Omladina

Смрт фашизму — слобода народу!

Година 11

ослободилачком шту велиму одговормост за организовање м ружовање коша замље и државе нашли смо се и пред крупким пробленом привреде, проблемом мобипизације м правил-аг искоса. шћавања наших привредних соага. Овзј проблем укључује у себи м обнову » оживљевењо свех привредних гране

Из послова које омладина организује види се да организација посла није једноставна ствар и марочнто њено спрокоћђење у праксу «де тешко. Треба три томе савладали многе и разне теође. Међутим поред свих тешкоћа омладина се завршеких радова долази препорођена. У свом раду омладина ме свршава семо једну одређечу копичиму посла или врши

само прадвићеку

каггодно-боћ

Цена 10.—

Београд, 16 март 1945

УДАРНИЧКИ РАД — НАЈБОЉИ ПРИЛОГ ОМЛАДИНЕ У ОБНОВИ. ЗЕМЉЕ

Из говора министра финансија Сретена Жујовића, на састанку пленума Централног олбора УСАОЈ-а

краста наше земље јесте да се ред шло пре пок не. У том циљу треба пагстаћи сваку мннци |штиву било појединца, приватних предузетмина, ситних произвођача. органе војне м народне аласта, наших друштвениж масовних ор: мтд. Сваку вувогију, сва могућности им сва сред“ стаз за ред требо искористити и стевити у службу главном циљу; покренути прамзводњу зе потребе рета, У том моњемту ме може се водити рачуне напр. што власини мије присутан мли није растовожем да ради, жећ сматра дато може учимији жад је њему воља. Ост. ти њему та ма вољу значи стети не гледаште себотера илм непомјетеље народа који своје личне интересе ставља изсвета м против иктереса свога народа и свод земље. Исти тланав је м о-

Генсрал-лајунант Сретен Жујовић ма пабнуму Центрзаног едбора УСАОЉа

конкретну акцију. Омљадина се сем то-

ослобађа старих шебоно-а, поихната са посла, широке замисли и радне ПОдудвате, ломићи стеде односе и стера окамењена саватања 0 раду, налазећи у аничке м временске мосуће њева организац»сме Форме да обезбеди успех предузетог посла. У снлађивањем свог раља са опилим планом привредне политике и са народ“ мим потребама, омладина врш» успилта позитиван утицај у саватању дужносли према земљи м народу, привлачи и о душвањања м сае остале слајсва народе. У суровим зимским усповима, напормим физичким радовима, тешким прекжрамбеним скопностима, неша омладњ ма, не правећи питања од радног времена м макнада, твимичи се им ствара на Фронту реда нова слвазање, нож однос у про-

бкзво и

Од стере привреде, предратне и ратме, наследили смо рпо меле ште 6м мам послужило кад чвост темељ за 06нову. Углавном смо неишпти на румни-–

врпо слеб капацитет м продучцију и са садањим основама м у саптњем обиму не може да подмири потребе војске ом народа.

Сужена производња м ратом разбије-

мв привреда захтева прво обнову свог материјалног и тежничног дела м много већих резуптета У реду да би се похремуља н била усмереча двљем резвијању. У извесним гранама посла почиње бе. готово из почетка.

Наши мепорм за даље резамјање помзреда морају се кретати у лез повеца:

ка успостављању материјално телмнчког дала привреде, понретању сем де нас потребимх грана производње, њемом _ организовању _м упревљењу, са журсељ ма стварању чарстих њен лоџнији разкој:

ка развијању новог схв. реду и нових резултата у раду.

Наше основне тежња приликом осло-

темеља за

мај ма сепу којм ње би ктео сувишне својих производа, потреба, да да ман проде за исхрану било војске или народа, или тражи за њиж огромну цену или сам набија цеме, жтд-

Од скватања тог основног задатка да се ска расположива средства за промзжолњу, радна снага м средства за рад, стеве у покрет зависм развијање даљег привредног живота

Организација привртде и њено руко, вођење олорају се засмивати на осчову

не м врсте продуката треба да прома-

аоцимо м у мндустраји м зенатима м|

пољопривреди; које гране – нидустрије | су над неопходне (ратна), које треба ограничити ипи пустити да неограничено раде, које занате н које врсте, било | сањослалмо, било нео допуну извесној грани имдустрије, да ли препустити сећу да сеје шта им тде хопа рецимо сеју извесне семене мпи куп туре, а друге ограничи или објес-

нити државну нужност де се пропегансва дом и извесним мерама мастоји де земља буде обрађена итд.

