Omladina

Страна 6

рума. к« КОЗ

знајете ли козлац! Завијен је у зевени плашт. Добро се замотео, па му вири само једем дио смеђестог тијела, Као да му је страшно хладно, ма де сунце дивно грије. Тим својим обликом разликује се много од осталих биљака. Ако му одвијеш зелени плашт, андј ћеш као да се поставио наопако. Глава му је доље. Обрасла је израслинама, длакама, само су длаже окренуте према корјему. А оно што си видио да вири из плашта као да је тијело.

мнесеш ли га к носу, осјетићеш да мало заудара, Баш тај његов мирис служи за неке кукце као натписна табла“ „Крчма код веселог козлаца“. Тој ми рис привлачи неке меле кукчиће, као пијамце што привлечи примамљива слина чаше пива или боце вима мад крчмом. Кукчићи сараћају у кафану. Леко се завуку. Оне длачице не сметају јер су окренуте умутра. Кад уђу, дочека их топла просторија. Заиста топла! Учењаци су мјерили темперетуру у тој просторији и термометер је вазда показао, де је зматно виша мего вани. У топлој кафани кукци мађу много крене за себе, Нахраче се цијетног праха. упазе нови гости. Само се у једном ра зликује од обичне крчме. Не можеш напоље. Затворено! Длачице пријече кво висока тареба. Баш као кед се неко оПије, па нареди да бирташ рата з32кључа, а стим гости пију ма његов рачун. Гости-кукци улазе, гурају се по толлој крчми, зује, крече се, За неколико сети длачице су увекуле. Неко мевали на та-

и излети напоље, е за њим сви остали гости,

Причају де неке америчне кафане имају врета која се окрећу око своје осовмне. Гости улазе, гурају врета. На осовини је лукави кафеџија мамјестио тренсмисију и спојмо је са млином за

кафу. Кад се врате једном окрену, она самељу кафе топико да се може ислећа једна шољица кафе. Свокако мудро м пужаво. Свеко послужи себе. ИМ за крчму је то врло корисно.

Тако је м код козлаце, На доњем дијету, замотанм у лист, мелезе се тучкоњи и прашници. Тучкове зеље оплодити. То чине мушице гостећи се у топлој просторији. Кад је сплодња извршена,

беселом лабје=

онда длачице увену, кво да газде отвора врата, да гости могу изаћи напоље: „Хвала лијело, мили гости, миста ми потребни више! Нагостили се јесте, послужили се јесте, а сад, свако себи!“

Какве ли су све силе сарађивале дом се разано овако лужев и занимљив уређај у природи, а сличних има много! миото!

Бранко П. Сучевић

Па АЈ ДОК

ПИОНИРСКИ ТУРНИР У ЈАГОДИНИ

Интересовање међу овдашњим омла“ динцима за шах врло је ведико, 8 појачало се оснивањем омладинске шахсекције и организовањем првог пионирског шаховског туринра.

Јагодински пионири играју депо и већ теже за комбинацијама. По свим изгледима од њих ће се створити добар шаховски подмладак.

За прво пионирско такмичење јави“ до се 20 учесника. Укупно је одиграно 111 партија. Прву награду је добио пионир Драгослав Мићић.

Јагодинска пионирска шах-трупа је једна од најјачих у Поморављу. То ће потврдити будућа такмичења са пи“ онирима Ћуприје, Параћина, Деспо, товца, Свилајнца н других места, и

дН.

СИМУЛТАНА ШАХОВСКА УТАКМИЦА У БЕОГРАДУ

24 0. м. одржао је шаховски мајстор омладинац Светозар Глигорић симултану утакмицу на двадесет табли са 0младинцима из различнтих рејона Бсо' града. Утакмица се завршила резултатом 189: 19 за Глигорића. Једину утакмицу добио је Владимир Миличић, а ремизирао је Миливоје Богдановић.

Ово је први наступ Глигорића после четири године.

У пројекту су симулдтанке и других београдских мајстора,

ОМЛАДИНА

(Омладина и шах

У оквиру културног препорода у вашој демократској федеративној Југославији треба постетити ! шаху, као једном од среде спитање омладине. О корисности и ња шаха није Није случајна пс вез броји на милионе љубитеља шаховске и

Раније је шах био огравичен само на један део шжолске омладине. Сада треба учинити да шах по не културна својина не само школске, већ и широких слојева радничке ко с учке младиве, Шах треба да постане масован. У старој Југославији шаховски жи. вот је био потлуно одвојси од ост: лог културног и васиштног рада, Оту, да појава да су омладинци — шахисти сачињавали „свет ва себе“, који се ни за шта друго није интерссовао до за шах и који је био одвојен од животне стварности, Недовољио развијена политичка и национална свест омда. дине коју је занимао шах показала се под окупацијом, када је већи део, ина' че поштених младих шахисти, својом јавном актизношћу ма шаху послужио као месвесно оруће окупатора и његојима је требало да при-

градски живот мирнодопским, да нема стрељања, да нема свенарод р

не (борбе против мрског фашизма Због тога, убудуће шаховска омлади на не сме да се одваја од остадог

културног и политичког жилота-

Поред тога, шах треба повезати са физичком културом, Раније је шах то анко заокупно замнтересовави део 0младине. да је она заборављала на свој физички одгој, Шахиста не треба да буде кабинетски пацов, човек вечито затворен у соби. Нашој новој, препорођеној домовини потребни су здрави и снажни синови, спремни и способни да је бранс од сваког импе ријалистичког насртаја. Зато ми више нећемо такав једнострани тип шахи сте, Конкретно речено, сваки омладинац, ако је члан шаховске секције, треба да буде члан м других спорт ских секција.

