвећеници који злоупоџу своју дужност за Зоне
ње против
крета! То су ; таком типоње који су : усташе у њиховим храавим дјелима као но примјер поп у Новнграду Подравском, који је мобипре омладину за устеше м набављао атне ножеве за клање!
» То су. људи «оје мије гемула несреће м
патње наших народа, које им је менио
окупатор м домаће издајице. То су звијери полудјеле од бијеса што се нош иародно-ослободилачки покрет неумеево развија м ширим, те гази на свом путу све народне издајнике. Уједињени севез ентифешистичке 06 Хрватске.
Ру и политичку припадност. У УСАОХ-у малвзи се велик број омладине ма разких _ крижарских м осталих вјерских организација из има, јеловара, из Славоније, жарска оргенизација Велики дио те
шком у руци, з другл меуморно _ реди зе фронт. Миоги од њих постали су руководиоци у народно-ослободилечком пожрету. Уједињеми савез је довољно широк де у своје редове при ми сваког искреног родољубе који ко ће да судјелује у овој великој неродмој борби.
Шта онде значе покушеји издвајање омладмне из Уједињеног савеза м створење посебних крижарских организације, вен УСАОХ-а7 Ти покушеји — јесно откривају намјере непријетеља да под маском вјере резбијају меше јединство, па ита) Окупатор, устеше и У се у настојању да еден побједоносми завршетак народно-ослободилачке борбе. Они заједно дјелују м денас кад ожупљају разне профашистичке елемемта за разбијање омладинског покрете,
о Хреатске _ добро познаје све те мепријатеље, долаз:пи они под било кохвом маском. Она ће будна пазити м чувати најдрагоцјенију тековиму
6 и најјаче оружје у борби против непријатеља — јединства,
Милжа Куфрин
„Поп
набаал
(Цртеж Нве Кутонићој хлањи
Зегерна Стомловић
уобизизирао
Пеп у Некераду Педравскем: ммте свете причешће“,
„Душебрижници“ на послу
у Новиграду Подравском је омљадину за усташе и
о им спешијалне ножеве за