Привредни план треба да одреди | гране послова или промзводње нас потребне тоеба покренути м да постуже као основе за деље развија“ ње привреде а осталих грана пронзводње, м осмова зе повезивање целокупне, мародме производње, кад м да одреди кажва су постојећа предузећа и шта ола треба им могу да производе, јачајући стапно свој кепацитет, продунтивну сло собност и тежниму,

У току рата местеле су доста крупне измене у односима стојине, Многе и мања, радње, фебрике, посдузећа остапа су без власника; с друге стране нмовина народних кепријатсља је кон-

На "

ћењу привведног плане, државни м приватни, состешни су дес привредног плана и конхурентски су утолико, ужолино дају боље резултате

АН рани процеса.

Правилно извршење плена не може бити постигнуто ако се не умесе ред у области мирмулације производе и њихоће расподеле. План промзводње меће постићи своју свржу ммти може бити проведен, ека не буде прећен расподелом добара. У ратним услови. ме, са недовољним резерзама м продукцмјом м ограниченом потрошњом, не | може св ни замислити подмирење потреба Фронта и позадине, ека ка буде лечске рестоделе м јаке контроле у спровођењу исте.

Као последица ратних прилика која се штетно одражава на наш живот м при зрвду м смета правилно решење исте, је питање моаца м цена м питење пад Ница м плата,

Остварење јединствене мстчане једи нице ће битч ускоро остазрено, та ћа се средити цирнугац»ја новца м отклонити см фимансжрања м ммомулације мовце каје су постојале због по стојања разних врста новца, Питење за мане новца постављено је на кемин да, не крњећи мичији интерес. новац буде

динара

или да се.

дасњљу ји,

Број 36

Излази недељно

»Према досадашњим искуствима пмта ње ударништва поставља се кас метод добро постављеној организаципостигну бољи резултати рада. За 60 љу будућност, бољи рад и новг резултате мислимо да не грешимо аксе се сигурно ослонимо и на нашу омпадину им на елементе које је она до сада показал свест, спремност да учи н готовост да ударнички ради.

Поштарина плаћена у готову

(Из говора генерал-лајтнанта Сретена Жујовића)

Декларецеја Пркеремеке керодке владе — темељ за ковечну побједу и изградњу наше земље

У кразске вредвратињић су изражена основна начела и печин на којм ће влада приступити рзешаљању пио тења ослобоћења земље, питања уку зрашње и паљеске приконна иљо-и и економске 06 први м | нојљажиији завио лашнивеције | истакнуто: „Влада, прије саеге, сматра | за своју дужност де подвуче као први м пајелевнија циљ, чијем ђе остварењу посветити све своје силе, да фашистички окупатор буде што пре сротера» и уништем ма још ивослобођеним 1е0итори(ама наше отаџбина, а исто теко да се и уништа квислиншке и иодаљичке

5 5

5

горе им непријатељске реакције против сопствене отаџбине. Влада нити све да наше основана арљија, | свестрано помогнуте од народа, до краје изврши часну дужност које јој при пода у зоједничким ратним мапорима Уједињених меција та кочачна обарање хитлеровске Њемачке. Уту сврљу вледа ће свим снегама радити ма наоружању, учвршћиввњу, маградњи и опскрби Ју госговенске армије, како би сва могла решити велике задатке, који пред њом стоје, На које наша војсха д на фронту, позадина мора одговорити ђе жрт. вама у корисл фронта. Сне за фоонт ити наша основна во-

Још увијек у Боски, у Сарајеву, у Зегребу, Љубљани им Тосту господаре онупетори и Пн слуге. Наше браћа у

тим оченују од нас да им омаснана. при еслобоћењу

Не забооављајући ма машу брећу ко ја су била силом отшјепљена ол своје домовине послија првог сеијетског рате, вледа у денлерецији сели да ће учи-

ле те национелче територије ињене. То су каши кароди

6 ут само због своје национапне препадносји тих крајев што су кер м њихова бр ћа саде у Југославији водили | срАНУ борбу пвотив фешизала = општиг непријатеља Уједињених нације Народно-оспободивачки

да потпуза мациомалоа стобела

[И тажвог мачина атоме овог питања

не би св ни могао Југоспањије мао маше зоједмичне сво тиче, изо чло се без Југославије не би могла замислити мити слобада сваког Од "ашил месода себно. Политика братства и јединс ма бази пуче рев

једнога плама, зависе у пронводње м њеног постепеног јачања им од копичике мужних потреба за војсму и наоод.