Шаховске бибамотеке. шаховске у такмице треба да буду приступачис стима и свокоме. Из шаховског живота треба избацити претежни трговачки моменат који је досал мгрво важну улогу и у свим гранама физкултуре,

Демократске тековине народно-о бодилачке борбе омогућују и олахша вају да се омладински шах постави на једну врло широку м здраву основу. Наравно да данас иктање обнављања омладинског шаха треба решавати мо у оквиру наше мародно-ослобод

хе борбе, која нам је прти и најзадатак. Светогар Гамгорић

2

такмичење у г

У недељу 25 о. м. пре подне у Београду је одржано прво омљадинско групно трчање, У њему је узело учешће око 500 омладинаца и омладинки из читавог Београда. Такмичари су били подељени у три групе:

Ту трчање омладинки на 500 метара

П) такмичење омладинаца до 18 година на стази од 1000 метара,

ШИ) трчање омладинаца од 18—25 го: дина, дужина стазе 1590 метара.

Са недељне трже: такмичари трче

Такмичење је одржано ма Калемегдему. Леп, сунчан дам, привукао је поред учесмика у трци м око део хиљаде посматрача, углавном омладинеца м омладички. Већини учесмика у трци ово је био први пут да учествују јашно ме та мичењу. Мато ја њих било који су иимали спортске дресове м тркачке ципеде. У мекмаду за то омладинци су у целу приредбу умели здрав спортски дух м ведро мпада:

Најпре је одржана трка на 500 м. У њеј је учествовало око 130 омладиним, Праа је ма циљ стигла Љиљана АћимоБић (Х рејон) за 2,03 минуте. Друга Ми пица Танасковић (|| рејом) за 2,05 минута, а трећа Косара Госитинек (! рејон) за 2,08 мимута.

Близу 250 омладинаца до 18 годима учествовало је у другој трци. Чан св и помека пионир одвежио да конкурише својим одреслијим друговима. Стезу од 1000 метара првн је претрчво Ђорђе. вмћ (УН рејон) зе 3,55 минута, Други је стигао на циљ Товгновић (| ре јок) за 3,57, а трећи Радовановић (| ре јон) за 3,58 минута.

Последње трка у којој су учествовали

У Београду је одржано омладинско

рупном трчању

омладинци од 18—25 година била је врло занимљива. На циљ је први стигао Прибић (УП рејон). Стазу од, 1500 матара претрчао је за 5,29 минута, Дру: је Ђорђевић, тамска па УМ ријона то | би Марко Јумковић (! рејон).

Према укупно постигнутим резултати. ма свих учесника из све три утакмице коначни победних са ожог такмичења је УП рејон (7.295 бодова). Не другом месту је | рејон 7.224 бода), в треће ме-

низ степенице ма Калемегдану

сто добио је У рејон (6.950 бодова). МИН рејону предата је победничка слортска заставице, а по десет твими «а сњаке утакмице који су први стигли на циљ, добиће спортске змачке.

Ффутбалске утакмице у Београду

Прошле недеље у Београду су оди-

гране две врло заиниљиве футбалске утакмице. Тим друге чете | батаљона И бео-

градске бригале играо је против екиле коњичког дивизнона. Резултат је ::0 Г ку бригаду. Утакмица мамеђу репрезентативног тима УСАОС-а и репрезентације радмичких клубова завршила се са резуд. Оба тима дала су врло ле-

беог

т 4 пу игру Ова утакмица имала је и нарочити начај због тога што је то бида поемна борба тима УСЛОС-а ред велики сусрет са најбољим тимом Махедоније који ће се одржати у недељу 4 марта.

ШВАБА ХТЕО ЈЕСТИ ПРАСЕ — НАСАМАРЕН, ТО ВЕЋ ЗНА СЕ ли

Намргођен штаба гледа ко му ово мира не да, у екстазу пао праву

кад угледа свињску главу.

док се свиња смеј

ком. брз но мачка, све да пљачка,

да је зграби

је шзаби.

Запрепашћен, ом се је јен ~ То је опет са

Јер за уши а и Мана руке му се залеспиле.

7

ИЗА 7 4 ДИМ

Док се шваба с главом мучи кроз прозор га Мира учи: — Брућа вода, без по муке, • вама руке.

Ружепиче и остале радове слати на адресу: Централним одбор УСАОЈ-а Београд, —

И кроз прозор шваба јадни, тадни, пружа руке, вече, псује. снује.

Не слути што Ћира

Тога часа као стрелј, поред >

меса, поред чепа,

један оштар колац пго м швабу је пркковао.

!

Двоструко је шваба бијен: запспљен је м прибијен. Ћира Миру даље зове

да смишљају шапе нове,

Редехција 30845 м 21089; администрација 2788