Несумњиво је де треба предвидети изворе м нечине за набавку м подмире-

« оими разлика ноја наша привреда у дамаштем стању мије способча да стао ри. Те'разанке могу се мадоннадити: повећањем саме проду«циеја, увозом са стоане, помоћи савезника н репераимјање што се исто

тежо мора у плену

му копичи

тоедвидети м у времену нама

ФЛећутим су за време рата настапа извесне појаве у привредном животу сенх

части свих помеведник Фумкција (прооизжодње, громета м потрошње) или 6у штетне млм мк је потребио држати под комтролом уколико се ме могу регулисати или стхломнти.

У предовтној производњи њије било огремичења за поеме изр количину и кизпитет произиодње, То је зависило Од самог предузетнина, односно од мо-

ћноста повољног пласмема капитала м способности томишне потрошње. Пооизводило се шта је ко, како и колико хтво,

Не

вена посмзабања, у данамањим ратимм условима, нв само де би несумњиво доподела де почовних о: штовк супротмости, машта ме би могла одговорити ми ратним ми наредним по"ребема. Сав зараћене државе су сте вале производњу ПОА строгу комтролу м оспосабиље је зе потребе ратне ситувците Нама је исто теко данзес потребан пљан по моме ћемо знати које количн-

и ксоисма за извршење шиљева рата м привреде. падина мена ја у тесној вели са план

песмо са њих цема мо може се прећуститн тле. бодној трговини, ноја се у условима надовољне продухџије м ратним покликама немзбежно претвара у шпекулашију и рту берзу. Цече одређене планом. према троширанма промажодње, морају се ставити порад државних контролних органа, под жочуролу маса које су у т ма нађени замнтересовене. Када потро. шшачки масе буду свесне да уживају за иомско право зе прогоњење шпекулана уе, црмоберзијенаца м ратчих Согаташа, биће масовна комтрола сд велике ко ристи дожааинм органима м биће за ста добра контропа,

Кажвз би бипа упога омледеме у свим овим питањима! Из омота што је дос да чаша ожавдина уделипа, из онога шта ради м како постевља своје задатке вади се да омладика озбиљно сква. те своју упогу. Посма томе обовезна је им омладниа дв прими као свој задатак | обнову м развитах прикред

Омладнна се таспијвиг и узоси нове методе рада. Али се ача спрема да с» и стручно сспособи, тако да садим 0мпадимац буда масстор свота дела,

Према досадашњим искуствима питаудермиштва поставља се кво метод ла се. У добро постављеној срганилаЦијм, постигну бољи резултати рада. 32 бољу будућност, бољи“ рад м мање ра-

зуптата местимо де не грешимо ахо се

6 учи м гота- |

водига је све већем јачању ишег покрета, посебно ма бојном пољу код маше јуначке ермија, у којој се то јединство најнидније истакло и џементирало краљу зеједнични проливамом Због тога су одлуке Другога засједање

од свих маших мапода. У том одуше љењу и слезнаји да се слобода сваког народа можа ослгудети сата у оквиру Југославије, родила се м моза љубав према Југоставији — мнази |југословењ ски патриотизам. Другачије не може, нити ће бити, јер кад би било другачи“ |е онда би шовинизам, кеко велижосрпе |ском тепо и великохрватском м остали

ме, биља отворена врата, онда не би мо-

». | гло бити Југославије, а према томе ни

ободе за поједине народе. Та начеле је о м потврдио АВНОЈ не | зесед истанла је народна клада као једино могућан начим да наши народи створе јаку и срећну звједницу, коју ће требати много пујечети од тешких рана олупаторског пустошења Ко сумње у то или сметра де ће питање слободе Пон марсље требати нам. ти, тај ме празнеја смо што су 5 мени меродм стојам борбом рјешкли, а одлучаме АВНОРа озеконила нео један (већих темеља ма којкме помиње мова Јутославија — тај није раскрстаа ба шовинизмом ом његовим потетрежачима који реде ма аи |едумства миђу нашим народим

Веома ремократсним по пди “ | чврсте решена да се што оре пихвндирају мегатмича народне морално-попи-

(Солон који се нису окаљави свредњом

са ожупаториља и њиковим квислиншким.

има. Оао значи да влада спроводи винију Народно-ослободнкачког фронта по пизату окупљања свих поштењих љуА“ који желе добро овој земљи и леће да се заложе за њану израдњу, Свома онај жоје се није окањас середњом са мепрајатељем има могућности да ча дјелу, кана у задњи час, покаже оданост према својој земљи за коју је толико крва проливене,

Фачејући јединства влада ћа уложити све дв ниједан ратни злочинац не умам ње зеслуженој казни.

Обнова привреде им а ак земље исламнуји су као го задатах у реДУ наше позадини, Роди успјешније обнове држава ће помагати приватну иницијатињу на пољу изградња, Али ће она осигурати пламско подизање привреде кос и руковођење њом да би могла задовољити мајлитнијим пећ „у по вом реду сним крајевима који су у овој борби кајачше дали, па према тома м пејише уништени,

„Наше земља (наже се у декларације) поднела је у привредном — погледу сразмерно напеже жртве. Зато нешн јемчи с превом оченују да ће на са вла пак оскудице м на дјелу привредаи чи јелу пр

сразтава касабично. датих зе општу ствар Уједињених нацу Остм тога у декларација Ра истакну. о низ социјалних м осталих Питања чијем ће решењу владе приступити да би се НА бољи живот редника, нада би сељаци

о земље неон ре ви земљу, да би се рје дугева итд.

У декларецији се каже „да би владе могла да нслуми своје задатке она ће ослањајући се на демократски изабране народне власти им у тесном додиру им сарадњ• са владама појединих федералних јединица, посветити пуму пажњу из" мадодне алоји у ширеком демократском дух ссмовне демократске тежовине ове борбе — неродно-ослободипачки одборм — добиће још већу помоћ да са као права и једини обгани мародње демократско власти, изабрани од народе потпуно оспособе за рјешсвање Сант ових великих задатака које од њиз народ с пуним правом очекује.

Недаља у декларацији се каже да стоји на становишту да Ут ка коначном унутрашњем уређењу државе да у што краће вријеме, послије ослобођења читаве ин гро»еду слободни избори за уставотворну скупштину ма основу општег тејмог права гласа."

Тако мзебрања уставотаорма снупшти-– на имаће сва гзава до дефиннтивно поТводи све одлуке АВНОЈ.г, које је оњ донио или које ћа донијети.

Из тога де је изше НОВ досада води“ ла борбу против фашистичких мепријатеља која ће се не аити дао њиховог потпумог умиштање, произлази м спољна политика маше земље, се заснива не јачању савеза са трима нашим вепимим савезимцима и уопште јачењу амтихитларсеске псалиџије.

Из си овога јасно промзилази да је голитижа Народно-ослободилачког фром те однијела лику побједу мад пздар

а злеје нејкраћи

" бе м спријече демокретска развој на-

ше земље. То је побједа изд онима нојм су у последњи мас хтјели да ралбиМ споразум Тите-Шубашић и на тај начим спријече да наши каподм не добију своју једину м МЕ мзродму владу мдја би их могла вре у свијету. Исто = полктиха Насодно-остободилачког фронта однијела је побједу у нашој земље над издајицаме јећих: извода. маде да ће доћи нешто друга ште ба осетурбало себичне интересе оатним ревуанекиника » шптемулачтим ле су повд снагом машмих народа као м правилним тада севезимка ма траво стање у нашој земљи, на чију помоћ Фу се исти слапно позивали, Омптапича – Тугославије ће још више мебилизмрати стоје смета да помогне

народној апиди пстлуко рјешење ових великих задетвив — побједа над мепрња земље. Уплрам програм

ТВЉеМ и изградње н во теј преграм иладе [оте 38 који се смпадиме југосле вог демо окупације, па м прије, 6 и у овој борби дала највеће жртве,

мо